Божанска радост долази када дајемо
-Старче, да ли сваки човек који живи по Богу осећа духовну радост?
-Наравно! Да би се човек истински, духовно радовао, треба да воли; а да би волео, треба да верује. Људи немају веру, па зато немају ни љубави, пожртвовања и радости. Да верују, они би и волели, жртвовали би се и радовали. Из пожртвовања се рађа највећа радост.
-Старче, човек се радује када воли.
-Не, треба рећи обрнуто! Када воли, човек се радује. А када се љубав увећа, човек не тражи радост за себе, већ жели да се други радују.
-Значи, Старче, радост произилази из нечега, док љубав постоји сама по себи?
-Тако је! Љубав постоји сама по себи, док радост извире из љубави. Када дајеш љубав, долази радост. Човек даје љубав, а добија радост; та радост коју осећа је уздарје за љубав. Видиш, човеку дају једну ствар, он је узме и радује се тој јединој ствари. Неко други даје све, и радује се за све. Радост коју осећа човек када узима, јесте људска радост. Док је радост коју осећа када даје - радост божанска. Божанска радост долази када дајемо!
Духовна радост је дар Божији
-Старче, како човек бива извештен о томе да се измирио са Богом?
-Унутрашња радост, божанска утеха коју човек осећа у себи, јесте једно обавештење о томе да се он измирио са Богом.
-А може ли човек да осећа да се измирио са Богом, а да притом не осећа радост и божанску утеху?
-Не може; нешто ће осећати. Можда је некада осетио јаку утеху, а касније је ту утеху осећао слабије, па зато мисли да уопште не осећа божанску утеху.
-Старче, а како то да понекад, иако се човек налази у добром духовном стању и осећа радост, одједном ту радост изгуби?
-Бог ти шаље духовну радост и ти се радујеш. Узме је, а ти је после поново тражиш, улажеш већи труд и много више духовно напредујеш.
-Старче, каква је ово радост коју ја осећам? Можда нисам свесна своје огреховљености?
-Не, дете моје! Бог ти даје једну чоколаду како би се радовала. Данас - чоколада, а сутра - вино, попут оног које пију у Рају. Знаш ли како је тамо слатко вино? Ооо! Када види макар мало приљежности, макар мало доброг настројења, Бог обилно даје Своју благодат и опија те рајским вином још у овом животу. Духовна промена коју човек доживљава и радост коју осећа у срцу када га посети благодат Божија,не може да му пружи ни...најбољи кардиолог на свету. Када осетиш ову радост, потруди се да је задржиш што дуже.
-Старче, да ли треба да тражимо од Бога да нам подари духовну радост?
-Јадно је да тражимо духовне радости; оне долазе саме по себи, када за то постоје услови. У жељи да се непрестано радујеш постоји себељубље. Христос је дошао у свет да би из љубави био распет на Крсту. Прво је било распеће, а после - васкрсење.
Деца Божија не раде ни за небеску плату, али ни за духовну радост у овом животу. Отац не плаћа деци, пошто је све што Отац има - њихово. Друго су божански дарови које Бог као добар Отац дарује, и у овом животу, и у вечности.
 |
СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ, СТРАСТИ И ВРЛИНЕ, МАНАСТИР СВ.ПРВОМУЧЕНИКА И АРХИЂАКОНА СТЕФАНА, ВРАЊЕ, 2012. |
Духовни бол је духовна радост
-Старче, како човек може да задржи у себи радост?
-Ако се према свему поставља духовно. Тада га ни болести, ни искушења не лишавају радости.
-Старче, зар човек не треба да буде слободан од страсти, како би се према искушењима постављао духовно?
-И када није слободан од страсти, човек опет може да се радује када пролази кроз искушења и невоље. Ако буде мислио да су те невоље лек за његове страсти, тада ће их прихватити са радошћу, као што болесник са благодарношћу прихвата горке лекове, надајући се да ће му од њих бити боље.
-Каква је веза између радости и бола, Старче?
-У духовном животу дешава се нешто необично:
Када човек нешто трпи, љубави Христове ради, чак и мучење, његово срце испуњава се божанском насладом. Исто се дешава и када саучествује у страдањима Господњим. Колико више размишља о томе како се Христос распео за наше грехе, и пати због тога, толико више бива награђен божанским радовањем. Патња - радовање, патња - радовање. И колико више пати, толико већу радост осећа. Осећа као да га Христос нежно милује и говори му: "Дете моје, не секирај се за мене."
Једна сестра је говорила: "Ја не желим радост. Желим да жалим за Христом. Како да се радујем, када се Христос распео за мене? Зашто ми Христос даје радост?" Она је преживљавала (узвишена) духовна стања, и што је више саучествовала у страдањима Христовим и приљежно туговала, то јој је више радости давао Христос. Христос ју је "залудео"!
Распеће увек претходи васкрсењу и доноси победу. Крст доноси славу. Христос је прво узишао са Крстом на Голготу и био распет, а после је са Крста узишао Оцу. Сада Распети Христос заслађује људске горчине, а распети човек подражава Богочовека Исуса.
Наш добри Исус је, поред грехова целог света, понео и сву његову горчину. Нама је оставио радост и ликовање, које осећа онај ко је свукао свог старог човека и у коме живи Христос. Такав човек осећа део рајске радости на земљи, као што каже Јеванђеље: Царство Божије унутра је, у вама(Лк 17, 21)
Благодарим Богу Који ме је удостојио да упознам много таквих људи и молим Га да ми помогне да Га макар од сада више не жалостим, иако се нисам удостојио таквих стања.
Молим се да у овом животу увек имате духовну радост, а да се у оном другом, вечном животу, непрестано радујете крај Христа. Амин.
 |
| Манастир Вазнесење иди на везу: ДУХОВНА РАДОСТ I |
Нема коментара:
Постави коментар