Translate

01. октобар 2013.

Преподобни Никодим Агиорит, ДУХОВНО ИСЦЕЉЕЊЕ ДОКОНОСТИ И ПРЕЗАПОСЛЕНОСТИ II


Манастир Вазнесење

 "Православље", бр. 1109

   Ако човек своје бављење духовношћу и светињама, које је толико душекорисно, сведе на мало и умерено, тек да се нешто  догоди, а ту је и жеља да буде и другима од користи, онда он занемари самог себе, као што каже Свети Дух кроз речи невестине: Поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград (Пнп. 1, 6).
   Просуди сад и сам, не би ли ипак требало свести на мало и умерено бављење световним и некорисним пословима? Ако имаш парницу на суду, ти се жалостиш и плашиш за исход своје ствари, ако свог адвоката затекнеш окруженог мноштвом људи, јер он, затрпан случајевима других странака, неће имати времена да се посвети твом случају. Колико тек твој страх треба да буде оправдан, брате, када увидиш да је твој ум опкољен толиким помислима, толиким бригама, толиким обавезама и пословима, а да су му на последњем месту благочестива дела и молитве, јер нема за њих времена? Стога своје духовне обавезе обављаш на брзину, а често (да не кажем увек) обављаш их у одсуству ума, јер се молиш само устима, а ум ти лута на све стране дајући, узимају, продајући и купујући. Може ли горим животом од твога да живи неки безбожник који се, како казује Јов, сав гуши у бригама? Безбожник се [у бризи] мучи свега века свог (Јов. 15, 20)? Колико дуго може да плови лађа прекомерно натоварена тешким теретом? Зар не знаш да је један свети Отац, упитан шта су расејавање ума и бриге, одговорио да је то безбожан живот? Зар ниси чуо да „душа која се није ослободила световних брига ни Бога неће истински узљубити нити ће се како приличи ђавола згнушати”? (Дијадох Фотички, Подвижничко слово, погл. 88 – према грчком изворнику). И ако све те године, од Адамовог времена па до свршетка света, нису довољне да би се човек постарао да задобије Царство Небеско, као што каже Јеремија: „Време је тесно Јакову“ (Јер. 37, 7), онда се, дакле, добро замисли над годинама свог кратког живота од којих само понеки часак утрошиш на старање о својој души и задобијању духовних и небеских добара, а све године протраћиш на испразности.
   Ти се, међутим изговараш и кажеш да бриге и послови нису зло. Тај ти изговор, међутим, није добар, јер бриге, у то сам сасвим сигуран, јесу зло када су многобројне и прекомерне. И многе болести нас нападају, али не зато што нам је крв слаба, него зато што је има много, па не може ваљано да циркулише кроз артерије и вене, и срце је стога преоптерећено. Размисли стога који су од свих тих послова мање неопходни и нађи времена и начина да их се ослободиш и да се тако растеретиш. Неке од њих повери колеги, пријатељу или рођаку. Послушај савет који је Јотор дао своме зету Мојсију, који је био толико разуман законодавац и који је водио тако велики народ: Уморићеш се... јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити (Изл. 18, 18). А ти немаш ни часа предаха, притискају те и гуше журба, метеж и забринутост као да си на иглама; пљујеш утробу као паук, попут њега правиш многобројна нова окца, само да би исплео једну ништавну нит. А каква ти је плата за толики напор и муку? Само још већи напор! А шта ти је плата што си завршио један велики посао? Страх! Страх те мучи све док не завршиш и следећи посао! И на тебе се, дакле, односе Јоторове речи: Уморићеш се, то јест потпуно ћеш се исцрпсти. А има и изрека неког мудраца која каже: „Лудак се уништава тегобним напором“.
   Све ово што смо рекли односи се на количину многобројних послова и напора. А што се тиче њихове каквоће, рећи ћемо само укратко да има много послова (као што каже Свети Григорије) који се тешко могу обавити без греха. Па колика је то онда лудост, брате, што обављаш такве послове? То што чиниш је много горе него кад би своју главу ставио у процеп, само да би добавио капу! Ако обављаш неки посао у коме постоји опасност од греха, довешћеш себе у опасност да паднеш и у многе друге преступе и грехе. То је као када би се неко, пошто се укрцао на брод с намером да на било који начин стигне до одређене луке, у недостатку повољног ветра користио буром и супротним ветровима. Тако је исто и са путником–пешаком који хоће да стигне у неки крај, али не иде путем који води право онамо, него иде неким пречицама или заобилазним стазама где има и провалија. Или ако неко има некакав судски спор, па мисли да може да изгуби, он онда одлаже рочишта све док се друга странка не повуче у недостатку новца. Ако нема правих сведока, он пронађе лажне, и ако судија не пресуди у његову корист, он га подмићује. Ако и ти тако решаваш неки спор или се користиш таквим грешним радњама да би нешто завршио, падаш, несрећниче, у многобројне грехе. А како не можеш истовремено да гледаш и у небо и у земљу, хоћу да кажем и у Бога и у такав грешни подухват, онда погледом упиреш само у земљу и заборављаш на небо. Треба, дакле, да се одрекнеш посла у коме постоји опасност да сагрешиш, па још и телесно због њега себи да нашкодиш, ако хоћеш да спасеш своју душу.
   Треће претеривање код излишне оптерећености многобројним пословима и бригама крије се у циљу. Истинска трговина је она која је Богу посвећена: Трговина (ће) његова и заслуга његова бити посвећена Господу (Ис. 23, 18). То бива онда када хришћанин који тргује има за циљ или љубав према Богу и ближњему, или правду. Но, ти ипак поступај онако као што чине иконописци: они све скице почињу од главе и према њој одмеравају све размере на икони. У свим својим пословима постави себи Бога и своју душу за циљ: Иштите најпре Царство Божије и правду његову (Мт. 6, 33), па ће сви твоји послови имати добар исход. Јер ако у пролазном и привременом не успеш, успећеш у вечном и у том случају ћеш бити срећнији од Саула који, тражећи магарце да би послушао оца, није нашао магарце, али је нашао царство. Увек имај на памети да у овом животу имаш само један трговачки подухват који заслужује тако да се зове и да је то спасење твоје душе. У тај подухват треба да уложиш сву своју усрдност и брижност и да све остало сматраш ништавним, као што те за твоје добро моли блажени Павле: Али вас молимо... да се усрдно старате да живите мирно, и да гледате своја посла (1 Сол. 4, 10–11). Бићеш блажен и срећан ако тај твој велики подухват буде имао добар свршетак, а трипут јадан, бедан и несрећан ако буде имао рђав свршетак, па макар захваљујући својим пословима постао владар целога света, као што вели Господ: Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди? (Мк. 8, 36).
Са руског превела др Ксенија Кончаревић

Нема коментара:

Постави коментар