За време цара Лава Великог (458- 471.), царице Верине и патријарха Генадија, путоваху по Светој Земљи два племића цариградска, Галвије и Кандид, ради поклоњења тамошњим светињама. У Назарету одседну у кући неке девице Јеврејке, која држаше у тајној одаји ризу пресвете Богородице. Многи болесници и невољници добијаху исцелење од својих мука молитвом и додиром те ризе. Галвије и Кандид узму ту светињу и пренесу у Цариград, и објаве то цару и патријарху. То изазове велику радост уцарскоме граду. Риза буде свечано пренета и положена у цркву Влахерне. (Ова црква сазидана је од цара Маркијана и Пулхерије на обали једног залива, званог Влахернски, по имену некога Скитског војводе Влахерна, који је ту био убијен). И за спомен положења ризе пресвете Богородице у цркву Влахернску установљен је овај празник.
Пречистој Деви ми се клањамо И милост Божју кроз њу искамо. У слави вечној она се блиста И за нас моли Господа Христа. Молитве њене пуне су силе, Молитве Мајке Сину су миле. Она све воли што Син њен створи, Молитвом за све ко свећа гори, И свуда стигне да молбе чује, Свуда да блажи где туга трује. Име је њено сласт болеснима. Име је њено бич демонима. Крст и Марија где се призову Ту храброст дају и снагу нову. Пречистој Деви ми се клањамо И милост Божју кроз њу искамо.
Свети Владика Николај, Охридски пролог |
Нема коментара:
Постави коментар