Kраљевчани су пре осам деценија имали прилику да често гледају жичког монаха Јакова како у ритама и необичног изгледа пролази путем од Жиче од Kраљева, а сада су га њихови потомци дочекали као прослављеног војника Христовог овенчаног венцем славе Царства Небеског. До смрти пребијен од лажне браће, скоро заборављен од свих, Свети Јаков је постао живо сведочанство вере у Васкрсење – којом се светитељи објашњавају, а Бог доказује.
Благословом двојице Архијереја наше Свете Цркве, Епископâ жичког Јустина и браничевског Игнатија, ревношћу братства Саборног храма Епархије жичке и несебичном љубављу братства Манастира Тумане, кивот са целокупним нетљеним моштима Светог Јакова дочекан је у радости мноштва срца верног народа са разних страна наше Епархије испред Светосавског храма. Призор је био налик на оне које описују средњовековни хагиографи, када су овим просторима ходили и миомирисали Свети Немањићи. Свештени трепет се осећао свуда, јасно поручујући да нам је у госте дошао тако необичан гост, па да је свима јасно да је најбоље да му се молитвено обратимо – јер је то језик на коме се једино можемо разумети.
Акатист Светом Јакову читао је архимандрит Дамјан (Цветковић), уз молитвено пјеније свештенства и верног народа. Храм, за који понеко каже да је превелики за овај град, сада се показао као мали да прими све који су га походили. Сводови су одзвањали дивним речима молитве која се обраћа заступништву Светог Јакова, Зосима и Николаја као учитеља Јаковљевог.
У наставку, небројено мноштво народа је побожно приступало целебним моштима у доличном миру, целивајући их и осењујући се знаком крста преко освештаног јелеја. Свако ко је посматрао ту непрегледну поворку која је сатима трајала, целе вечери и ноћи, могао је осетити понос што припада народу који уме тако јасно да сагледа важност тренутка и да у њему буде далеко изнад онога што чини свакодневицу. На лицима многих виделе су се сузе, а ликови су задобијали оне контуре подобија које нам је назначено, а које често не препознајемо једни код других. Са нама ликују и Свети Николај и Јаков који виде да се и даље не гаси кандило вере у души Србиновој, да овај народ није и неће дати да га заварају разноразне светске шарене лаже. Све ће оне, по речима Николајевим, као мехур сапунице пући, а остаће бистра вода народне побожности. Овај дан нас је у тој вери учврстио показујући невидљиву снагу коју Црква црпи од светитеља Божијих који су увек са нама, па чак и онда када ми мислимо да нисмо са њима.
У 19.00 часова почело је предавање о лику и делу Светог Јакова (Арсовића). Архимандрит Дамјан (Цветковић) је поздравио сабрање, преносећи благослов и поздраве нашег Епископа Јустина. Потом је протонамесник Александар Јевтић подсетио на нераскидиву духовну везу Светог Николаја и Светог Јакова, а тиме и Манастирâ Жиче и Тумана, као и Епархијâ жичке и браничевске.
У наставку, о животу и делу Светог Јакова говорио је игуман туманске обитељи архимандрит Димитрије (Плећевић). Он је истакао да осећа велику радост што је Свети Јаков данас после 75 година дошао у Kраљево, као свој међу своје. Бираним речима и вештим приповедачким даром, блиским народном срцу, беседио је о великом подвигу који је Свети Јаков принео Богу на дар и који га је учинио знамењем побожности и вере у наше време. Његов живот је путоказ свима нама да се стазама Христовим може ходити упркос свим невољама и да је то једини пут који води у Живот вечни.
Затим је речи поуке изнео сабрат тумански протосинђел Петар (Богдановић), примећујући да је некада презрени и мучени монах Јаков силом Божијом постављен за утврђење наше вере као победник са Христом. Његово исихастичко живљење, пребивање у молитви и ћутању, учинило га је сродним Светом Зосиму и осталим исихастима који су основали Манастир Тумане. Преводећи светоотачка дела, он им је животом подражавао и сада је са њима у сабору Светих. Зато смо се данас сабрали да пројавимо ту непрекидну нит Божијег присуства међу нама, учећи од Светог Јакова како да одговоримо на изазове савременог живота, рекао је о. Петар.
Саслушавши предавање у потпуном миру и са трепетном пажњом, народ је наставио да приступа светитељу на молитву и поклоњење до раних јутарњих часова, ишчекујући Свету Архијерејску Литургију која ће уследити у 08.00 часова.
Протонамесник Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар