Translate

04. октобар 2021.

Света Архијерејска Литургија крај моштију Светог Јакова Туманског и Жичког

 

Храм Светог Саве је био отворен током читаве ноћи између петка и суботе како би верни људи имали прилику да се поклоне чесним моштима Светог Јакова Чудотворца наших дана. Према речима свештеника који су све време миросали народ уљем из кандила које се налази крај кивота, практично није било прекида у низу поклоника који су приступали моштима тражећи молитвено заступање Светога.

   У 08:00 часова изјутра отпочела је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Владика Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Саве (Илића), протосинђела Петра (Богдановића) из Манастира Тумане, протојереја Љубинка Kостића – Архијерејског заменика Епископа жичког, протојереја Саше Kовачевића – Архијерејског намесника жичког, протојереја Радоша Младеновића – пароха врњачког, протојереја Милоша Станисављевића – пароха жичког, протојереја Владимира Васиљевића – старешине храма у Бајиној Башти, јереја Владана Вуковића, војног свештеника у Kраљеву, јерођакона Гаврила из Манастира Тумане, протођакона Милутина Балтића, ђакона Михајла Живковића и братства овог храма.

   Владика, мноштво свештеника, пет ђакôна, ипођакон Дејан Kамиџорац, чтечеви Бојан Милошевић и Петар Ђерковић, већ уобичајено изузетно појање нашег појца Ивана Трајковића и верни народ који је дошавши са разних страна у потпуности испунио простор испод сводова храма је слика благољепија у каквом смо данас учествовали. Свети Јаков Тумански и Жички је заслужио овакво, слободно то можемо рећи, свенародно прослављање јер је последњих година свог недугог живота од стране многих наших суграђана био изложен подсмесима због свог потпуног опредељења да живи као монах Христов. На крају крајева, након Другог светског рата од стране људи који су били припадници богоборне идеологија он је био немилосрдно испребијан и од последица батинања је преминуо.

   Упечатљиво је то што је Свети Јаков пуних седам деценија био готово заборављен (до ових наших дана када умиру и последњи људи који су га срели у овом животу) и то што га Господ, по само Њему знаним временима и роковима, сада оваквом славом овенчава и благосиља. Током ових непуних два дана смо видели толики број људи који са вером и надом прилазе Светом Јакову очекујући утеху, и видели смо толику љубав народну да не можемо не бити задивљени како је Господ прославио свога верног слугу који је због љубави према Њему био презрен док је по земљи ходио са нама.

   О том великом и потпуном опредељењу Светог Јакова (Арсовића), пореклом из наших крајева, за Христа, у својој беседио говорио је наш Владика. Он је подсетио каквим путевима је Господ пронашао овог изузетно образованог човека (одбранио је две докторске тезе), како га је додирнула јеванђелска реч необразованог народног проповедника док се одмарао у Врњачкој Бањи и како је потом отишао код Светог Владике Николаја да би се замонашио и напустио своју каријеру везану за дипломатски кор Kраљевине Југославије. Он је поставши монах Христов определио себе за Царство Божије које је невидљиво за чулно око, али које је стварније од свега постојећег. Потом је Владика приповедао о виђењу Царства Божијег које је имао имењак нашег Јакова, старац Јаков Цаликис, у коме је идући за Светим Серафимом Саровским, у неописивој светлости и лепоти видео велико мноштво светих како сијају попут сунаца. То је истина и о Светом Јакову Туманском и Жичком.

   Владика је изразио своју најдубљу захвалност Епископу Игнатију јер је благословио да тумански Светитељ после седамдесет и пет година поново посети свој град Kраљево. Затим се Владика захвалио игуману туманском Димитрију и његовом братству на љубави и труду око чувања спомена овог Светог Исповедника Цркве Божије и на доброј вољи да нам донесу овај велики благослов Божији.

   У 14:00 часова мошти Светитеља су уз звук звона испраћене од стране свештеника, ђакона и верног народа на пут назад у манастир Тумане. Ови непуних двадесет и четири часа су за све нас били једно изузетно окрепљење и благослов и захвални смо Богу и Светом Јакову на овом великом дару.


  Ђакон Стефан Милошевски

   извор: eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар