Господи сил, с нами буди /O Lord of Hosts be with us

Хор Московского Сретенского Монастыря

Тихо загледан у лице Онога који прашта чак и са крста

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа захумско – херцеговачког Григорија (Дурића) на Свечаној Духовној Академији у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици 25.12. 2015.г.

   Поштовани.

 Шта је човек, да га се сећаш?
 Или син човечији, да га походиш? Умањио си га замало од Анђела, славом и чашћу венчао си    га. (Пс.8.5,6)

   Овако се давно запитао Псалмописац очаран неизрецивом тајном људске личности,а поновио Свети Апостол Павле задивљен испуњењем те тајне у личности Христа Богочовека. Зато је беседити о другом човеку увек тешко и надасве одговорно. Посебна је част али и одговорност говорити о личности г. Амфилохија, Митрополита Црногорско-приморског, и то данас када празнујемо јубилеј његовог тридесетогодишњег епископског служења у Цркви Христовој. Само пак помињање имена Амфилохије у минулих тридесет година никога није остављало равнодушним, од оних којих га истински воле до оних који га ненавиде. Велико је мноштво оних који о њему непрестано говоре, размишљају, суде и просуђују. Стога, говорећи пред вама, унапријед знам да ће много тога остати недоречено. Верујем да је животопис Митрополита Амфилохија свакоме од вас познат и зато вас нећу подсећати на оно што већ знате. Дозволите ми да из позиције поштоватеља покушам да искажем свој доживљај о данашњем слављенику.

ПАНАГУДА - КЕЛИЈА СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА

извор: Kostas Pappas

ХИЛАНДАРСКИ СТАРЦИ

                                                     извор: AgapeShow, 1.3.2015.

монах Трифун Хиландарац
фото: монах Милутин Хиландарац

Свети владика Николај: Услиши нас, Боже наш

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
фото: Филигран Покимица

ДУХОВНИЦИ: Петковица и Вољавча Рудничка

извор: Duhovnici, 28.12.2015.

Митрополит волоколамски Иларион, Хришћанске вредности у доба глобализације

Предавање одржано на међународном симпосиону у Лондону 21. фебруара 2014. године

   Драги учесници симпосиона,
   Данашња тема Хришћанске вредностиима посебан значај. Савремена секуларна свест сматра религијске вредности за секундарне у односу на превлађујуће либерално-демократске стандарде, чије тумачење  бива све удаљеније од традиционалног хришћанског морала. Стога, дијалог о хришћанским вредностима представља најважније сведочанство о вери у савременом друштву које се одриче својих религијских корена.

ОСТРОШКИ СВЕТИОНИК : ђакон Бранислав Јоцић

Молитва Светом Василију Острошком

Свети Василије роди се у селу Мркоњић у Поповом Пољу 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра Јовановића и супруге му Анастасије.

ПРАЗНИК МАЈКИ

   Много је речено и написано о мајчинској љубави. Много тога данас ради на томе да се њен значај умањи. Можда мајчинска љубав без трајне везе са Божијом љубави није и највиша врста љубави, можда може понекад да постане и егоистична, незрела, али то не треба да нас збуни. Још увек је мајчинска љубав највећа школа љубави коју људски род има.
   Може се и без ње ићи ка највећем циљу сваког људског живота, али много теже, а и тада је она одсутни идеал.
   Колико љубави имаш у себи, колико много волиш - толико имаш више Бога у себи и више си се приближио Богу, умањио си снагу смрти.

   И брачна љубав учи људе љубави, и пријатељство помаже да се научи безинтересна љубав, али свему је подлога - мајчинска љубав.
   Мајке садашње и будуће - радосно прихватају најснажнију везу у људском роду - везу са сопственом децом.
   Дарујући своју љубав - постају слободне, боголике.
   Најзад, колико љубави пренесу својој деци - чине и њих слободном и боголиким.
То је символични смисао веселе игре са канапима и поклонима која се понавља из године у годину, у другој недељи пре Божића, пре сусрета са великим догађајем Божије љубави према својој деци - Рођењем Бога у телу.
   Срећан вам празник Материца, празник мајки, будућих мајки и свих жена, друга недеља пред Божић!

   ђакон Ненад Илић

Балада о три сина

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

ЗЕМАЉСКА ВЕЛИЧИНА

   Хришћани Римског царства су често имали прилике да чују да је Рим постао велик захваљујући томе што је поштовао богове. «Богови су Вечни град учинили престоницом света, а ви не поштујете обичаје отаца, сечете корење наше величине. Ви сте чир друштва,» – говорили су пагани хришћанима. Тежак је задатак борити се против оваквог мишљења. Очигледној спољашњој моћи треба супротставити једину могућу алтернативу – дубоко унутрашње благодатно искуство. Искуство тога да «Господ воцарисја, в љепоту облечесја» («Господ се зацарио, у лепоту Се обукао»). Искуство тога да је «Христос једини истински Цар,» у поређењу с Којим је јадан Трајан и одвратан Нерон.

Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО

   ПОНЕДЕЉАК

   Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити (Мк.9,49). Нешто пре овога Господ је говорио о томе да је неопходно бити спреман на жртве сваке врсте и на свакојака дела самоодрицања, са циљем да се истраје на добром путу. Жртве треба принети без размишљања, па макар биле драгоцене, као око, или неопходне, као десна рука. Јер, ако будеш жалио да принесеш такву жртву, и услед тога скренеш са правог пута на криви, бићеш принуђен да у будућем животу страдаш вечно. И тако, приноси жртву - мучну и жалосну овде, како би тамо избегао мучење. Без овдашњег огњеног очишћења није могуће спасти се од вечног огња. Свако ко жели да се спасе дужан је да буде посољен огњем, да прође кроз огњено очишћење. Сви смо ми, по закону стварања, дужни да себе принесемо на жртву Богу. Међутим, сви смо ми нечисти. Због тога треба најпре да се очистимо, како бисмо постали жртва пријатна Богу. Међутим, онај ко почне да се чисти, да из душе одстрањује страсти, осећа бол као од жежења огњем. Дејство унутрашњег самоочишћења је слично дејству огња којим се чисти метал. Метал нема осећања. Кад би их имао, осећао би истовремено и чишћење и жежење. Исто то се дешава и са човеком који сам себе чисти. Чистећи се, он као да сав бива жежен огњем. Очишћавајући огањ пролази кроз све његове делове, као што со продире у сољено тело. И само онај ко се очишћује, бива права богоугодна жртва. Због тога је неопходно да свако буде посољен огњем, слично као што се у Старом Завету свака жртва солила пре приношења на свеспаљивање.

Мозаичка радионица манастира Васкрсења Христовог, Каћ

Архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење, 27.12.2015.

Манастир Вазнесење

Мамин день

извор: Свято-Eлисаветинский монастырь

Обновљена „Српска мајка“ у Сечој Реци

Рад познатог академског сликара и вајара Михаила Миловановића (1879-1941), Српска мајка, обновљен је 2015. године. Михаило је први академски сликар ужиког краја, представник минхенске школе, ратни сликар Врховне команде српске војске.

Српска мајка је јединствено уметниково дело које на символичан начин представља страдање Србије и српског народа. Светитељка на северној страни сечоречке цркве приказана је у стојећем ставу са раширеним рукама, у облику крста. Мајка која губи синове, мужа, али и даље са поносом стоји као чврст ослонац породице. На делу се види јасна порука која се преноси на посматрача разним символима. Српска мајка, која је страдала за свој народ, приказана је као светитељка, са ореолом. На глави јој се налази круна, а иза тела је приказан двоглави орао са крилима који представља јединство Цркве и државе. У својим рукама светитељка држи ловорове венце (символ вечности, бесмртности и победе) у којима су исписане године рата 1912-1918. На средишњем делу композиције су смештене маслинове (маслина – символ мира и Божије бриге за људе) и храстове гранчице (храст – символ снаге и моћи). Испред светитељке су штит, на чијој се црвеној позадини налази крст са оцилима (символ светлости). Иза штита се виоре две српске заставе. Српска мајка је приказана у народној ношњи, на чијим грудима блиста крст. На јелеку је приказан нар, символ страдања. Орнаменталне мотиве препознајемо на прегачи. Цела композиција је оивичена народном шаром, такозваним корњачама, које представљају живот. Ова представа оставља снажан утисак на посматрача, враћа нас у историју и подсећа нас на веру, храброст и снагу наших предака.

Српска мајка је обновљена у техници мозаика да би одолела временским приликама и остала што дуже да сведочи о историји Србије будућим поколењима. Мозаик је извела Марија Гајић са својим сарадницима, уз помоћ донације ктитора Радмила Јевтовића. Цртеж је изведен на основу фотографије из 1924. године, када је било и освећење: спомен-плоча, иконе „Светог Георгија” и Српске Мајке.

Црква Светог Гергија у Сечој Реци представља духовни стуб села опомињући данашња поколења на снагу молитве, вере и истине.

мозаичар Марија Гајић

извор: Епархија жичка

Матија Бећковић, МАЈКА

Манастир Вазнесење

Књижевно вече и промоција сабраних дела Матије Бећковића

Књижевно вече и промоција сабраних дела Матије Бећковића у Требињу била је дивна прилика за дружење са српским академиком који је својом поезијом држао пажњу свих присутних, а при том и увесељавао, ружио, упозоравао, поучавао и опомињао на нашу стварност и реалност живота нашег народа изломљеног, пребијеног, потлаченог, али и васкрслог, живог и победоносног кроз векове наше историје која је све запамтила и открила се у његовим песмама. Молитве, пошалице, тужбалице, поукице, поруке и поуке, веселе и озбиљне, важне и снажне, у ватромету песникових стихова прштале су пред очима препуне сале омађијаних људи свих профила и узраста. Радост вечери употпунила је прилика да се песме нађу у нашим домовима скупљене у сабраном делу овог дивног божијег угодника, незаборавног песника Матије Бећковића. Овом приликом се захваљујемо и уваженом академику, бесмртном песнику на поклону његове збирке сабраних дела епархијској библиотеци „Св. Јустин Ћелијски“.

Свештеник Александар Илић

извор: Епархија Захумско-херцеговачка

24.12.2015.

                                                    извор: Nebojsa Kolak

Свети владика Николај, О МАЈЦИ

Манастир Вазнесење

Невидљива граница

Мозаичка радионица Манастира Васкрсења Христовог, Каћ

ДУХОВНИЦИ: Онуфрије Хиландарац

извор: Духовници

Кирило Хиландарац у Драчи

Старац Кирило Хиландарац после шездесет година поново у манастиру Драча

извор: Nostalgija, април, 2015.

Манастир Драча

Каруља

 Радош Ракуш, "Каруља", 1995.
фото: Народни музеј, Краљево

Митрополит загребачко - љубљански г. др Порфирије, РАЂАЊЕ ЗА ВЕЧНОСТ

Предавање на тему "РАЂАЊЕ ЗА ВЈЕЧНОСТ" одржао је 20. децембра 2015. године Његово Високопреосвештенство г.г. Порфирије, митрополит загребачко-љубљански. Предавање је одржано у Центру за културу у граду Бијељини, а у организацији Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске. Драгог госта прво је поздравио директор Мисијског фонда протонамјесник Синиша Шаренац и Преосвећени Владика зворничко-тузлански г.г. Хризостом. 

Иначе, у току овог божићњег поста одржава се Циклус предавања на општу тему: "РАЂАЊЕ У СВЈЕТЛУ ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА".

извор: Епархија Зворничко - тузланска

Божићна православна изложба Руске Православне Цркве

   Са благословом Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Г. Г. Кирила и под покровитељством Санкт-Петербуршке митрополије и Високопреосвештеног Митрополита Варсануфија, у Санкт Петербургу је, 23. децембра отпочела Божићна изложба. Ове године, на изложбу је позвана Епархија жичка. Са благословом Епископа Јустина, представници наше Епархије на изложбу су донели икону Пресвете Богородице Одигитрије која се чува на горњем месту олтара храма Вазнесења Господњег у Чачку (некада Богородица градачка).

   Изложба је отпочела поздравним словом домаћина и заједничким Молебним каноном, који су служили архимандрит Дамјан (Цветковић) и свештеник Владе Г. Капларевић уз саслужење ђакона Сергија из Петербуршке Митрополије и молитвено присуство протосинђела Саве (Илића), јереја Милорада Козодера и мноштва верника РПЦ који су са великом пажњом и љубављу дошли да се поклоне икони Мајке Божије Путеводитељке градачке.
   Први дан је протекао у читању Акатиста и духовним разговорима са верним народом Санкт Петербурга који се поклонио икони и упознавао са традицијом и особеностима наше помесне Цркве и Епархије жичке. У наредним данима очекује се велики број поклоника, будући да је Божићна изложба веома посећена манифестација РПЦ која се одржава у току сваког божићњег поста. Изражавамо велику захвалност РПЦ и Митрополиту Варсануфију за велики благослов и част коју чине нашој помесној Цркви и Епархији жичкој, чиме сведоче нераскидиве духовне везе наше две помесне Цркве.

Са благословом Епископа жичког,
Владе Г. Капларевић, презвитер

   извор: Епархија жичка

Свети Спиридон Чудотворац

12/25. децембар

1. Свети Спиридон Чудотворац, епископ тримифунтски. Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.

2. Свештеномученик Александар, епископ јерусалимски. Био најпре епископом кападокијским. Но у време гоњења Северова 203. године бачен у тамницу и прогнан. Потом примио престо јерусалимски. Основао чувену библиотеку Јерусалимску, којом се служио Јевсевије при писању своје Историје црквене. У време Декија би мучен на разне начине, и бачен пред зверове. Оставши жив и од зверова нетакнут, бачен у тамницу, у којој и сконча свој земаљски живот и пређе ка Господу 251. године.

 

3. Свети мученик Разумник. Грчко му је име Синетос или Синезије. Као млади чтец у Риму дерзновено проповедао истину Христову и изобличавао идолопоклонике. Због тога би мучен у време цара Аврелијана и посечен.

Кипарска звезда, и луча цркве. 
Бранитељ вере, Спиридон свети, 
Ко дете препрост, чедан ко дете, 
Простотом својом он свету светли. 
Истини што ће множина речи. 
Проста је сасвим Божја истина: 
Творац је један у Тројству светом, 
У Тројству Оца,' Духа и Цима. 
Син се спустио на грешну земљу, 
Од Деве чисте тело примио, 
Да спасе људе. Човекољубац, 
Чудеса многа Он је творио 
Силом божанском — свесилан беше — 
Нови је устав људима дао, 
Устав љубави и устав вере. 
Прослављен сада на небу седи 
И свога труда плодове бере, 
Плодови слатки Његовог труда 
Свети су људи и свете жене. 
Ово је стена људског спасења — 
Спасења нема ван ове стене. 
О Спиридоне, о светилниче, 
Моли се за нас, Христов војниче. 

   РАСУЂИВАЊЕ

   Све нам неће ништа помоћи, ако не будемо снисходљиви према слабостима људским и праштали их. Јер како се можемо надати, да Бог нама опрости, ако ми не опраштамо? Једанпут св. Спиридон продаде неком трговцу сто коза по уговореној цени. И рече светитељ купцу да положи новац. Купац знајући да Спиридон сам никад не броји новац, положи новац за 99 коза, а за ону једну утаји. Тада му Спиридон одброја сто коза. Но када трговац са слугама потера козе, једна се од њих врати вречећи. Он је погна, но она се опет врати. И тако се коза непрестано повраћаше натраг у обор не хотећи никако ићи са осталим козама. Тада му рече светитељ тихо на ухо: „Посмотри, синко, животиња ова не чини то узалуд. Да ниси задржао цену њену?" Трговац се застиде и признаде грех свој. И када исплати утајено, коза одмах пође за осталим козама.
   Другом приликом уђоше лопови у тор оваца Спиридонових. Па када похваташе онолико брава, колико хтедоше, пођоше да изађу из тора. Али невидљива сила прикова их за земљу, те не могоше никуда маћи. Када свану, дође епископ своме тору па видећи лопове, покара их благо и поучи да се убудуће старају живети од свога труда а не од крађе. Онда узе једног овна и дарова им говорећи: „Примите ово те да ваша мука и свеноћно бденије није узалуд". И отпусти их ц миром.

   СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благослов Нојев над једном и проклетство над другом децом својом (Постања 9) и то:
1. како Хам објави голотињу оца свога а Сим и Јафет покрише
2. како Ноје изрече благослов над Симом и Јафетом, а проклетство над потомством Хамовим.


   БЕСЕДА о Мелхиседеку 

   Ти си свештеник ва веки по чину Мелхиседекову (Пс. 109, 4; Јевр. 7) 

   О колико има Господ скривених и верних слугу Својих, који му служе дан и ноћ! О колико сјајних комета, мимо звезданог неба, људима познатог, које се изненадно јаве, заблеште и изгубе у васионском пространству оставивши причу о себи! Праведни Аврам са својим потомством је као познато нам звездано небо над главама нашим, а Мелхиседек као сјајна комета, која се изненадно јавила, пред којом се познато нам звездано небо поклонило, и која се у незнан скрила. Ко је овај Мелхиседек? Цар салимски, свештеник Бога вишњега! (Пост. 14, 18). Он изнесе Авраму хлеб и вино; он благослови Аврама; и њему Аврам даде десетак од свега свога. Па кад је Аврам онолико благословен од Бога, колико је благословенији онај који благослови Аврама? О неиследивих дубина Божјег Промисла! Човечја мисао простире се од данас до сутра, а Божја мисао прониче све до последњих времена. Мелхиседек, по речима св. апостола Павла, предображава самог Господа Исуса Христа (Јевр. 7). Јер док праотац Аврам беше дивни и богоугодни сељак, овај Мелхиседек беше цар и свештеник. И Господ наш је Цар и Свештеник.
   Мелхиседек понуди Авраму хлеб и вино. Господ наш понуди свему роду људском тело и крв Своју. Аврам се поклони Мелхиседеку и даде му добровољни данак. Право потомство Аврамово, тј. хришћани поклањају се Господу Исусу и дају Му добровољну жртву, уздарје за дар, за дар тела и крви на Крсту. Ко ће исказати род његов? И Христов и Мелхиседеков? Аврам отац ваш рад би био видети дан мој, и видје и зарадова се (Јов. 8, 56). Господ тако рече Јеврејима. Како виде? Прозре духом. Откри му Бог. А виде и у праобразу Христовом, у овом славном и дивном Мелхиседеку, цару и свештенику и слуги Бога вишњега.
   О Господе Исусе, благослови и нас као што си благословио верне слуге Твоје, Мелхиседека и Аврама. Теби слава и хвала вавек. Амин.

   Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Απολυτίκιον Αγίου -Σπυριδώνος

Свети Спиридон и Срби

    Повод настанка овог текста је у чудесном осећању празника на дан када се у православном свету који поштује јулијански календар прославља свети Спиридон, заштитник острва Крфа, а на Западу и у код православних који негују григоријански календар прослављао се Божић, један од најрадосних празника Цркве. Дан је почео тако што се већ неко време затурени црквени календар нашао у рукама моје жене и она са занимањем прочитала да је данас, то је био прошли петак, Свети Спиридон Чудотворац. И сама констатација «да је данас» а не «данас се прославља» је у нашем народу израз веома живе вере и осећања присутности светитеља који тога дана уписан у календар. Свети Спиридон је једноставно био присутан васцелог дана. Колико овај светитељ значи нашем, српском, народу илуструје једна готово библијска, епска прича о спасавању целог једног народа и његове војске и државе.

Храм Светог Спиридона, Трст

Беседа Епископа Григорија на Св. Николаја у Манастиру Тврдош 2015.

извор: Eparhija ZHiP

Манастир Тврдош
фото: Епархија Захумско-херцеговачка

Поново на Свету Гору

фото. ФБ страница о. Гаврило

Свети манастир Хиландар српска царска лавра

   Са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја, и раније благословом патријарха Павла, објављено је изузетно и пажње вредно сочињеније о Српској царској лаври - Хиландару. Као посебна илустрована монографска јединица на четири језика, ова књига налази свој пут у матици и расејању, представљајући српско духовно благо и другим народима.

«БОГ У ДУШИ» НИЈЕ СПАСИТЕЉ, По чему се вера у «бога у души» разликује од хришћанства?

   Често људи који за себе кажу да су верујући и да су православци, своје одсуство жеље да иду у храм на богослужење објашњавају тиме да имају бога у души и да им нису потребни било какви посредници између њих и бога, као ни неки «обреди». О томе да ли човек може бити хришћанин ван Цркве и њених тајни – а пре свега Евхаристије – о томе шта је заправо вера у «бога у души» и какве духовне опасности крије, размишља протојереј Димитрије Струјев – старешина храма иконе Мајке Божије «Взисканије погибших» у Липецку, председник одељења за рад с омладином у Липецкој и Јелецкој епархији, главни професор на катедри за теорију и историју културе на Липецком државном педагошком универзитету.

Распеће. Фреска из манастира Високи Дечани, Србија, XIV век

Хиландар

фото: ФБ страница филма Отац

Посница Светог Саве

У средишту Кареје недалеко од свештене општине и протатске цркве налази се испосница Светог Саве називана још  и посница или типикарница, због свог јединственог типика.
   Једна од најугледнијих келија на Светој Гори, коју је подигао Свети Сава Српски 1199. године, одмах после подизања Хиландара, посвећена је  Светом Сави Освећеном Јерусалимском, који се прославља 18. децембра.

   У њој се Свети Сава Српски посветио строгом испосништву према прописима Карејског типика који је сам на писао, а чији се оригинал, као најстарији документ чува и данас у хиландарској библиотеци – ризници.
  Постоји неколико преписа тог списа али је најстарији онај урезан на мермерној плочи изнад улазних врата на зиду цркве карејске испоснице.
   У испосници Светог Саве следећи пример највећег српског светитеља живе монаси који се добровоњно јаве за ту службу. Они не треба да се занимају ничим другим осим молитвом за цео свет и да за дан и ноћ прочитају цео Псалтир (књигу псалама Давидових из Старог завета), а у току седмице целокупно Четворојеванђеље.

   После повлачења смерног старца Симеона 1999. године, у испосници Светог Саве служи отац Никодим.
   На иконостасу цркве испоснице налази се чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице коју је по предању донео Свети Сава из манастира Светог Саве Освећеног. Она се налази са десне стране царских двери на месту које је предвиђено за икону Господа Исуса Христа што је јединствен случај у целом православљу. Уз Млекопитатељницу Свети Сава је из манастира Светог Саве Освећеног, из Свете Земље донео и чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручицу као и штап Светог Саве Освећеног (патерицу) која се дуго налазила у истоименој келији недалеко од Кареје, а од Светог Илије (2. август) 2004. године патерица се чувала у посници. Данас се штап Светог Саве  - Патерица налази у Хиландару поред саме Тројеручице.

   извор: Носталгија

У храму Василија Острошког

У храму тишина
сат се из скривених одаја
јавља равномерним током
време тече успорено
рањено вечношћу обећаном
молитва моја још неречена

У храму тишина и цвркут
живе природе и јорговани

 Александар Марић
 извор: ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС

СВЕШТЕНИКА ЉУДИ ГЛЕДАЈУ КРОЗ ЛУПУ

   Ако је идеал пастира свима (чак и онима који се непријатељски односе према Цркви) познат – јер је то Сам Спаситељ, воде се разноразни разговори о томе колико је садашњи клир далек од овог идеала и да ли је у принципу могуће да се он достигне, као и шта то спречава, и често се доносе површни и исхитрени закључци.
   О проблемима и тешкоћама пастирства, о свештеничком служењу и животу, дужности и немоћима, о томе шта је главно у васпитању будућих клирика – разговарамо с протојерејем Андрејем Ткачовом.

Протојереј Андреј Ткачов

ОСТРОШКИ СВЕТИОНИК: монахиња Јулијана

Икона Брзопомоћница Јовања Кабларског

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

МОНАШТВО: ЖИВОТ У ЛЕПОТИ

 Лепоту монаштва нам описује на савршен начин и аскетски племенито, претходник манастира Велики Метеори, Старац Атанасије, који је у свом чланку написао следеће: ''Место које нам је пружило најснажније и незаборавне утиске, најделотворније и подстицајне, упркос потешкоћама и проблемима с којима смо се сусретали. То свето место нашег покајања, духовне борбе, постојања и Божјег присуства, вечне заштите и наклоњености наших светаца, жеље и наде нашег спасења. Свето место испосника, аскета, Божјих поклоника, наших светих Отаца који су нам оставили своја житија и благословене мошти да нас инспиришу, воде, штите и посвете.

   Истовремено, то место представља раскрсницу вере, културе и историје као сложено и  вишедимензионално јединство верске, националне, културне и животне средине где су монашка традиција, култура, историјска сећања, археолошки докази и неописива лепота пејзажа хармонично упарена у предивно и креативно саживљење. Оно одржава живим дах векова чувано у срцима монаха, у каменим структурама стена и у највреднијем комаду душе његових становника. Они бешумно, пригушених корака живо преносе историју, чисту и неизмењену традицију. Ту су се божанско и људско, небеско и земаљско, бол, радост и друге емоције, складно уздизале вековима заједно.

   Гдегод да су се срели јединствено ремек-дело Божје креативности с људским утицајем, богатство пејзажа с величанственом архитектуром, монашка обележја с историјом и културом, несебичност и хероизам националне свести уз доста рада и труда, гдегод време није донело умор и одустајање, проистекло је стварање једног вредног споменика богослужења и културе, тако јаког и светлог, грчкој домовини на част и славу али и целом православном свету, да му се диве и поштују.''

   То је лепота монаштва. Молитва, благослов, одрицања, свете мошти, послушност, покајање, Вечерње, Јутрење, Света литургија, химне, псалми, тамјан, бројаница, тиха забринутост, молитвени уздах, сузе живота. Постоји ли шта лепше у животу од медитације? Од живота ваздуха и светлости? ЊЕМУ сви припадају. Тело, ум, душа, дух, разум, срце, воља, патња, стремљења, надања и живот. Све је Његово. Све од свакога на целој кугли земаљској. Стварање човека по слици Тројединог Бога омогућава нам усавршавање у привременом постојању. Живот у Његовом телу. Живот у Његовој крви. Свежина и дах истине која светли непрекидном светлошћу Његове милости у усхићеном преображају душе и тела. У падовима и узнешењима. У васкрсењу и починку. У преображају и вечности.
   ''Благослови, Господе, и учини да је на добро твом слуги, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.''

фото: Доситеј Хиландарац

   Превела с грчког: Бранкица Богдановић
   16.јануар 2015 год.
   извор:  http://www.pemptousia.gr/2015/01/monachismos-i-zoi-tis-omorfias/
   www.manastir-lepavina.org

Духовна академија, Москва

ПОУКЕ ОЦА ТАДЕЈА IV

Манастир Витовница

Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, НЕДЕЉА 30. ПО ДУХОВДАНУ

   ПОНЕДЕЉАК

   Господ је пловио са ученицима на другу страну мора. Они су заборавили да узму хлеб. Имајући са собом само један, почели су да мисле шта ће да раде. Знајући њихове помисли, Господ их је подсетио на насићење четири и пет хиљада људи. Тиме је хтео да их доведе до чврсте наде у то да поред Њега неће умрети од глади, макар не имали ни једног јединог хлеба (Мк.8,13-21). Колико немира понекад.у човека уноси помисао о неизвесној будућности! Умирење од тих узнемирења је само једно - нада на Господа. Оживљавање и укрепљење те наде црпи се из разумног разматрања онога што је већ било са другима и са нама самима. Неће се наћи ни један човек који у свом животу није искусио неочекивана избављења од невоља, односно неочекиване обрте свога живота набоље. Сећањем на такве случајеве оживљавај своју душу када почну да те муче мрачне мисли о томе шта ће бити. Бог и сада све устројава на добро као и раније. Ослони се на Њега. Још пре избављења од невоље, Он ће ти послати благодушност при којој нећеш ни примећивати своју невољу. Онога који се узда у Господа окружује милост. Истражуј такве примере у Светом Писму, у животима светитеља, у свом животу и животу својих познаника. Тако ћеш као у огледалу видети да је Господ близу свих који га призивају. И тада страховања за твој удео неће помутити твоју душу.

Прослављена храмовна слава манастира Никоља

   Заштитник путника и морепловаца, Св. Николај архиепископ Мирликијски, Чудотворац, управио је путеве многих срца, пловећих по пучини овога живота, у обитељ Светоникољску под Кабларом, да умире ветрове овога света и мирно уплове у Христову луку Царства небеског.

   У суботу, 19. децембра, када Православна Црква слави успомену на Св. Николаја Мирликијског, манастир Никоље под Кабларом прославио је свога заступника пред Богом и људима. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички г. Јустин. Саслуживали су му архимандрит Тимотеј, духовник манастира Никоља, Протосинђел Давид, чредни свештенослужитељ манастира Никоља и протођакон Александар Грујовић. Појање је улепшао црквени хор „Вазнесењски“ из Чачка.
   У надахнутој беседи, Епископ Јустин је нагласио да Св. Николај, будући син богатих и верујућих родитеља, није због тога морао по некој судбини да постане то што јесте – светитељ Божији и бог по благодати, већ по својој слободној вољи. Кроз историју људског рода многи су имали све неопходне услове да крену Христовим путем и достигну циљ, али нису хтели. Немојмо ићи странпутицама овог стихијског живота заводећи се разним дијетама и рецептима здравог живота. Кренимо сигурним и благословеним путем Христовим, који води у вечни живот, а то је пут молитве, поста, покајања и причешћа.
   И како то на крају обично бива, м. Јелисавета, настојатељица манастира, са својим у Христу сестрама, потрудила се да се празнична атмосфера из храма пренесе и за манастирску трпезу.
Молитвама Св. Николаја архиепископа Мирликијског, Чудотворца, Господе – путовођо наших заблуделих срца, помилуј и спаси нас.

   архим. Тимотеј
   извор: eparhija-zicka.rs

Епископ нишки Јован, Беседа на Никољдан, Манастир Острог, 2015.

Елизавета Цымбаревич, Церковь св. Василия Острожского
фото: www.pravoslavie.ru