Четврта недеља Васкршњег поста - Средопосна, посвећена је
подвигу и подвижницима, аскетама.
Не само онима који посте овај пост.
Данас помињемо Светог Јована Лествичника као великог учитеља
монаха а следеће недеље Свету Марију Египћанку, развратницу у младости а велику
подвижницу од своје тридесете године до упокојења.
Многи који осете позив и почну учесталије да долазе у цркву,
размишљају о свом духовном животу, читајући хришћанску литературу наиђу на
чувену "Лествицу" Светог Јована. Тридесет поука о духовном успињању
ка савршенству.
Књига је писана за монахе, који у посебним условима и
издвојености од света уз духовно вођство искусних монаха, практикују аскетизам
као "уметност над уметностима". Покушаји дословне примене духовних
савета из Лествице на савремени градски живот могу да имају и лоше психичке и
духовне последице.
 |
| Црква Светог Јована Лествичника, Синај |
Многи обраћеници пуни ентузијазма поломе зубе на литератури
коју не тумаче са свешћу да они нису пустињски монаси и не могу без штете по
себе имитирати монашки живот. Мало је сад већ и монаха који успевају да тумаче
Лествицу и користе је на прави начин.
Ипак, Лествица остаје књига која може користити свим
хришћанима, кад поставимо неке разумне ограде да бисмо се заштитили од
неправилног коришћења тврде духовне хране.
Већ у првим поглављима намењеним баш монасима почетницима
("Одрицање од светског живота", "Нетуговање за светом",
"Туђиновање", "Послушност"), или на првим пречагама
духовне, небеске лествице, можемо ипак да пронађемо нешто и за нас, само ако не
уобразимо да смо монаси - уметници.
На пример, кад свети Јован говорио сновиђењима која имају
духовни почетници он нам даје и савет за ово наше време виртуелности у којем
смо непрекидно изложени покушајима да нас уведу у стање хипнотичког сна како
бисмо нешто купили или направили некакав политички избор или просто радили
нешто што они који држе полуге моћи сматрају да је исправно, а може и да се
ради просто о сновима или сањаријама као и у Лествичниково време.
"Онај који верује сновима личи на човека који трчи за
својом сенком, настојећи да је ухвати", пише Лествичник.
Затим:
"Често се демони преображавају у анђела светла и
узимају лик мученика, те нам у сну представљају како им (тј. као анђелима или
мученицима) прилазимо. Када се пробудимо, они нас испуњавају радошћу и поносом.
То нека ти послужи као знак преваре."
Насупрот виђењима која добијамо од лажних анђела, Свети
Јован бележи да се права виђења одликују тиме што од правих анђела добијамо
виђења која нас испуњавају страхом али не оним који нас води очају него који
нас води одговорности и истинском старању за будућност.
У ситуацијама у којим нам је заиста потребно вођење, да
бисмо се предали пожељној па и неопходној послушности лакше нам је ако
препознамо да ли ће нас водити добри или рђави људи.
"Док је рђав човек двострук - један споља а други
изнутра, једноставан човек није двојствен, већ представља нешто
јединствено."
Једноставност, природност, неизвештаченост до стања најдубље
незлобивости и премудре простоте, остварене су свесно, уз Божију помоћ. Споља
пријатни, привлачни ведри изнутра су будни и концентрисано одани Богу.
Свети Јован Лествичник детаљно нам објашњава до које мере је
покајање важно за наш живот, а можемо од њега да на вишим пречагама Лествице
научимо много и о погубној гордости која је уткана у данашњу материјалистичку
цивилизацију.
Ми као народ са гордошћу посебно тешко излазимо на крај, па
вреди послушати Светог.
"Гордост је одрицање Бога, проналазак демона,
ниподаштавање људи, мајка осуђивања, потомак похвала, знак духовне јаловости,
протеривање помоћи Божије, претеча лудила, виновник падова, подлога епилепсије,
извор гнева, врата лицемерства, подупирач демона, чувар грехова, узрочник
немилосрђа, незнање за самилост, сурови иследник, нечовечни судија, противник
Бога, корен хуле.
Почетак гордости је тамо где се завршава таштина; средину
представља ниподаштавање ближњег, бестидно разглашавање властитих подвига,
хвалисавост у срцу, мржња према прекору; а крај је одбацивање Божије помоћи,
уздање у своје властите снаге, демонска нарав...
Човек гордога срца жели да влада. Зна се: он друкчије и не
може...
Твоје врлине би могле бити једино оне које би извршио пре но што си дошао до свести: Бог ти је, међутим, и сам ум
даровао. Своме сопственом труду могао би приписати само оне победе које би
постигао без свог тела: тело, пак, није твоја већ Божија творевина...
Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да
је богата...
Лопов мрзи сунце, а гордељивац ниподаштава кротке...
Човеку кога је уловила гордост, само Господ може помоћи.
Свако људско средство за спасавање било би му некорисно...
Коњ на коме јаши гордост јесте таштина. Преподобно смирење и
самоосуђивање, међутим, насмејаће се коњу и јахачу његову, певајући са
одушевљењем победничку песму: Запевајмо Господу, јер се славно прослави: коња и
јахача бацио је у море (Изл.15,1), и у бездан смирења..."
И много других корисних савета нам је оставио Лествичник.
Потпуно живих и актуелних. Потребних за тумачење како личног искуства тако и
духовних димензија догађаја у којима се затекнемо.
Вреди читати Лествичникове речи, поготово данас у времену
духовне смутње. И вреди му се помолити да нам разбистри ум и срце да његове
речи протумачимо у Духу а према својим потребама и могућностима.
Као и сва велика дела Лествица је свевремена само тражи
искрени труд тумачења у сваком времену.
А за разлику од световних дела тумач коме можемо да се
обратимо за помоћ увек је доступан.
Нема коментара:
Постави коментар