Бивало је: јави се и мени Христос,
кроз пламен и покољ, погружен и бос
Шине ли муња мој рагастов-дуб,
бивало је: усправи се - у мени стуб
И мрачне, у подземљу, просјаји нас ос
посланства свјетлости - благи Христос
И смијешани дахови, знаци крста, луне,
гасе страх под млазом, исте дрхте струне
Без лица, без ока, право и искоса
гледе у јагањца, у мога Христоса
И затитра л' звонко, спасоносно уже,
пропне се и хуља, к небу да успуже
(А мртви, што вечером сложе се у стог,
стожера се држе - стожер им је бог)
А Христ претужни, кад год дође мени,
јави се у дјетету, и јави у жени
Ал' дуго га нема, јечи простор мукло -
ја слутим: благоме је срце препукло.
Додела награде "ЖИЧКА ХРИСОВУЉА" песнику Стевану Тонтићу
Манастир Жича, Преображење, 19.8.2018.
стихове говори глумац Александар Срећковић
Нема коментара:
Постави коментар