Дан за даном, ноћ за ноћи
Све ће брзо доћи, проћи.
Претци наши пре нас бише
Па свет овај оставише,
И ми ћемо сви за њима,
Писано је тако свима.
Божји свет је и имање
Бог час сеје а час жање.
Време судбом одређено
Прошло време пожњевено
А садашње чека жетву
И будућем сеје сетву.
Тако било од вајкада,
Било, биће, и јест сада.
Христос спасе свет од клетве,
За награду чека жетве.
Отац пита Сина свога,
То Бог пита Сина Бога:
Кога у рај уселити?
А Син Оцу одговара:
Сваког ко с' о души стара,
Који Светим Духом дише
И за рајем ко уздише.
Епископ Николај, Песме молитвене монаха Тадије, Сабрана дела, књига XI, Глас цркве, Шабац, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар