Станко Лакетић, Милован Дерета, Никола Михајловић, Димитрије Милановић, Драгољуб Гарић и Светогор Сандић на архијерејској литургији у храму Сабора српских светитеља у Руми 9.9.2012.
Псалам 148
Алилуја Агеја и Захарије
(7) Хвалите Господа на земљи, змајеви и сви бездани. Заповедивши небеским чиновима да хвале Господа, Свети Дух то заповеда и чиновима земаљским. Измећу ова три чина – небеског, земаљског и преисподњег, који се поклањају (савијају колено) пред Исусом, небески се подстичу на псалмопојањем оним што је раније речено, а земаљски речима:
(11) Кнежеви и све судије земаљске, (12) момци и девојке. Међутим, пре него што је њих поменуо, обраћа се преисподњој, рекавши: змајеви и сви бездани. И саме душе оних древних дивова, који нису веровали и који су се супротстављали Богу, означава именом „змајеви“. Сво остало мноштво васељене, које је живело у првим нараштајима и било потчињено смрти, савија колена, јер се од ње ослободило кад је сужњима рекао: Оковани, изађите, и ви, који сте у тами, покажите се (Иса. 49; 9). Због тога се и позивају да псалмопоју заједно са њиховим кнежевима и осталим великим људима. Да су и они, неверујући, који су се некад противили Богу, такође били ослобођени, објаснио је Петар, говорећи у Саборним посланицама: Сиђе и проповеда духовима у тамници, а ови некада бијаху непослушни (1. Петр. 3; 1920).
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Хвалите Господа са небеса, хвалите Га на висинама. Са првог неба, створеног у почетку, Давид призива ангеле, а са другог, тј. са свода, призива светила и звезде. Из преисподње призива змаја (дракона), а затим и остале звери и животиње, да би окончао призивањем људи. Речи небо и висина означавају једно исто.
(2) Хвалите Га, сви ангели Његови… Давид најпре призива нижи чин ангела, а затим се обраћа и осталим чиновима, које именује као силе. Или, можда, све чинове назива силама и ангелима (весницима), будући да сви они обзнањују и благовесте речи Божије.
Хвалите Га, сунце и месец, хвалите Га све звезде и светлост. Ова небеска тела налазе се на другом небу, тј. на своду. Под сунцем, месецом и звездама треба подразумевати сасуде у које се улива светлост (Теодорит). Или, можда сунце, месец и звезде означавају она светила која су створена четвртог дана, док је светлост она, која је створена првог дана. Како то да они хвале Господа, када немају ни гласа, ни речи, ни језика? Како каже божанствени Златоуст, постоје три начина славословљења: прво се узноси гласом; друго је славословљење које се твори посредством зрења или гледања очима, и у том смислу је речено да небеса казују славу Божију (Пс. 18; 1). Трећи вид славословљења изражава се врлинским животом и добрим делима, јер људи, видевши добра дела, прослављају Оца Који је на небесима. Хвалите Бога, каже Давид, и ви, бесловесна и нежива светила, да би људи, видевши вашу лепоту, положај, служење, постојаност и чврстину, прослављали Онога, Који вас је створио. Нешто слично каже и св. Григорије Богослов, говорећи да све хвали и прославља Бога неизрецивим гласовима.
Псалам 149
Алилуја
Тумачење Јефимија Зигабена
Према речима бл. Теодорита, овај псалам се у историјском смислу односи на Јевреје, који су након повратка из Вавилона победили све околне, непријатељске народе. Према речима св. Златоуста, псалам се, у вишем смислу, односи на хришћане, а тако га је протумачио и св. Григорије Богослов, који каже: „Нову песму Господу поју они, који припадају новој твари, они новозаветни, обучени у новог човека“:
(1) Певајте Господу песму нову, хвала је Његова у Цркви преподобних.
(2) Нека се узвесели Израиљ Створитељу своме, и синови Сионови обрадоваће се Цару своме. Нека се узвесели нови Израиљ, који на нови начин поје Богу, тј. нека се узвесели сваки хришћанин, најпре зато, што га је Бог створио као човека, а затим и зато што га је присајединио Себи и Свом новом народу. Синови Сиона су синови новозаветног еванђеља, односно хришћани. Они нека се радују и поју Богу, као прво, зато што их је призвао у биће, а као друго, зато што их је удостојио да буду блиски Богу. Наиме, Бог се зацарио у њима као у Својим синовима и пријатељима, што представља други вид доброчинства.
(3) Нека хвале Име Његово у хору, уз бубањ у псалтир нека Му псалмопоју. Сви хришћани, синови Сиона, некапоју Господу у хору, тј. сједињено и једногласно, да би ово једногласје у песмопојању створило у њима и јединство и сагласност љубави, једнодушје и једномислије. Како то овде показује Давид, древном јеврејском народу било је допуштено да Богу поје уз музичке инструменте, као што им је било допуштено и приношење животињских жртава, али само услед слабости њиховог ума и склоности ка задовољствима. За нови народ, псалтир представља вишње надахнуће које долази од благодати Духа, будући да псалтир испушта звук из свог горњег дела. Према једном тумачењу, бубањ (тимпан) је делање, а псалтир созерцање, због чега смо дужни да Богу појемо делањем и созерцањем.
(4) Јер Господ благоволе у народу Своме, и узнеће кротке у спасење. Господ, каже, благоволи, односно жели добро у Свом народу, као што је речено и код Еванђелисте: Међу људима благовољење (Лк. 2; 14). Кротке или смирене ће Господ прославити и спасти.
(5) Похвалиће се преподобни у слави, и обрадоваће се на постељама својим. У дословном значењу, овде се говори о победи Јевреја над суседним народима, који су спречавали обнову храма и града Јерусалима. Услед тога, Јевреји не само да ће безбрижно спавати, него ће спавати са радошћу и весељем срца, будући да су се ослободили свих својих непријатеља – незнабожачких народа.
(6) Узношења Божија су у устима њиховим, и мачеви двосекли су у рукама њиховим. Ове речи наводе на мисао да ће Израиљци који прослављају Бога водити битке са својим непријатељима, да ће у њиховим устима бити псалмопојање и славословљење а у рукама оружје којим ће поразити и посећи своје противнике.
(7) Да учини освету у незнабошцима, изобличење у народима. Израиљци ће, каже, устима прослављати Бога а рукама ће се борити с непријатељима, имајући за циљ да се Бог кроз њих освети суседним народима за увреде и ратове против Његовог народа, (8) Да вежу цареве њихове у ланце, и славне њихове у ручне окове железне.
(9) Да учини на њима суд написан, слава хе ова бити свима преподобнима Његовим. Израиљци ће, најзад, славословити Бога устима и борити се с народима рукама да би Бог кроз њих осудио и казнио њихове непријатеље и да би се осветио за Свој народ. Слава, која им је обећана, састојала се у победи над свим суседима, извојеваној на необичан и задивљујући начин, уз помоћ и садејство Божије.
Тако се овај псалам тумачи у историјском смислу. У вишем смислу, међутим, он се тумачи на следећи начин. Према светом Златоусту, речи да ће се преподобни похвалити славом односе се на будући век, јер, како учи апостол Павле, страдања овога века нису ништа у поређењу са славом која ће нам се открити (в. Рим. 8; 18). Таква слава је крст, као што је и речено: Боже сачувај да се било чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа (Гал. 6; 12). Осим тога, Давид хвали кротке и преподобне, да би у нама подстакао кроткост и преданост Богу. Обрадоваће се на постељама својим, тј. у вечним небеским обитељима и у приуготовљеним обитавалиштима. Двосекли мач означава крст Господњи, јер уништава и рањава мноштва демона. Под мачем се може подразумевати и живот апостола и њихових наследника, будући да је изоштрен и речју и делом, односно и делањем и созерцањем. Освета незнабошцима изражава начин деловања апостола, који су тако поступали с циљем да људе ослободе од робовања и сурове власти ђавола. Под царевима и славнима међу незнабошцима требало би подразумевати демоне који су владали над њима и којима су они указивали почасти.
извор: svetosavlje.org
Нема коментара:
Постави коментар