Translate

02. новембар 2013.

СВЕЧАНОСТ У ЕПАРХИЈИ ВАЉЕВСКОЈ





    Седамнаест векова Миланског едикта, два столећа од рођења Ловћенског Тајновидца Петра II Петровића Његоша и деценија од уношења у Диптих Светих Светог Владике Николаја Српског јубилеји су чија прослава чини част и благослов бити јој домаћин, али и на свеколико трудољубље обавезује. Епархија ваљевска, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом ваљевским Г. Милутином, приредила је величанствене светковине у славу богомудрих великана хришћанске историје, науке и мисионарства, сабравши око сјаја њихових ореола хиљаде боготражитеља из нашег краја, али и низа градова Србије и иностранства. Трибина „Петар II Петровић Његош Ловћенски Тајновидац“, одржана 18. октобра ове године у Омни центру и Света архијерејска литургија са академијом на Томиндан у манастиру Лелић биле су празници молитвословља и проповедничких бисера, који богате ум и душу сваког православног хришћанина. Током предстојеће седмице, на литици изнад манастира Пустиња биће подигнут велелепни крст, као симбол небеског указа победе Хришћанства, који је утро пут Миланском едикту. Завршна свечаност одржана је на празник Свете Петке, када је на платоу испред Храма Васкрсења Господњег, након вечерње службе, одржана свечана академија....

                                         
    Свечани чин пресвлачења и полагања у нови кивот моштију Светог Владике Николаја обављен је у четвртак 17. октобра ове године. Ту свету дужност поделили су Епископ ваљевски Г. Милутин, архимандрит Петар архијерејски заменик, архимандрит Авакум игуман манастира Лелић, архимандрит Никодим игуман манастира Рибница, протојереј-ставрофор Љубисав Аџић и протосинђел Георгије, сабрат манастира Лелић.

    - Благодат која је те вечери испунила светињу, задужбину Светог Владике Николаја, тешко је речима описива. Звонила су звона, канула је и понека суза радосница. Осећали смо да је Владика Николај са нама и да помаже оно што чинимо. Део моштију положен је у мали кивот, намењен даривању манастира Жича, у којој је у два наврата столовао - поделио је Владика Милутин са нашом редакцијом своје дубоко емотивне импресије о овом узвишеном чину....
МАНАСТИР ЖИЧА
      Радујмо се светима у којима се огледа Господња дивота

       Манастир Лелић, задужбина Светог Владике Николаја, на празник Светог апостола Томе био је место централне прославе великих јубилеја у Епархији ваљевској. Свету архијерејску литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслуживање Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, Епископа Иринеја бачког, Атанасија бихаћко-петровачког, Давида крушевачког, Милутина ваљевског и умировљеног Владике Атанасија, као и великог броја свештеника и свештеномонаха ваљевске и других Епархија. Свету литургију појањем су украсили Црквени хор „Хаџи Рувим“ из Ваљева и хор београдске богословије. Мошти Светог Владике Николаја, у порти манастира, биле су доступне верницима на целивање. Неизмерна радост испунила је сваки педаљ тла ове надалеко чувене светиње. Јер, верни народ сабрао је светитељ - најдивнији дар и најчудеснији украс неба и земље, који Господ народу даје. Након Светог Саве, Владика Николај први је међу светим Божјим људима које српски народ има. Он је други равноапостол, јер његово дело и златоуста проповед Васкрслог Христа једнако је снажна као Светих апостола Петра, Павла, Томе... Свети Николај је васељенски просветитељ православних и других народа. Боговидац и тајновидац налик пророку Мојсију, који је из Божје руке добио Десет заповести. Пророчки је разумевао погубност „авети европске цивилизације“ - Дарвинизма, Ничеизма и Марксизма, које деструктивно делују на боголикост људског бића и удаљавају га од Христа. Радост нам је велика што га имамо за путовођу у векове, део је проповеди Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
       Благосиљајући дан сабрања у славу велике личности Владике Николаја, Патријарх српски Г. Иринеј рекао је да је Господ њега послао свету да прослави истину јеванђеља коју су свети мученици потврдили кроз векове.

    - Родио се овде у Лелићу и ходао овом српском земљом, којом ми данас ходамо. Нека нас Господ оснажи да идемо његовим путем, а то је пут Божји. И нема другог пута, до тог којим су ходили свети Божји угодници међу којима блиста наш Владика Николај. Златан је век Светог Саве. После њега, нисмо имали већу и охристовљенију личност од Владике Николаја. Написао је 13 томова вечних дела. То су посланице једног апостола, које ће тек бити упознаване. У време духовног мртвила, са богомољцима је створио револуцију духа против свега што омаловажава човека као икону Божју. Тај покрет је загрејао душе српског народа за веру и истину. Да није наступио Други светски рат, цела Србија би била загрејана тим огњем Божје љубави. Синови богомољаца напунили су наше богословије и манастире. У Европи и Америци упознао је људе са трагедијом српског народа и подстакао многе да му помогну. Сагоревао је у две љубави, према Богу и свом народу. Нека се радује Лелић и Српска Православна Црква широм света. Читајмо дела Светог Владике Николаја и молитвама његовим и свих светих да Господ помогне да сачувамо Косово и Метохију - поука је овог свечаног часа Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја.

       Следећи Свето предање канона Цркве и Оце Васељенских сабора, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин услишио је молбу Епископа шумадијског и администратора Епархије жичке Г. Јована, и даривао Светој српској царској лаври Жичи део моштију - свету десницу Владике Николаја....
     По завршетку трпезе љубави, Патријарха српског Г. Иринеја и Владику Милутина угостила је мати Глкерија са сестринством у манастиру Ћелије. Патријарх Иринеј обишао је нову тробродну манастирску цркву и поклонио се гробу Светог Оца Јустина...
                                     
                                                       МАНАСТИР ЛЕЛИЋ, 17.10.2013.

       Тропарима Светом Владици Николају и Ловћенском Тајновидцу Петру II Петровићу Његошу, које су отпојали најмлађи светосавци и протонамесник Бранко Чолић, отпочела је трибина „Православље и млади“, посвећена двојици духовних горостаса, којима је украшена небеска Србија. Одломак из „Горског вијенца“ прочитао је свештеник Игор Илић. Сплет народних песама са Косова и Метохије извео је Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“ са диригентом Вањом Драгојловић. Њима се, на одушевљење присутних, спонтано придружио умировљени Епископ Атанасије (Јевтић), те су заједно отпевали „Јечам жњела“, песму коју је нарочито волео почивши Патријарх Павле. Сјајан увод за прво слово о знаменитим пастирима наше Цркве академика Матије Бећковића...

    - Ваљево је давно почело да плете венац Његошу. Први је то учинио Љуба Ненадовић, син Проте Матеје, у својим „Писмима из Италије“. Други велики Ваљевац Николај Велимировић, тада суплент београдске богословије, тек тридесетогодишњак, написао је „Религију Његошеву“. То је химна Његошу, у којој се пустињак лелићки натпевавао са пустињаком цетињским. Јован Скерлић записао је да „млади професор богословије Николај Велимировић није мање интересантан од Његоша“. Пророчке речи познатог књижевног критичара обистиниле су се. Славимо два века од рођења Петра II Петровића Његоша, највећег песника и најзначајнијег владике од Светог Саве. Данас, он је већи него што је икада био, а мањи него што ће бити. Припала нам је част да славимо његов 200. рођендан, а питаће нас поколења са чиме ћемо пред Његоша. Пустињак цетињски писао је пророчки, спознајући као мудри песник црноризац, страхоте које ће уследити кад се људи од Бога удаље - надахнуто је беседио академик Матија Бећковић. Његошеве књиге чувају се уз Библију, а посвећени се прекрсте пре читања. Његово се име не узима 'залуд. Фотографија му је икона. Нема светијег ореола од оног на његовој глави, а данас је он потребнији нама него њему. Српски народ се око Његоша скупља као око Светог Саве и Косовског завета. Народ га је одавно канонизовао, а народ је Црква. Његовом канонизовању обрадовали би се сви од Св. Саве, преко стрица му Св. Петра Цетињског, Василија Остршког, па све до Светих Владике Николаја и Аве Јустина. Обрадовала би се и његова Црна Гора, која данас више но икад вапи за спасењем, поручио је академик Матија Бећковић.

                                  Богоносна улога српског народа у новом времену

       Како су Руси, захваљујући својим светитељима, били богоносан народ у 19., тако су Светим Владиком Николајем и Авом Јустином Срби завредели ту улогу у 20.веку. Оно што се Србима крајем 20. века десило има свој почетак и крај на Косову, грдном судилишту. То су обојица, тајновидци и боговидци суочени са вечним егзистенцијалним питањима, сагледавши ужасе зла овог света, наслутили. Његош пише „надање се наше закопало, на Косову у једну гробницу“, опомињући на значај „косовског завета“. Владика Николај, пак, у тренуцима созерцања и молитвених сусрета са живим Богом у страхотама Дахауа, даје своје виђење хитлеровске умно помрачане Европе, пишући „Кроз тамнички прозор“. Верни библијским истинама и забринути за свој народ, богонадахнути мудраци и подвижници из Цетиња и Лелића, вапајно опомињу. Њима је српски народ благословен. И они су свети, расуђивање је Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија.

    - Нисмо свесни шта нам је Бог подарио у овом распетом времену. Они су пуни огња вере, снаге, непобедиве силе Божје... Имају вечну младост. Сви који се дотакну чега су се они дотицали, не старе. Обновиће се младост овог народа преко Вечног Бога којем су се они молили - поручио је Митрополит Амфилохије. Трибину „Петар II Петровић Његош Ловћенски Тајновидац и Свети Владика Николај“, академик Матија Бећковић закључио је стиховима: „Куд с Његошем, а после Његоша? Да онако није загрмио, могли бисмо муцат' испочетка!“...

МАНАСТИР ЋЕЛИЈЕ, СОБА АВЕ ЈУСТИНА

Извор: Епархија ваљевска

                                                                








                                           

    Нема коментара:

    Постави коментар