Данас је у нашој амстердамској цркви за певницом био "командоски део" византијског хора Свети Јован Дамаскин из Београда. Већина девојака из Светог Јована Дамаскина певају и у групи изворне музике "Моба".
Почетком деведестих, неколико десетина најватренијих обраћеника промовисали су својим животом и деловањем нешто што су медији назвали "урбаним православљем".
Црква није била у потпуности спремна да прихвати енергију обраћеника. То је имало за последицу умањивање снаге мисије и ширења, а веће везивање за државне структуре.
Даће Бог ваљда и поправни...
А данас на Литургији,са свудприсутним Светим Василијем Острошким, код нас у Парохији Амстердам кад сам се у олтару причешћивао и спремао причешће за верни народ, чуо сам од певнице ову, привидно "неурбану" песму и испунио се радошћу какву скоро нисам осетио. Црква је изнад нације, наравно, али српски народ има специфично сведочење вере и у мучеништву али и у естетици. Због тога је природно да се ми у Цркви ипак бавимо и судбином нашег мученог и у безнађе утериваног али у Христу још увек живог народа.
Много испричах, а треба само чути овај импровизовани снимак.
Христос васкрсе!
отац Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар