У СТУДЕНИЦИ

Мог'о би човек стајати довек

овде где камен на Небо мирише,

док разум слуша шта говори душа

осећаш како светиња дише.

Невидљиво било у грудима мило

враћа дамаре вечног живота,

простор и време, страх и дилеме

нестају у океану красота.

   Ту где су боје скупље од злата,

цело је Небо стало под свод,

Ту где се срећу Исток и Запад,

у вечност плови мермерни брод.

   Тихо, без шума, на језику ума

незнано, тајно зборе небеса,

унутрашњем слуху и лако је духу

као да ниси од крви и меса.

Вечност без краја у једно спаја

данас и јуче у стварност исту,

Богом јака лоза предака

милује своје чедо у Христу.

   Ту где су боје од злата скупље,

ствари лепотом зраче изнутра.

Све мудрости светске одјекују шупље

ту где су данас и јуче и сутра.

   Ту где од злата скупље су боје,

дивна је истина сликана давно.

Промислом Божјим да вечно постоје,

да нас надахњују православно.

 Небојша Мастиловић, У Студеници

CD "Сјајне српске звезде", Чувари, 2013.

ПРЕПОДОБНИ СИМОН МОНАХ (Стефан , краљ српски првовенчани), 7.10.2013.