И не опијајте се вином, у чему је разврат,
него се испуњавајте Духом, говорећи међу
собом у псалмима и химнама и песмама духовним,
певајући и појући у срцима својим Господу(Еф 5, 18-19)
Ако постој књига од које је саткано црквено богослужење и која је темељ молитвеног живота православних хришћана, онда је то Псалтир (Књига псалама). Благодатна сила коју пажљивом и смиреном молитвенику доносе речи те чудесне Књиге је превелика. Знајући то опитно, Свети Сава Равноапостолни је заповедио да се за спас српског народа цео Псалтир прочита свакога дана у Карејској испосници. Тако је остало до дана данашњег - осам векова ова богонадахнута књига се на том месту свакодневно прочита у целости по завештању духовног оца српске нације. Но то није довољно, осим као подстрек - потребно је да и сам српски народ осети свакодневну потребу за богонадахнутим речима псалама. Циљ у том смислу није читање Псалтира само по себи, већ стицање облагодаћеног стања духа.
 |
Псалтир с последовањем, Христофор Рачанин - писар, 1645
(РС-326)
|
Постоји и нешто што није заповеђено типиком, али се у парохијској пракси показује као веома корисно када је реч о исповести парохијана, пожељно после вечерње службе (овде подразумевамо да током Свете Литургије не треба да буде исповести). Наиме, добра је идеја подстаћи верне да читају Псалтир у себи док после вечерње службе чекају у реду за исповест. Или, још боље, поставити групу верника за певницу да наглас читају псалме за време док свештеник исповеда. То је од огромне помоћи како за вернике тако и за свештеника: првима да разбистри ум и усредсреди га на духовне ране које треба лечити, а свештенику да буде молитвена подршка, будући да је исповедање обично најтежи део свештеничке службе. Додатно, у црквеним портама се увек може наћи места за постављање минијатурних "псалтирница", у којима би верни народ и током дана могао не само да запали свећу за своје ближње, већ и да прочита понеки псалам из стално отвореног парохијског Псалтира.
Нажалост, још увек недостају издања Псалтира по мисионарској цени, штампана у масовном тиражу, на јефтином папиру и у џепном формату. Њих би сваки српски свештеник могао да купи у довољном броју примерака и подели на својој парохији, наглашавајући верном народу да је то књига која сваки дан треба да се помало чита у дому, за његов благослов и напредак, за здравље укућана, за покој душа уснулих. Ако тако будемо радили, Срби брзо могу постати народ који има навику читања Псалтира уместо што су, под утицајем разних богоборних идеологија, постали народ који је стекао навику коришћења псовки.
Неки свештенослужитељи, међутим, сматрају да је Псалтир неразумљив данашњем човеку и да неће вредети да људе покрећемо на његово читање, с обзиром да им, по њиховом мишљењу, нејасне речи неће ни дотицати срце. Нису у праву, јер чак и да човек не разуме те силне речи, непријатељ његовог спасења ће их и те како разумети. Владика Николај је, с тим у вези, својевремено наводио пример како индијски факири говоре неке сасвим неразумљиве речи кобрама, које се после тих речи умирују. Тако је и са човеком: читајући пажљиво псалме временом ће осетити да се његов дух препорађа, а страсти смирују. А како време буде пролазило, Дух Свети ће му дати и да проникне у тајну речи које просвећују ум онога ко их пажљиво и са страхом Божијим чита. И тада ће Псалтир са уста да се премести у срце, централно место песмопоја Господу, и човек ће запевати: Готово је срце моје, певаћу и псалмопојаћу у славу Твоју! (Пс 56, 8).
С љубављу у Христу Господу
презвитер Оливер Суботић
ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ, ЈУЛ/АВГУСТ 2015, Тема броја: Појте Богу нашему
Нема коментара:
Постави коментар