Москва, огроман град, бескрајних могућности. Поред мора великолепних здања, примаљивих догађаја и места, исплива купола и одјекне звоно. Баш кад помислиш да гледаш у врхунац грађевинске маште, поглед привуче храм и онда све остало губи на цени. За неког пусто обележје хришћанске историје, а за боготражиоце велика тајна и утеха, ДНК руске душе.
Почиње Велики Пост. С ишчекивањем или пак дозом изненађења, он је ту. Стигао, као и увек на време. У мом схватању се пројавила једна важна новина, коју до тада нисам толико уочавала. Неизмјерна лепота служби и канона који се само тада произносе. Лако доступна лепота је можда немарно стављена у други план, услед бојазни да се припремимо за строгост уздржања и узимања хране. А обиље љубави се прелива на свакој служби и чека да приметимо тај Извор. Да подигнемо поглед Горе и заблагодаримо на сваком великом дану у ишчекивању оног највећег, Васкрсења. Искушења наизглед појачана, али заштита није повучена. Не остајемо сами у нашем малом подвигу. Он је ту, приметан за оне које га сваким уздахом траже.
Током прве седмице се служе чудесни Канони Андреја Критског. Шаролике одежде се замењују тамним хаљинама. Рекло би се и симболика људских жеља током Поста. Све је скромније, једноставније. Али никако и благодарност Њему, Творцу свега. Баш тада она надјачава све остало. Врхунац наше захвалности су управо ове предивне заједничке молитве.
Уграбила сам да пођем на читање Канона. У манастиру неочекивано много парохијана. Сви спремни за чудесне молитве. Најлепши моменат у току служби припада молитви Светог Јефрема Сирина ,,Господе и Владико живота мога…'' Прате је искрене и понизне метаније. Особено свечан дан Великог Канона је четвртак прве Великопосне Седмице.
Не знајући да ће служити Његова Светост Патријарх Кирил, стижем мало пред почетак службе. Међутим, огромни Храм је већ био испуњен, па је једина опција била слушати службу из Доњег Храма. Наравно, ова идеја ме није баш обрадовала, јер се ова несвакидашња служба не доживљава често. Окрећем се ка степеницама са којих су задужени усмеривали и распоређивали народ. Ипак ме вуче да питам да ли има места у Горњем Храму, јер бих желела да присуствујем Служби. Захваљујући српском акценту, добила сам место у ,,ВИП ложи“ – балкон са којег се све савршено види. Моменат кад кажеш: ,,Лепо је бити гост у Русији.''
Појање Сретењског манастира је надалеко чувено. Молитве које су појали баш тај дан су издигле манастир још више. Укрштено произношење ,,С нами Бог'' два хора испуњава цркву и наша срца.
Још један бисер Великог Поста је Литургија Пређеосвећених Дарова. Према традицији ова Литургија се служи у послеподневним часовима, средом и петком. Савременом човеку итекако значи овај распоред. После посла, у мом случају предавања, може се продужити на укрепљење небеском храном. Храмови су препуни, реке људи испуњавају цркве и манастире за време ових служби. Не бих се одважила написати колико је руском православном човеку важна исповијест. У то ће се уверити свако ко је бар једном присуствовао богослужењу.
Велика Тајна Јелеосвећења се такође врши чак неколико пута током Поста. Ова Тајна је сама по себи чудесна и стварно је благослов помазати се исцељујућим Уљем. Заиста је посебан осећај. Нарочито кад се свих седам пута свештенослужитељ моли док помазује наше чело, лице, руке.. Све је пажљиво, по реду, и сви су подједнако награђени.
Не могу да заборавим чудесно предавање о Владики Николају, опет у центру Москве. По мом утиску, у центру духовног образовања, посебно место заузима управо наш драгоцени Владика и његова ненадмашна духовна литература. Без претеривања је удивљујуће слушати како руски јеромонах верујућима прича о српском Владики Николају и кроз то, о нераскидивим везама ова два народа. Колики је Владикин утицај на руску савремену духовност, могло се јасно видети на лицима препуног зала. А тек питања слушалаца су ме натерала да се замислим колико заправо ја мало познајем благо овог прекрасног Учитеља.
Дружба Светог Јована Шангајског и Светог Владике Николаја Велимировића доказују како је нераскидива веза наших словенских народа. Интересантно је да се предавање о Светом Владики десило баш на дан Његовог земаљског упокојења.
Како ништа није случајно, упознавање руских боготражилаца са делима Преподобног Јустина Поповића се одвија на дан после Благовести, дан који је умногоме одредио Његов живот. Дан његовог овоземаљског и небеског рођења. Још једном су Свети Владика Николај и Преподобни Јустин посетили руску престоницу. На нашу огромну радост!
Тешко је издвојити само неке посебне тренутке и преточити их у писану реч. Исто тако је тешко изразити благодарност Богу за све ове непресушне дарове.
С нами Бог!
Мила Церовић
извор: www.pravoslavie.ru
Почиње Велики Пост. С ишчекивањем или пак дозом изненађења, он је ту. Стигао, као и увек на време. У мом схватању се пројавила једна важна новина, коју до тада нисам толико уочавала. Неизмјерна лепота служби и канона који се само тада произносе. Лако доступна лепота је можда немарно стављена у други план, услед бојазни да се припремимо за строгост уздржања и узимања хране. А обиље љубави се прелива на свакој служби и чека да приметимо тај Извор. Да подигнемо поглед Горе и заблагодаримо на сваком великом дану у ишчекивању оног највећег, Васкрсења. Искушења наизглед појачана, али заштита није повучена. Не остајемо сами у нашем малом подвигу. Он је ту, приметан за оне које га сваким уздахом траже.
Током прве седмице се служе чудесни Канони Андреја Критског. Шаролике одежде се замењују тамним хаљинама. Рекло би се и симболика људских жеља током Поста. Све је скромније, једноставније. Али никако и благодарност Њему, Творцу свега. Баш тада она надјачава све остало. Врхунац наше захвалности су управо ове предивне заједничке молитве.
Уграбила сам да пођем на читање Канона. У манастиру неочекивано много парохијана. Сви спремни за чудесне молитве. Најлепши моменат у току служби припада молитви Светог Јефрема Сирина ,,Господе и Владико живота мога…'' Прате је искрене и понизне метаније. Особено свечан дан Великог Канона је четвртак прве Великопосне Седмице.
Не знајући да ће служити Његова Светост Патријарх Кирил, стижем мало пред почетак службе. Међутим, огромни Храм је већ био испуњен, па је једина опција била слушати службу из Доњег Храма. Наравно, ова идеја ме није баш обрадовала, јер се ова несвакидашња служба не доживљава често. Окрећем се ка степеницама са којих су задужени усмеривали и распоређивали народ. Ипак ме вуче да питам да ли има места у Горњем Храму, јер бих желела да присуствујем Служби. Захваљујући српском акценту, добила сам место у ,,ВИП ложи“ – балкон са којег се све савршено види. Моменат кад кажеш: ,,Лепо је бити гост у Русији.''
Појање Сретењског манастира је надалеко чувено. Молитве које су појали баш тај дан су издигле манастир још више. Укрштено произношење ,,С нами Бог'' два хора испуњава цркву и наша срца.
Још један бисер Великог Поста је Литургија Пређеосвећених Дарова. Према традицији ова Литургија се служи у послеподневним часовима, средом и петком. Савременом човеку итекако значи овај распоред. После посла, у мом случају предавања, може се продужити на укрепљење небеском храном. Храмови су препуни, реке људи испуњавају цркве и манастире за време ових служби. Не бих се одважила написати колико је руском православном човеку важна исповијест. У то ће се уверити свако ко је бар једном присуствовао богослужењу.
Велика Тајна Јелеосвећења се такође врши чак неколико пута током Поста. Ова Тајна је сама по себи чудесна и стварно је благослов помазати се исцељујућим Уљем. Заиста је посебан осећај. Нарочито кад се свих седам пута свештенослужитељ моли док помазује наше чело, лице, руке.. Све је пажљиво, по реду, и сви су подједнако награђени.
Не могу да заборавим чудесно предавање о Владики Николају, опет у центру Москве. По мом утиску, у центру духовног образовања, посебно место заузима управо наш драгоцени Владика и његова ненадмашна духовна литература. Без претеривања је удивљујуће слушати како руски јеромонах верујућима прича о српском Владики Николају и кроз то, о нераскидивим везама ова два народа. Колики је Владикин утицај на руску савремену духовност, могло се јасно видети на лицима препуног зала. А тек питања слушалаца су ме натерала да се замислим колико заправо ја мало познајем благо овог прекрасног Учитеља.
Дружба Светог Јована Шангајског и Светог Владике Николаја Велимировића доказују како је нераскидива веза наших словенских народа. Интересантно је да се предавање о Светом Владики десило баш на дан Његовог земаљског упокојења.
Како ништа није случајно, упознавање руских боготражилаца са делима Преподобног Јустина Поповића се одвија на дан после Благовести, дан који је умногоме одредио Његов живот. Дан његовог овоземаљског и небеског рођења. Још једном су Свети Владика Николај и Преподобни Јустин посетили руску престоницу. На нашу огромну радост!
Тешко је издвојити само неке посебне тренутке и преточити их у писану реч. Исто тако је тешко изразити благодарност Богу за све ове непресушне дарове.
С нами Бог!
Мила Церовић
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар