Све је тако усковитлано и бурно у овом посном празнику. Ове године још пада између посних среде и петка и некако се проширује. Издаја Христа у среду, уздизање крста у четвртак, распеће на крсту у петак, све заједно.
А само Уздизање (Воздвижење) Часног Крста нема у себи ничег тужног. Све је у њему победа.
Претходе му Константинове визије крста, ратне победе под знаком крста, његово крштење.
Константинова мајка, царица Јелена, одлази у Јерусалим да пронађе Часни Крст на ком је био разапет Христос.
После истраге, рушења паганског храма и ископавања испод њега, Часни Крст бива пронађен.
Часни Крст препознат је тако што се дешава чудесно васкрсење умрлог који се ту затекао.
Народ се тиска да види пронађену светињу. Јерусалимски патријарх Макарије, ставши на узвишици, подиже Крст показујући га народу. А народ у глас виче уздизању Крста : Господе, помилуј!
Три века касније, персијски цар Хозрој освојио је Јерусалим и однео са собом богат плен, између осталог и Часни Крст.
Када је византијски цар Ираклије победио Персијанце, вратио је и Часни Крст у Јерусалим.
У тријумфалној поворци, цар је узео часно Дрво на своја леђа да га однесе на његово пређашње место. Обучен у царску порфиру украшену златом и драгим камењем, и са царским венцем на глави.
На запрепашћење раздрагане гомиле, пред вратима кроз која се улазило на Голготу, заустављен невидљивом силом. цар не може да направи ни корак даље!
Патријарх и цар схвате да Часни Крст не може да буде враћен на своје место тако што ће га носити раскошно обучен владар поносан на своју велику победу. Схвате да цар мора пред свима да смирено одбаци све украсе и знакове власти и бос унесе Крст у цркву из које га је однео персијски цар.
И тек тада радост постаје потпуна! Уз велико славље Часни Крст је враћен.
Велика поука за сва времена, свим хришћанским владарима: Крст доноси васкрсење, Крст није оруђе које треба да употпуни владарску славу, под Крстом сви па и владар морају да се смире, да пронађу своју скромност и подсете се истинског служења и жртве.
Срећан нам Крстовдан - празник Воздвижења Часног Крста.
о. Ненад Илић
www.facebook.com
А само Уздизање (Воздвижење) Часног Крста нема у себи ничег тужног. Све је у њему победа.
Претходе му Константинове визије крста, ратне победе под знаком крста, његово крштење.
Константинова мајка, царица Јелена, одлази у Јерусалим да пронађе Часни Крст на ком је био разапет Христос.
После истраге, рушења паганског храма и ископавања испод њега, Часни Крст бива пронађен.
Часни Крст препознат је тако што се дешава чудесно васкрсење умрлог који се ту затекао.
Народ се тиска да види пронађену светињу. Јерусалимски патријарх Макарије, ставши на узвишици, подиже Крст показујући га народу. А народ у глас виче уздизању Крста : Господе, помилуј!
Када је византијски цар Ираклије победио Персијанце, вратио је и Часни Крст у Јерусалим.
У тријумфалној поворци, цар је узео часно Дрво на своја леђа да га однесе на његово пређашње место. Обучен у царску порфиру украшену златом и драгим камењем, и са царским венцем на глави.
На запрепашћење раздрагане гомиле, пред вратима кроз која се улазило на Голготу, заустављен невидљивом силом. цар не може да направи ни корак даље!
Патријарх и цар схвате да Часни Крст не може да буде враћен на своје место тако што ће га носити раскошно обучен владар поносан на своју велику победу. Схвате да цар мора пред свима да смирено одбаци све украсе и знакове власти и бос унесе Крст у цркву из које га је однео персијски цар.
И тек тада радост постаје потпуна! Уз велико славље Часни Крст је враћен.
Велика поука за сва времена, свим хришћанским владарима: Крст доноси васкрсење, Крст није оруђе које треба да употпуни владарску славу, под Крстом сви па и владар морају да се смире, да пронађу своју скромност и подсете се истинског служења и жртве.
Срећан нам Крстовдан - празник Воздвижења Часног Крста.
о. Ненад Илић
www.facebook.com
Нема коментара:
Постави коментар