Отидов в страну тужду далече
Отидох туђим странама, далеко
У нематерње, брујне перивоје,
Са којих боље прозире се преко
Кад замреш, срчан, за себе и своје.
Одбегав ближе оцу свих отаца
Пред легионом што режи, у стопу,
Син сам и нисам. У себе се бацам,
У јаук, шкрипу. А сунчан у склопу.
Прах сам те плачем, куљам сав од кала,
Отуд ме рука брижног старца склања.
Мом слабом оцу, некад силном, хвала:
Јер дотура ми свежањ поуздања,
С друге већ стране, где он је обала
И задужбина већа од свих здања.
Драган Хамовић
ЖИЧКИ БЛАГОВЕСНИК, април-јун, 2019.
Иконописна радионица манастира Жиче извор: www.pokimica.com |
Нема коментара:
Постави коментар