Анђео ми бану кроз решетке
и рече ( свјетлост по мени лину ):
То што си спознао муке пакла,
прошао кроз страх, шибе и метке -
прими као дар, милост и судбину:
сама те Божија рука такла.
Најзад си зрео: живо си ништа,
ослобођен жеља, чулних стега,
ослобођен ближњих и огњишта,
грозне магије родног бријега.
Има да слиједиш звук судбине -
све је у томе: пјев твој не гине.
Буди узвишен језе гласник,
крик крста стишан, чујан свести мук.
Ко смрт натпјева, то је мој пјесник.
Пјеваш ли, нећеш моћи да лажеш.
јак је - одлепрша - ове судбе звук.
Пратићу из чега стих свој слажеш!
стихове казује глумац Александар Срећковић
Јана Крижак и чланови хора "Свети архиђакон Стефан"
 |
| Додела награде "ЖИЧКА ХРИСОВУЉА" песнику Стевану Тонтићу Манастир Жича, Преображење, 19.8.2018. |
Нема коментара:
Постави коментар