Иван В. Лалић, РЕСАВА

Колико може да издржи
Једна стража у кланцу, извежбана
За измишљену вечност, и заборављена
У шуму осеке сјаја, у ноћи збуњених сигнала?

Свети ратници, анђели пораза
Људски наоружани, пева искрзани пламен
На крилима вашим, међу зидовима
Где одјек лови сенку, сенка лови поглед
У савршену тачку загледан, и празан.

Студена сенка ораха, и ружа
Под зидом. Ветрови светлуцају,
Огромни жедни каравани ваздуха
Над кланцем под стражом;
с прашином помешан полен
Пада на ваше оклопе, анђели стражари.

И сјај иноколен
У златокругу над замишљеном главом:
То време расте у вама, мења се укус у плоду.

Али тутњи битка, пева ватра
У чистом простору вашег слуха, измишљеног
За неке речи којих се мучно присећам
У тренутку кад се будим

Горких устију, са амнезијом,
И стојим пред стражом која ме пита лозинку
Језиком мога племена.

извор: klubmladihpesnika.blogspot.com