Translate

29. октобар 2013.

ОТАЦ

"Одбаците смешну шалу, да ће један човек сазидати будућу срећну Србију. Држите се збиље, а збиља је, да ви сви морате у жељену грађевину уложити по једну добру циглу".

Свети Владика Николај(Велимировић)



http://film-otac.com/rs/film

"Када би свако од нас викнуо Србија је несрећна зато што сам ја рђав човек и рђав грађанин, Србија би се препородила за три дана и за три године би била срећна и ми бисмо сви доживели срећу њену заједно са децом нашом. У њој би се накупило толико снаге, физичке и моралне, и духовне, да би све спољашње стеге њене попуцале саме од себе. Шта нам остаје друго до да пођемо, дакле, од себе, драга браћо, нека наши потомци виде бар један искрен и одважан покушај од наше стране."

                                                    Свети Владика Николај (Велимировић)

   Сценарио филма ОТАЦ бави се периодом од доласка остарелог владара Немање као монаха на Свету Гору до повратка са очевим чудесно мироточивим моштима његовог сина Саве у грађанским ратом опустошену, осиромашену и изгладнелу Србију – десет година касније.
Зашто баш овај период живота две велике личности српске историје, два велика светитеља?
У поновном сусрету, тамо далеко од Србије, две јаке личности – оца, остарелог успешног владара и сина, младог монаха дубоке духовности – формиран је темељ српске државе, културе и цркве. Обојица су учинили оно неопходно да би свим својим силама послужили Богу и своме роду. Поднели су жртву. Немања је жртвовао заслужену удобну старост да би у аскетском подвигу још за живота додирнуо небеско и оставио наследницима свети узор, а Сава се одрекао мира Свете Горе да би Србе увео у ред озбиљних, духовно освешћених народа.
   Један другог су својом љубављу на то практично принудили. Један другом су, понекад можда и на ивици сукоба, помогли да извуку најбоље из себе и тиме заувек остали да заједно служе Богу и роду. Отац и син. Као узори за вечност.
Филм ОТАЦ ће нам помоћи да за тренутак оставимо по страни клише којима смо заробили два великана (а урадили смо то да бисмо лакше прихватили сопствену пасивност и раслабљеност). У филму ћемо сагледати чудо преображаја старог владара огрубелог од многих ратова и терета власти – у кротког и незлобивог светитеља, онога који се дословно руководи јеванђељским „кo хоће да буде старији, нека буде млађи од свију и свима слуга“ и, с друге стране, преображају младог човека великог духовног дара, у потпуности посвећеног самоусавршавању – у оца нације, који се враћа у немир света како би свим силама служио својим ближњима.
Опасност у филмском приступу овој теми лежи у владајућем сентименталном клишеу, а њено пуно откривање и разумевање могуће је тек у искреном, реалистичком сагледавању људских судбина. Да филм не би остао само добронамеран али тенденциозан поглед на националну историју, не смемо изгубити осећај за светост, али не смемо заборавити ни на успутне сукобе као и хумор, неопходан за истинито сагледавање догађаја и ликова.
Да бисмо лакше приступили великанима помажу нам и драгоцени ликови Немањиних пратилаца, старих ратника који су се заклели свом господару на верност до краја, који су дошли са њим и на Свету Гору да га прате до смрти. Као и већина публике они у почетку немају разумевање за високе духовне теме, а кад почну да се труде да ратничке способности претворе у духовне – то постаје извор низа симпатичних, па и комичних ситуација. Тек кад приону на подизање српског манастира на Светој Гори – за потомство – они у потпуности пронађу себе. На крају, љубављу ће и они заједно са својим господарем однети победу.


СВЕТИ САВА

Колико год често био помињан, колико год у оквиру специфичне српске религиозности био постављен понекад и непримерено испред осталих хришћанских светитеља, па чак и испред саме Цркве, колико год се сваке године на школским приредбама читали историјски и књижевни текстови о његовом животу – о Светом Сави се код нас заправо мало зна. Светог Саву Срби поштују и воле, али им уствари није близак. Хвале га, али га не узимају као узор. Траже од њега помоћ, али не посежу за њом. Слика о њему временом је постала сентиментална и неприродно укочена. Више као гоблен него као икона. А ради се о вишеструко обдареном човеку дубоке духовности који је истовремено био и вулкан радне енергије. Некоме ко поново може постати истински узор младима.

1 коментар:

  1. Сценарио за филм ОТАЦ пишу ђакон Ненад Илић и Владимир Петровић, са стручним саветом у коме су:

    1. Архимандрит Методије, игуман Манастира Хиландар
    2. др Срђан Пириватрић, истраживач-сарадник у Византолошком институту САНУ
    3. др Александра Павићевић, виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ
    4. др Милан Радујко, научни сарадник у Институту за историју уметности Филозофског факултета у Београду
    5. мр Виктор Савић, истраживач-сарадник у Институту за српски језик САНУ
    6. проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове Хиландара.

    ОдговориИзбриши