Архимандрит Тихон(Ракићевић), КОПЉЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА И НЕБЕСКИ ГРАД

Рад Јасне Николић

Беседа на Литургији архимандрита Тихона(Ракићевића), игумана манастира Студенице у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана, Ђурђевдан, 2013.

Христос воскресе! Каже једна стара песма: „Славу слави Немањићу Саво, у пролеће Светитеља Ђорђа...“ Данас славимо 800. Ђурђевдан од када постоји овај храм. Славимо и радујемо се.Славимо у древној задужбини коју је саградио брат од стрица Светог Саве, жупан Стефан Првослав, изнад чијег гроба, ево, стоји: „Син великог жупана Тихомира и синовац Светога Симеона Немање, ктитор светог места овог“. Овде је Свети Сава поставио и Епископа давне 1219. године. Велика је улога овог манастира у очувању вере и културе. Кроз векове он је на тешке начине своју дужност чувара православља успевао да изврши. Више пута паљен и разаран, трпео је скрнављења. Храбри људи храбро су га бранили по цену живота.

РАЊЕНА АЖДАЈА

   Данас је манастирска слава – Ђурђевдан. Од деветог века Свети Великомученик Георгије приказује се како пробада аждају. Аждаја на неким иконама има крила, негде се иза ње налази пећина, негде језеро. Иако је неман на разне начине приказивана, тумачења су јединствена – аждаја представља нечисте силе, силе зла и конкретније – самог ђавола. То што је Свети Георгије приказан како је убија говори да се светитељи наше Цркве боре против сила таме. У светом Откривењу описан је будући догађај борбе Светог Архангела Михаила против аждаје. Због значаја те борбе Немања је, изнад улаза у цркву у Студеници, дао да се поред Богородице исклеше скулптура Светог Архистратига Михаила. Он одавде најављује велику борбу против сила зла. Ова борба ће бити и довршена. На прозору олтара студеничке цркве приказано је коначно одвајање добра и зла. Оно што је лоше на једну страну, а оно што је добро на другу. Доласком Христа Судије биће уништена та аждаја, биће уништен грех. Христос Месија ће убити Антихриста „духом уста својих“, тј. Светим Духом „и уништити појавом свога присуства“ (2 Сол. 2, 8.). Дакле, победа над силама зла биће коначно извршена а тиме и ослобођење човека и творевине од смрти.
   На иконама видимо Светог Георгија како пробада аждају. Аждаја је још увек жива. Дакле, борба још није завршена што нам показује да је остављен простор да се и ми, на неки свој начин, у њу укључимо. Ко зна колико ће још времена проћи до крајње победе над силама таме, до Последњег суда и васпостављања Царства Божијег. До тада је хришћанима остављено време да се за ове догађаје припреме. Они се припремају тако што, у извесној мери, изводе себе пред тај суд много раније. Боље је да нам се то деси сада него да чекамо да се деси касније. На то мисли Свети Јован Лествичник када за молитву каже да је она „предсказивач будућих добара“ и „предзнак вечне славе“. „За онога који се истински моли, молитва је суд Господњи, суђење пред престолом Његовим пре Страшног суда“– каже Лествичник (Лествица, поука 28). Молећи се човек изводи себе на тај суд, не би ли разоткрио у себи силе зла а потом их некако уништио.

БОЛНА АКТИВНОСТ

Један свети, који се много молио Богу у 11. веку и говорио о својим искуствима борбе против сила зла у себи, записао је:

„У садашњем животу, уколико помоћу покајања слободно и драговољно уђемо у Божанску светлост, ми видимо да смо оптужени и да нам се суди. Па ипак, захваљујући Божанској љубави и милости, оптужба и суд изричу се тајно, у дубини наше душе, а ради нашег очишћења и отпуштања наших грехова. Само Бог, као и ми сами, види скривене дубине наших душа. Они који за овога живота прођу кроз сличан суд, не треба више да страхују од другог суђења. За оне пак који не желе да из овога света уђу у светлост, како би били оптужени и суђени, за оне који мрзе светлост, Други долазак Христов ће открити светлост која је привремено била скривена и раскрити све што је било тајно. Све што скривамо данас, не хотећи да откријемо дубине наших душа у покајању, биће откривено у светлости, пред Лицем Божјим, пред целокупним космосом (светом), и оно што смо у стварности, биће јављено нескривено.“
   Дакле, хришћани изводе себе на светлост суда Божијег пре Страшнога суда. То је зато да би се ослободили окова и задобили сигурност спасења већ сада, јер оно што скривамо сада свакако ће бити откривено и то пред целокупним космосом. Не треба оно што не улази у Царство Божије крити и чувати у себи. Негативне силе треба, напротив, разоткривати и у нама самима уништавати, тачније речено – преображавати. Као што је Свети Георгије пробô аждају, тј. негативне силе, ми морамо у себи уништавати све то што не улази у Царство Божије. Ова борба се врши већ сада, и то уз помоћ благодати Божије. Током борбе, радосна стварност будућега века се даје приметити и интуитивно наслутити. Нова стварност је присутна у свим хришћанима (будући да је она, у ствари, благодат Светог крштења), али треба да настојимо да благодат стекнемо (да разоткријемо) брже, па чак и по цену труда и бола. Хришћани врше једну болну активност, али за свако наше признање пред Богом (које је остварено у дубини наше душе) биће нам лакше у дан Страшнога суда. Поменути свети о томе је још рекао: „Ми не говоримо о стварима о којима немамо знање, већ сведочимо о ономе што знамо. Јер, светлост већ сија у тами, по ноћи и по дану, у нашим срцима и нашим умовима.“ Овакво побожно умовање, кроз борбу, и кроз уништавање греха у нама, благодаћу Божијом, доноси нам спознају натприродног и благодатног стања света које ће се остварити Другим доласком Христа Судије.


СПАСОНОСНА АКТИВНОСТ

Свети Сава, брат од стрица ктитора жупана Стефана Првослава, дошао је са Свете Горе у Студеницу и тамо монасима заповедио да своје време проводе бринући се управо о овоме о чему смо говорили. Он им је заповедио овако:

„Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на тамошњи живот, где ли су, како ли су душе праведних или грешних; како ли ће се јавити велики Бог и Спас наш Исус Христос... (...) 
   Какво ли ће ту свака душа саврсно тело добити? Какво ли ће бити сабориште оно мноштво људи од Адама до скончања? Какво ли ће бити Христово страшно и од Сунца зрачније лице? Какав ли ћемо Његов глас слушати, праведницима ли које прима у Царство Небеско, или грешницима које шаље у вечну муку?
   Ово нам треба, љубљена братијо моја, бринути и помишљати, у овом живети, јер смо ван света, јер живот на небесима имамо (Фил. 3, 20), овај живот мирно проводећи...“ (завршетак Житија Светог Симеона, око 1206. године)
   Хришћани треба да имају пред собом оно што је горе. Апостол Павле каже: „Мислите о ономе што је горе“ (Кол. 3, 2) и „наше живљење је на небесима“ (Фил. 3, 20). Треба изаћи пред суд Божији пре Страшнога суда да би силе зла биле ослабљене и раслабљене а ми ојачали своју личност. Да би пред Судију изашао нови човек, достојанствен човек, када се деси васпостављање Божијег Царства. У збориште спасеног човечанства „од Адама до скончања“ ући ће само оно што је чисто, здраво и честито.

УНИШТЕЊЕ ГРЕХА И НЕБЕСКИ ГРАД

Ако се поистоветимо са негативним силама у нама које треба да буду изнегиране, не можемо ући у вечну радост. Ако их одбацимо, ми можемо ући. Стога се потрудимо да се ослободимо нечистоте јер у Царство Божије неће ући ништа нечисто (Отк. 21, 27). Тамо нема никаквога зла, јер ће Бог становати са светима, „и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима“ (Отк. 21, 3). Смрти тамо „неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола“ (Отк. 21, 4). Такође, „ноћи онде неће бити“ (Отк. 21, 25) јер је храм Небеског Града, и вечна светлост његова, Господ Бог Сведржитељ и Јагње (види: Отк. 21, 22–23). „И народи ће ходити у светлости његовој, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега“ (Отк. 21, 24).
   Овде смо се сакупили не само због тога што је ово 800. Ђурђевдан од када је жупан Првослав сазидао овај манастир, већ да тражимо од Бога да нас прими у Небески Јерусалим. Бог је обећао да ће услишити ове молбе речима: „Ја ћу жедноме на дар дати са извора воде живота“ (Отк. 21, 6). Последица оваквог стремљења нашег ума и срца јесте и биће Царство Божије, које већ сада почиње а не завршава се никада.
   Дакле, сви се придржавамо за копље Светог Великомученика Георгија Победоносца. Последњу победу оствариће сам Господ убивши Антихриста, али ми можемо да учествујемо у тој победи, пробијајући копљем Светог Ђорђа оно што није добро у нашем сопственом бићу. То често боли али је веома добро то радити. Ми ћемо остати сачувани али оно што није добро треба да буде прободено, уништено и спржено у светлости, или преображено – већ сада, да би нам боље било у дан доласка Христа Судије када ће он коначно извршити победу и уништити грех Духом Светим.

Слава Богу за то, Христос воскресе!

"Православље", бр.1109.