Translate

08. мај 2018.

ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ: јереј Владимир Благојевић

извор: ТВ ХРАМ

Гост емисије „За Христољубиву војску“ био је јереј Владимр Благојевић, војни свештеник у 98. ваздухопловној бригади. Човек који је успео да обједини војну и свештеничку службу и да се оствари у ликовној уметности. Већ петнаестак година врло успешно води школу иконописа у Уметничкој радионици „Свети краљ Милутин“ при Духовном центру „Свети Владика Николај“ у Краљеву, а заједно са својим ученицима осликава војне параклисе.
У разговору је учествовала и Јелена Марковић, историчарка уметности, која похађа школу иконописа
Православни духовни центар „Владика Николај Велимировић“ се налази у парку Светог Саве код храма Свете Тројице у Краљеву. Смештен је у згради која је сазидана далеке 1832. године, у време владавине Кнеза Милоша Обреновића, а саградио ју је господар Васа, по коме је кућа носила име. Забележено је да је једно време ту била школа.
Владика Николај Велимировић (1880-1956) преместио је седиште Епархије жичке, из манастира Жича у ову кућу, у град Краљево, 1936. године. О разлозима пресељења седишта Епархије, Владика Николај је говорио: „Хоћу да град види када владика долази и када владика одлази, када леже и када устаје, с ким се састаје и с ким се растаје“.
У свом новом Епархијском двору, владика Николај је живео и стварао пуних 5 година. Са доксата двора владика је често беседио окупљеном народу на платоу испред зграде. Било да су се окупили дању или ноћу, ради савета или мирења. Са истог места владика Николај је, 1937. године, говорио и против Конкордата. Из ове куће владика Николај је 1941. године одведен у заточеништво и интернацију у манастире Љубостиња и Војловица, а потом и у злогласни логор Дахау. Након завршетка Другог светског рата, владика се настанио у Сједињеним Америчким Државама, где се упокојио 1956. године, у манастиру светог Тихона, на молитви, спремајући се за служење свете Литургије. Његова жеља да буде пренет у своју вољену „Домају“ испуњена је 3. маја 1991. године.
После Другог светског рата, нова власт је 1945. године заузела Владичански конак и у њега сместила своју команду и затвор. Испред ове куће комунисти су убили свештеника Милана Сретеновића, десну руку владике Николаја. Конак је касније претворен у Војни музеј, па у Музеј револуције.
Краљевачка општина је 2000. године здање вратила манастиру Жича, али не и оближњу зграду Црквеног суда, данас Архива града, коју је подигао владика Николај. Исте године у конаку је отворен Православни духовни центар „Владика Николај Велимировић“ којим је руководио ђакон Радош Младеновић.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, за управника центра постављен је протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, дугогодишњи парох краљевачки. 
   У приземљу конака смештена је добро опремљена књижара, док је на спрату, где су некада биле личне одаје владике Николаја, сада велики радни салон и капела посвећена светом владики Николају у којој се налази делић његових моштију.
У капели се сваког четвртка, од 8 часова, служи света Литургија, а сваког уторка, од 18.30 часова, Акатисти.
У оквиру Православног духовног центра ради дуборезачка и иконописна радионица, одржавају се курсеви за рачунаре, енглески и немачки језик.

извор: eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар