У манастиру Св. Архангели код Призрена, у обновљеној капели Светог владике Николаја, која је у Мартовском погрому 2004. године потпуно изгорела, заједно са конацима манастирским, у навечерје празника Лазареве суботе обављен је свечани чин монашења. Првим монашењем после обнављања манастирског конака и капеле у њему, започела је и прослава мале манастирске славе, Лазаровдана, дана када су се монаси вратили у свој манастир после Мартовског погрома и наставили живот у Душановој задужбини.
Вишегодишњи искушеник овога манастира Ратко Мићовић је на монашењу добио име Василије, по светитељу канонизованом на Светом архијерејском сабору СПЦ прошле године, Василију Пећком пекару.
Чину монашења, које је обавио епископ рашко-призренски г. Теодосије, присуствовао је велики број свештеника, монаха, професора и ученика Призренске богословије као и верног народа из Призрена и околине. Искушеника Ратка је на монашење привео игуман манастира Свети Архангели, архимандрит Михајло.
По обављању свете тајне монашења владика Теодосије је у беседи рекао да је монаштво у Христу Господу нашем у ствари слика мучеништва као и Хришћанство уопште, јер је Господ наш Исус Христос први пострадао за нас и Он је првомученик и архимученик:
- Господ нам је показао пут спасења, пут крста и Васкрсења. Његове спасоносне речи су: Ко хоће да иде за Мном нека узме крст свој (мучеништва), нека се одрекне себе (овога света и свега у њему) , и нека пође за Мном. Ова света обитељ светоархангелска такође је прошла мучеништво, разорена од оних који нису знали за Господа и Крст Његов. Она у наше дане доживљава своју обнову и васкрсење не само физички него и духовно. Ова света обитељ посвећена је Светим Архангелима, а монаштво јесте анђелски образ, пут мучеништва, али и слика анђелског живота и нашег живота у Царству Небеском -рекао је Владика Теодосије.
Говорећи о небеском заштитнику новог монаха оца Василија, Светом Василију пекару, Владика Теодосије је подсетио на радост којом нас је Господ обрадовао прошле године када смо на Светом архијерејском Сабору добили троје нових светитеља са косовско-метохијских простора: Василија пекара, преподобномученика Григорија пећког и Свету мученицу Босиљку, чиме нам је Господ показао да је наш пут пут мучеништва како би били овенчани венцем вечног живота.
-Они су наши сапутници кроз овај живот, они нам придржавају крст који носимо и светлост су која нам осветљава пут истине, како би и ми опстали на њему и како се не би одрекли Господа нашега, вере наше, имена нашега и нашег Светог Косова и Метохије. Нови монах Василије је нови молитвеник пред Господом за сав верни народ, јер монаси своју молитву приносе као кад Господу, а то ће нас спасити пред Њим. Са обновом ове свете обитељи, са обновом Богословије, са обновом црквеног живота, како у Призрену тако и на Косову и Метохији ми стојимо пред Господом и Господ ће нас погледати и оснажити. Ми никада нисмо сами, молитве Светих су са нама- рекао је Владика Теодосије.
Владика је пренео благослов високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и преосвећеног Владике Јоаникија који су послали Ратка, сада монаха Василија, на Косово и Метохију да овде нађе свој спасење. Митрополит Амфилохије је овим поводом на дар послао икону и бројаницу оцу Василију.
У манастирској трпезарији је приређена трпеза љубави, а за трпезом се игуман Михајло захвалио епископу Теодосију и окупљенима, подсетивши да се Свети Василије Пекар слави 12. маја на празник Светог Василија Острошког, а да је отац Василије дошао управо из Никшића, у близини којег у манастиру Острог почивају Свете мошти Светог Василија Острошког.
-Молимо се Богу да се братија умножава и да се окупљамо овде у овој Светињи. Велики је благослов Светих Архангела који су овде домаћини, Светог цара Душана који је основао ову обитељ, оца нашег Харитона који је пострадао у овом граду са свим његовим светињама и осталих Светитеља наше Свете Цркве- казао је Игуман Михајло за трпезом љубави приређеној за све присутне.
И на Лазареву суботу свечано у Св. Архангелима
На сам празник Лазареву суботу Светој литургији, коју су уз архимандрита Стефана игумана манастира Свети Врачи у Зочишту и домаћина оца Михајла, служили и игумани манастира Бањске, Девиних Вода, Дубоког потока, Тушимља, Врачева, свештенослужитељи из Призренске богословије, парох призренски отац Слободан и ђакон Марко из манастира Фенек, присуствовао је велики број верника пристиглих са разних страна. Међу њима је било и педесетак расељених Призренаца који су дошли у организацији Друштва манастира Свети Архангели-Призрен.
После Литургије и пресецања славског колача, игуман манастира Светих Врача Козме и Дамјана у Зочишу, отац Стефан, у беседи је подсетио да поред заштитника Архангела Михаила, Гаврила и осталих Небеских сила, случајно не стоји и име Четворордневног Лазара који је у присуству живога Бога васкрсао, показавши нам да је наша вера жива, крстоносна и крстоваскрсна.
-Као из гроба излази ова света обитељ, појављује се као Лазар и излази из својих повоја заборава и грехова наших и ето ми се окупљамо у овој светој обитељи заједно са игуманом Михајлом који нас дочекује да прославимо и његову крсну славу Четвородневног Лазара и славу ове свете обитељи, која постоји и постојаће. И у оно време она је из рушевина подигнута, у време цара Душана, који је пронашао чувену цркву у рушевинама, како стоји у повељи, и решио да је обнови. Она стоји и постоји сведочећи да ће наше васкрсење и наше присуство бити овде као и ове светиње, без обзира што је више векова била порушена.- рекао је игуман манастира Зочиште отац Стефан.
Кратко слово је за трпезом љубави, честитајући славу оцу Михајлу, произнео и отац Андреј Дечанац, професор Призренске Богословије:
-Код оца Михајла волимо да се окупимо зато што он увек даје најбољи пример гостољубља, следујући речима Св. апостола Павла које смо данас чули на читању Апостола: „Гостопримство не заборављајте!“. Нама је изузетно важно да овде у Призрену имамо где да се окупљамо, да имамо разлога, а разлог је пре свега вера наша и наш Господ Исус Христос који нас све уз себе прима и обједињује духом светим, али такође и данашња слава и сам манастир и у њему отац Михајло и његово братство!- рекао је о. Андреј.
У мањем конаку манастирском налази се параклис посвећен Св. Лазару Четвородневном, подигнут у славу повратка монаха у свој манастир, управо на Лазареву суботу, и верници су по окончању литургије имали прилике да се помоле и у овој капели, коју је 2005.године осликао фрескописац Милош Јанићијевић Рашки.
24.4.2019.
извор: www.pravoslavie.ru
Вишегодишњи искушеник овога манастира Ратко Мићовић је на монашењу добио име Василије, по светитељу канонизованом на Светом архијерејском сабору СПЦ прошле године, Василију Пећком пекару.
Чину монашења, које је обавио епископ рашко-призренски г. Теодосије, присуствовао је велики број свештеника, монаха, професора и ученика Призренске богословије као и верног народа из Призрена и околине. Искушеника Ратка је на монашење привео игуман манастира Свети Архангели, архимандрит Михајло.
По обављању свете тајне монашења владика Теодосије је у беседи рекао да је монаштво у Христу Господу нашем у ствари слика мучеништва као и Хришћанство уопште, јер је Господ наш Исус Христос први пострадао за нас и Он је првомученик и архимученик:
- Господ нам је показао пут спасења, пут крста и Васкрсења. Његове спасоносне речи су: Ко хоће да иде за Мном нека узме крст свој (мучеништва), нека се одрекне себе (овога света и свега у њему) , и нека пође за Мном. Ова света обитељ светоархангелска такође је прошла мучеништво, разорена од оних који нису знали за Господа и Крст Његов. Она у наше дане доживљава своју обнову и васкрсење не само физички него и духовно. Ова света обитељ посвећена је Светим Архангелима, а монаштво јесте анђелски образ, пут мучеништва, али и слика анђелског живота и нашег живота у Царству Небеском -рекао је Владика Теодосије.
Говорећи о небеском заштитнику новог монаха оца Василија, Светом Василију пекару, Владика Теодосије је подсетио на радост којом нас је Господ обрадовао прошле године када смо на Светом архијерејском Сабору добили троје нових светитеља са косовско-метохијских простора: Василија пекара, преподобномученика Григорија пећког и Свету мученицу Босиљку, чиме нам је Господ показао да је наш пут пут мучеништва како би били овенчани венцем вечног живота.
-Они су наши сапутници кроз овај живот, они нам придржавају крст који носимо и светлост су која нам осветљава пут истине, како би и ми опстали на њему и како се не би одрекли Господа нашега, вере наше, имена нашега и нашег Светог Косова и Метохије. Нови монах Василије је нови молитвеник пред Господом за сав верни народ, јер монаси своју молитву приносе као кад Господу, а то ће нас спасити пред Њим. Са обновом ове свете обитељи, са обновом Богословије, са обновом црквеног живота, како у Призрену тако и на Косову и Метохији ми стојимо пред Господом и Господ ће нас погледати и оснажити. Ми никада нисмо сами, молитве Светих су са нама- рекао је Владика Теодосије.
Владика је пренео благослов високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и преосвећеног Владике Јоаникија који су послали Ратка, сада монаха Василија, на Косово и Метохију да овде нађе свој спасење. Митрополит Амфилохије је овим поводом на дар послао икону и бројаницу оцу Василију.
У манастирској трпезарији је приређена трпеза љубави, а за трпезом се игуман Михајло захвалио епископу Теодосију и окупљенима, подсетивши да се Свети Василије Пекар слави 12. маја на празник Светог Василија Острошког, а да је отац Василије дошао управо из Никшића, у близини којег у манастиру Острог почивају Свете мошти Светог Василија Острошког.
-Молимо се Богу да се братија умножава и да се окупљамо овде у овој Светињи. Велики је благослов Светих Архангела који су овде домаћини, Светог цара Душана који је основао ову обитељ, оца нашег Харитона који је пострадао у овом граду са свим његовим светињама и осталих Светитеља наше Свете Цркве- казао је Игуман Михајло за трпезом љубави приређеној за све присутне.
И на Лазареву суботу свечано у Св. Архангелима
На сам празник Лазареву суботу Светој литургији, коју су уз архимандрита Стефана игумана манастира Свети Врачи у Зочишту и домаћина оца Михајла, служили и игумани манастира Бањске, Девиних Вода, Дубоког потока, Тушимља, Врачева, свештенослужитељи из Призренске богословије, парох призренски отац Слободан и ђакон Марко из манастира Фенек, присуствовао је велики број верника пристиглих са разних страна. Међу њима је било и педесетак расељених Призренаца који су дошли у организацији Друштва манастира Свети Архангели-Призрен.
После Литургије и пресецања славског колача, игуман манастира Светих Врача Козме и Дамјана у Зочишу, отац Стефан, у беседи је подсетио да поред заштитника Архангела Михаила, Гаврила и осталих Небеских сила, случајно не стоји и име Четворордневног Лазара који је у присуству живога Бога васкрсао, показавши нам да је наша вера жива, крстоносна и крстоваскрсна.
-Као из гроба излази ова света обитељ, појављује се као Лазар и излази из својих повоја заборава и грехова наших и ето ми се окупљамо у овој светој обитељи заједно са игуманом Михајлом који нас дочекује да прославимо и његову крсну славу Четвородневног Лазара и славу ове свете обитељи, која постоји и постојаће. И у оно време она је из рушевина подигнута, у време цара Душана, који је пронашао чувену цркву у рушевинама, како стоји у повељи, и решио да је обнови. Она стоји и постоји сведочећи да ће наше васкрсење и наше присуство бити овде као и ове светиње, без обзира што је више векова била порушена.- рекао је игуман манастира Зочиште отац Стефан.
Кратко слово је за трпезом љубави, честитајући славу оцу Михајлу, произнео и отац Андреј Дечанац, професор Призренске Богословије:
-Код оца Михајла волимо да се окупимо зато што он увек даје најбољи пример гостољубља, следујући речима Св. апостола Павла које смо данас чули на читању Апостола: „Гостопримство не заборављајте!“. Нама је изузетно важно да овде у Призрену имамо где да се окупљамо, да имамо разлога, а разлог је пре свега вера наша и наш Господ Исус Христос који нас све уз себе прима и обједињује духом светим, али такође и данашња слава и сам манастир и у њему отац Михајло и његово братство!- рекао је о. Андреј.
У мањем конаку манастирском налази се параклис посвећен Св. Лазару Четвородневном, подигнут у славу повратка монаха у свој манастир, управо на Лазареву суботу, и верници су по окончању литургије имали прилике да се помоле и у овој капели, коју је 2005.године осликао фрескописац Милош Јанићијевић Рашки.
24.4.2019.
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар