1966. године у манастиру Ћелије
У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас су Свете Благовести. Какву нам оне Благовест доносе? Доносе нам Свете Благовести сву Благу вест, сву Добру вест са Неба за грешну и мрачну земљу. Доносе нам Свете Благовести вест, то је данас обзнањено, то је данас објављено: ради чега Бог стоји над овим светом, ради чега Арханђео силази, ради чега људи постоје, ради чега небеса постоје, ради чега биље, цвеће, птице постоје у овоме свету, ради чега постојиш ти и ја. Какву то Благу вест, какву Добру вест Господ јавља кроз тебе и мене човече?
Данас нам је Свети Архистратиг објавио ту велику и свету тајну, ту Благу вест. Блага вест – то је Исус. Једна реч, једно име, значи – Спаситељ. Све је казано. Ту су све Благе вести. Свети Архистратиг објављује Светој Дјеви да ће родити Сина и наденуће му име Исус, Исус – Спаситељ[1]. Као да вели: људи, ви, ви сте робље смрти! Људи, ви, ви сте робље греха! Људи, ви, ви сте робље ђавола, пошто сте робови греха и смрти. А то значи да сте ви житељи пакла. Шта да објавим? Какву благу вест за вас имам док вас смрт мрви, док вас греси тамане и ђаво одвлачи у пакао? Шта ја имам да кажем вама? Једно: Исус Спаситељ! Бог је постао Човек. Бог се јавља у телу[2].
Јавио се Господ Христос на земљи као Богочовек. Ради чега? Он Исус, Он Спаситељ, да нас спасе – од чега? Од греха, од смрти, од ђавола. Да нас спасе од те троглаве аждаје, од које нико није могао спасити људски род, спасти човека, спасти мене и тебе, и ма које биће на овоме земаљском свету.
До Исуса Господа Христа све је горчина, све у овоме свету горчина. Горчина грех и све што је од греха. А који је човек без греха? То значи: човек је поток који непрекидно лије из себе горчине. Узалуд тражиш ти благости и сласти. Горчина лије грех из твоје душе. Горчина и смрт. Има ли веће горчине од смрти у овоме свету? И све што је смртно – горчина. Онај који стоји иза греха и смрти, ђаво, који ствара грехе и смрт, од наших живота ствара море горчина. Горчина до горчине. Горчина на горчини. И авај! добио се свет, добио се свет: грех, смрт, ђаво! А ђаво куда води него у пакао. Ето, то је, браћо моја, сва историја рода људскога до Господа Христа.
Грех, смрт и ђаво – сва историја рода људскога до Господа Христа. Грах, смрт и ђаво – сав животопис, сва историја свакога народа. Грех, смрт и ђаво – сва историја, сав животопис сваке породице. Грех, смрт и ђаво и пакао – сва историја, сав животопис свакога човека без Христа и пре Христа. Сва историја моја и твоја, брате – шта је? Грех, смрт и ђаво и пакао. Ето, то је слика наше земље, то је животопис, биографија рода људског пре Господа Христа, пре него што се Бог јавио у овоме свету, пре него што је на данашњи дан објављена велика и славна Благовест: да ће доћи Он, Исус, да спасава род људски од највећих мука и највећих горчина. И јавио се Он, јавио се Господ Христос.
Гле, погледајте Га! Он хода по земљи, а из Њега се лије шта? Сила, сила која савлађује грех. Из Њега се лије Божанска моћ, која прелази на тебе и на мене и даје нам снаге да савладамо сваки грех, да савладамо ту горчину што се грех зове. Он целим бићем Својим Благовест, Он Свеблаговест за човека, за род људски, за земљу, за све нас, за сва бића у свима световима. Његов живот на земљи је сав Благовест за нас, јер је без греха, нема горчине у Његовом животу. Све је само Божанска Истина, Божанска Правда, Божанско Добро: „Све добро чини“, говорио је народ о Њему[3].
Гле, све добро чини. Фарисеји су хтели да Га ухвате у греху и нису могли да Га ухвате, јер је Господ кроз овај свет ишао и живео без греха. И Он постао наш Вођ, постао наше духовно Тело, постао Глава Цркве коју је Он основао[4], нас увео у то Свето Тело да и ми живимо попут Њега, да и ми живимо попут Еванђеља Његовог, да живимо и ми без греха. Тако живот наш постаје за нас Благовест, Блага вест, Добра вест – не мука, не очајање, не огорчење. Зашто си ме створио Господе? – пита човек после Христа. Знамо зашто смо створени. Господ је створио човека и дао му живот да живи Божанским животом у овоме свету и да са тим Божанским животом пређе из овога живота у Живот Вечни на небесима. То је човек! Ту Благовест јавља и Господ Христос теби и мени данас преко Светог Архангела, преко Свете Богомајке.
А Његова страдања у овоме свету, а Његов Крст, а Његова смрт? Шта је Христова смрт? – Благовест, опет Благовест, све Благовести за мене и тебе и сваког човека. Јер смрћу је Својом смрт победио. Господ Христос победио сву највећу горчину, сву највећу муку рода људског и духа људског и тиме постао незаменљив Бог и Господ за свако људско биће, за сваког човека који не живи у овоме свету као слепа кртица него тражи одговор на стално и страшно и велико питање: Господе, ко сам? Ради чега сам ја човек у овоме свету? Зашто си ме створио као човека, а не као славуја, не као птицу, не као цвет, него си ме створио као човека? А гле, смрт је у мени. Ево, смрт Господа Христа ту моју највећу горчину и муку претвара Својом смрћу у радост, јер гроб Господа Христа постаје извор васкрсења. Његово Васкрсење, гле, ето Благе вести, вечне Благе вести за свако људско биће, за све који су у гробовима, за све наше претке, за сва људска бића која су сатрвена смрћу, сатерана у прах, сатерана у змије, у шкорпије, у црве. Он, Чудесни Бог, Господ Исус, распет спасава нас од сваке смрти и даје нам Живот Вечни. Васкрсењем Својим осигурава васкрсење свакоме од нас, васкрсење и Живот Вечни.
О Господе, куда водиш човека? Ти се узносиш на Небо после Васкрсења Свог, наочиглед Својих Апостола ти одлазиш на Небо. Остављаш нам радост, радост што је смрт побеђена, радост што је ђаво побеђен, радост што је пакао разорен, радост што си нам отворио Небеско Царство. Ето, Ти се данас узносиш на Небо и са Собом, и са Собом узносиш све нас изнад свих Небеса, са телом нашим узносиш сав род људски, Господе, каква Блага вест! Господ даје људима такву славу и сјај да их уздигне изнад Херувима и Серафима. Казао је Господ тиме, ради чега нас је створио? Створио нас је за славу Божанску, за славу изнад свих Херувима и Серафима. Човече, људи, браћо! Како живимо ми у овоме свету? Ето, ради чега смо створени ти и ја, и сваки онај кога ти највише презиреш, и непријатељ и пријатељ, и безбожник и побожник, и учењак и простак, и богаташ и сиромах. Све је створио за исти циљ, за Царство Небеско, за живот у Царству Небеском.
Свеблага вест – Чудесан Господ Христос! Он, Његова Божанска Правда, Његова Божанска Истина, шта је то? Његово Божанско Добро. То је, браћо моја, Блага вест за мене и тебе. А без Њега, без Његове Истине, о! овај свет пун лажи. Овај свет је горчина, овај свет је лаж, лаж којом се служи ђаво да тебе, створење Божје, боголико створење наведе на пакао. Без Његове Божанске Правде, шта је земља? Шта је род људски? О, све сама неправда, све сам ужас, све што није од Њега, грех је. Све што је против Њега страхота је, пакао је за сваког човека. Пази, брате, како живиш!
Одкад је Господ дошао у овај свет и објавио Своје Еванђеље немаш изговора за лаж, немаш изговор за псовку, немаш изговор за рђав живот, немаш изговора за блуд, немаш изговор за прељубу, немаш изговора за никакав грех. Да нисам дошао, вели Спаситељ, у свет греха не бисте имали, али ја дођох и дадох вам силе и показах како се живи небеским животом, и зато немате изговора за свој грех[5]. Пази, брате, пази хришћанине, после доласка Господа Христа ми не можемо имати изговоре за свој грех. Ми можемо имати само једно: покајање за грех. Да се кајемо, Господе, по немоћи и слабости својој. Ето, ми који поред Твог Светог Еванђеља, чинимо чуда од грехова, Ти опраштај и помози! Опрости слабостима нашим, не правдамо наш грех, не хвалимо га. О, ми пљујемо на њега, ми се гадимо њега, али по слабости својој чинимо га. Господе Благи, опрости и помози!
Еванђеље Господа Христа названо је Еванђељем: то је грчка реч и значи Блага вест, значи Добра вест, Добра вест за тебе, брате и човече. Добра вест, Вечна Добра вест и у овом и у оном свету, у свима световима кроз које прође твоја душа, твоје људско биће. Блага вест само Еванђеље Господа Христа, то је наука, то је учење, то су сви универзитети; ту је све, сва мудрост неба, сва мудрост Анђела. А ваша људска мудрост која је без Христа, која је против Христа – шта је? Лудило, лудило, безумље!
Гле, овај свет се запалио од безумља. Овај свет се помрачио од борбе против Христа. Неће Христово Еванђеље, неће га у школи, гоне га са универзитета! Нећемо Христа на универзитету, нећемо Христа у осмољетки, нећемо Христа у гимназији! А кога хоћете? Кога? – Ђавола, зло, лаж, неистину, неправду! Да, све што је без Њега горчина је за човека. И то је вечна горчина. Све што није од Њега, зло је, грех је, смрт је, пакао је, ђаво је. Све што није од Њега, све је против човека, све је замка, омча човеку. Све што није од њега, проклетство је за човека. И ето, гледате ли ви данас како се овај свет повија под проклетствима, страшним проклетствима неба. Како се земља тресе, како устаје народ на народ, царство на царство, човек на човека[6]. Сви траже више него што им треба сваки јуриша на другога, свакоме је мало оно што има. Свет се избезумио. Свет, свет овај почиње да се понаша као да је у паклу. Такав је свет, браћо, без Христа и другачији не може бити.
Он, једина Блага вест, а после Њега – ко? Пресвета Богородица, Пресвета Богомајка. Она је прва после Њега остварила у овоме свету Његово Свето Еванђеље. Она сва безгрешна, попут Сина Свог Кога је родила, Господа Христа, толико света, Светија од Херувима и Серафима. Како су дивне и потресне песме када описују како Свети Архистратиг Небеских Сила Гаврило, безгрешни Анђео Божји, са страхом приступа људском бићу Богородици, првом људском бићу без греха у телу. У томе је величина Пресвете Богомајке. До Ње, сви су људи у телу грешили и грешили, умирали и умирали, служили демонима и служили демонима. Она прва савладала све то, одбацила све то и постала савршенија од Херувима и Серафима. Зато је Она и почаствована те небивале части у свима световима, узнесена изнад свих Херувима и Серафима до Престола Трисветог Божанства. Тако је, браћо моја, људска природа узнела се изнад анђелске природе. Тако је прослављен човек у Пресветој Богомајци. Тако је прослављена жена.
Гле, Њој Свети Арханђео објављује: „Господ је с тобом, радуј се, Благодатна“[7]. Није више онај који је Еву навео на грех, онај црни мрачни непоменик, ђаво. Прва Она прима Господа, стаје уз Господа, сва против греха, сва против смрти, сва против ђавола, сва без греха, сва без смрти, сва без ђавола. Таква је слава, таква је Блага вест Пресвета Богомајка. И Она таква, где је Она? Изнад свих Небеса – Она царица, Она Црква Христова; она Господа родила, дала Му тело, а давши Му тело Она је основала Цркву Христову у овоме свету. Црква Христова, шта је то? Ето, у Њој су све благовести, у Њој је сам Господ Христос. Учи се у Светом Еванђељу и вели се да је Црква тело Христово, а Господ је Глава Цркве[8] – духовна глава Цркве, а духовно тело смо ми Христово[9]. То значи сви ми живимо у Његовој Благовести, у Његовој Благовести.
Све што је у Цркви, браћо, све је Блага вест Божја. Свето Причешће – каква Блага вест! Сам Господ Христос даје се и теби и мени у Светоме Причешћу. Има ли веће Благовести? Пази шта си добио? – Господа Бога! Добио си цело Еванђеље, живо Еванђеље; живи по њему, причасниче. Каква Благовест молитва! Каква Благовест пост! Каква Благовест покајање! Када душу очистиш од греха, када заплачеш пред Господом у гресима својим. Каква Благовест се лије кроз твоју душу. Или када постиш, и Господ пошаље сузе умиљења, и ти рониш сузе над својим страшним гресима, плачеш за браћом својом и над целим родом људским, и вапијеш Господу: „Господе, опрости и помози“. Све је то у Цркви Христовој Блага вест: свака молитва, свака Света Тајна, свака света врлина. Центар и збир свих тих Благовести је Господ Христос, а са Њим Пресвета Богомајка, Пресвета Богородица.
Зато данашњи празник, браћо моја, Њен празник спада у највеће празнике. Благовест – ето Пресвете Богомајке. Све Благе вести Она је донела људскоме роду; све Благе вести Она даје и данас; све Благе вести које нас васкрсавају из свих смрти, које побеђују све грехе, које одгоне од нас све ђаволе, долазе од Ње, Пресвете Богородице, Пресвете Богомајке. Њој бескрајно хвала што нам је родила Господа Христа и однела победу над свима смртима, над свима гресима, над свима ђаволима, и осигурала нам Царство Небеско, да са Њом и за Њом славимо увек Чудесног и Незаменљивог Господа Христа, јединог Свеблаговесника у свима световима, у којима се креће људско биће и живи људска мисао и људска душа. Амин. Амин. Амин.
* * *
Сабране беседе. Празничне беседе – том I
svetosavlje.org
У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас су Свете Благовести. Какву нам оне Благовест доносе? Доносе нам Свете Благовести сву Благу вест, сву Добру вест са Неба за грешну и мрачну земљу. Доносе нам Свете Благовести вест, то је данас обзнањено, то је данас објављено: ради чега Бог стоји над овим светом, ради чега Арханђео силази, ради чега људи постоје, ради чега небеса постоје, ради чега биље, цвеће, птице постоје у овоме свету, ради чега постојиш ти и ја. Какву то Благу вест, какву Добру вест Господ јавља кроз тебе и мене човече?
Данас нам је Свети Архистратиг објавио ту велику и свету тајну, ту Благу вест. Блага вест – то је Исус. Једна реч, једно име, значи – Спаситељ. Све је казано. Ту су све Благе вести. Свети Архистратиг објављује Светој Дјеви да ће родити Сина и наденуће му име Исус, Исус – Спаситељ[1]. Као да вели: људи, ви, ви сте робље смрти! Људи, ви, ви сте робље греха! Људи, ви, ви сте робље ђавола, пошто сте робови греха и смрти. А то значи да сте ви житељи пакла. Шта да објавим? Какву благу вест за вас имам док вас смрт мрви, док вас греси тамане и ђаво одвлачи у пакао? Шта ја имам да кажем вама? Једно: Исус Спаситељ! Бог је постао Човек. Бог се јавља у телу[2].
 |
| СТАРЕ ЦАРСКЕ ДВЕРИ, Манастир Хиландар |
До Исуса Господа Христа све је горчина, све у овоме свету горчина. Горчина грех и све што је од греха. А који је човек без греха? То значи: човек је поток који непрекидно лије из себе горчине. Узалуд тражиш ти благости и сласти. Горчина лије грех из твоје душе. Горчина и смрт. Има ли веће горчине од смрти у овоме свету? И све што је смртно – горчина. Онај који стоји иза греха и смрти, ђаво, који ствара грехе и смрт, од наших живота ствара море горчина. Горчина до горчине. Горчина на горчини. И авај! добио се свет, добио се свет: грех, смрт, ђаво! А ђаво куда води него у пакао. Ето, то је, браћо моја, сва историја рода људскога до Господа Христа.
Грех, смрт и ђаво – сва историја рода људскога до Господа Христа. Грах, смрт и ђаво – сав животопис, сва историја свакога народа. Грех, смрт и ђаво – сва историја, сав животопис сваке породице. Грех, смрт и ђаво и пакао – сва историја, сав животопис свакога човека без Христа и пре Христа. Сва историја моја и твоја, брате – шта је? Грех, смрт и ђаво и пакао. Ето, то је слика наше земље, то је животопис, биографија рода људског пре Господа Христа, пре него што се Бог јавио у овоме свету, пре него што је на данашњи дан објављена велика и славна Благовест: да ће доћи Он, Исус, да спасава род људски од највећих мука и највећих горчина. И јавио се Он, јавио се Господ Христос.
Гле, погледајте Га! Он хода по земљи, а из Њега се лије шта? Сила, сила која савлађује грех. Из Њега се лије Божанска моћ, која прелази на тебе и на мене и даје нам снаге да савладамо сваки грех, да савладамо ту горчину што се грех зове. Он целим бићем Својим Благовест, Он Свеблаговест за човека, за род људски, за земљу, за све нас, за сва бића у свима световима. Његов живот на земљи је сав Благовест за нас, јер је без греха, нема горчине у Његовом животу. Све је само Божанска Истина, Божанска Правда, Божанско Добро: „Све добро чини“, говорио је народ о Њему[3].
Гле, све добро чини. Фарисеји су хтели да Га ухвате у греху и нису могли да Га ухвате, јер је Господ кроз овај свет ишао и живео без греха. И Он постао наш Вођ, постао наше духовно Тело, постао Глава Цркве коју је Он основао[4], нас увео у то Свето Тело да и ми живимо попут Њега, да и ми живимо попут Еванђеља Његовог, да живимо и ми без греха. Тако живот наш постаје за нас Благовест, Блага вест, Добра вест – не мука, не очајање, не огорчење. Зашто си ме створио Господе? – пита човек после Христа. Знамо зашто смо створени. Господ је створио човека и дао му живот да живи Божанским животом у овоме свету и да са тим Божанским животом пређе из овога живота у Живот Вечни на небесима. То је човек! Ту Благовест јавља и Господ Христос теби и мени данас преко Светог Архангела, преко Свете Богомајке.
А Његова страдања у овоме свету, а Његов Крст, а Његова смрт? Шта је Христова смрт? – Благовест, опет Благовест, све Благовести за мене и тебе и сваког човека. Јер смрћу је Својом смрт победио. Господ Христос победио сву највећу горчину, сву највећу муку рода људског и духа људског и тиме постао незаменљив Бог и Господ за свако људско биће, за сваког човека који не живи у овоме свету као слепа кртица него тражи одговор на стално и страшно и велико питање: Господе, ко сам? Ради чега сам ја човек у овоме свету? Зашто си ме створио као човека, а не као славуја, не као птицу, не као цвет, него си ме створио као човека? А гле, смрт је у мени. Ево, смрт Господа Христа ту моју највећу горчину и муку претвара Својом смрћу у радост, јер гроб Господа Христа постаје извор васкрсења. Његово Васкрсење, гле, ето Благе вести, вечне Благе вести за свако људско биће, за све који су у гробовима, за све наше претке, за сва људска бића која су сатрвена смрћу, сатерана у прах, сатерана у змије, у шкорпије, у црве. Он, Чудесни Бог, Господ Исус, распет спасава нас од сваке смрти и даје нам Живот Вечни. Васкрсењем Својим осигурава васкрсење свакоме од нас, васкрсење и Живот Вечни.
О Господе, куда водиш човека? Ти се узносиш на Небо после Васкрсења Свог, наочиглед Својих Апостола ти одлазиш на Небо. Остављаш нам радост, радост што је смрт побеђена, радост што је ђаво побеђен, радост што је пакао разорен, радост што си нам отворио Небеско Царство. Ето, Ти се данас узносиш на Небо и са Собом, и са Собом узносиш све нас изнад свих Небеса, са телом нашим узносиш сав род људски, Господе, каква Блага вест! Господ даје људима такву славу и сјај да их уздигне изнад Херувима и Серафима. Казао је Господ тиме, ради чега нас је створио? Створио нас је за славу Божанску, за славу изнад свих Херувима и Серафима. Човече, људи, браћо! Како живимо ми у овоме свету? Ето, ради чега смо створени ти и ја, и сваки онај кога ти највише презиреш, и непријатељ и пријатељ, и безбожник и побожник, и учењак и простак, и богаташ и сиромах. Све је створио за исти циљ, за Царство Небеско, за живот у Царству Небеском.
Свеблага вест – Чудесан Господ Христос! Он, Његова Божанска Правда, Његова Божанска Истина, шта је то? Његово Божанско Добро. То је, браћо моја, Блага вест за мене и тебе. А без Њега, без Његове Истине, о! овај свет пун лажи. Овај свет је горчина, овај свет је лаж, лаж којом се служи ђаво да тебе, створење Божје, боголико створење наведе на пакао. Без Његове Божанске Правде, шта је земља? Шта је род људски? О, све сама неправда, све сам ужас, све што није од Њега, грех је. Све што је против Њега страхота је, пакао је за сваког човека. Пази, брате, како живиш!
Одкад је Господ дошао у овај свет и објавио Своје Еванђеље немаш изговора за лаж, немаш изговор за псовку, немаш изговор за рђав живот, немаш изговора за блуд, немаш изговор за прељубу, немаш изговора за никакав грех. Да нисам дошао, вели Спаситељ, у свет греха не бисте имали, али ја дођох и дадох вам силе и показах како се живи небеским животом, и зато немате изговора за свој грех[5]. Пази, брате, пази хришћанине, после доласка Господа Христа ми не можемо имати изговоре за свој грех. Ми можемо имати само једно: покајање за грех. Да се кајемо, Господе, по немоћи и слабости својој. Ето, ми који поред Твог Светог Еванђеља, чинимо чуда од грехова, Ти опраштај и помози! Опрости слабостима нашим, не правдамо наш грех, не хвалимо га. О, ми пљујемо на њега, ми се гадимо њега, али по слабости својој чинимо га. Господе Благи, опрости и помози!
Еванђеље Господа Христа названо је Еванђељем: то је грчка реч и значи Блага вест, значи Добра вест, Добра вест за тебе, брате и човече. Добра вест, Вечна Добра вест и у овом и у оном свету, у свима световима кроз које прође твоја душа, твоје људско биће. Блага вест само Еванђеље Господа Христа, то је наука, то је учење, то су сви универзитети; ту је све, сва мудрост неба, сва мудрост Анђела. А ваша људска мудрост која је без Христа, која је против Христа – шта је? Лудило, лудило, безумље!
Гле, овај свет се запалио од безумља. Овај свет се помрачио од борбе против Христа. Неће Христово Еванђеље, неће га у школи, гоне га са универзитета! Нећемо Христа на универзитету, нећемо Христа у осмољетки, нећемо Христа у гимназији! А кога хоћете? Кога? – Ђавола, зло, лаж, неистину, неправду! Да, све што је без Њега горчина је за човека. И то је вечна горчина. Све што није од Њега, зло је, грех је, смрт је, пакао је, ђаво је. Све што није од Њега, све је против човека, све је замка, омча човеку. Све што није од њега, проклетство је за човека. И ето, гледате ли ви данас како се овај свет повија под проклетствима, страшним проклетствима неба. Како се земља тресе, како устаје народ на народ, царство на царство, човек на човека[6]. Сви траже више него што им треба сваки јуриша на другога, свакоме је мало оно што има. Свет се избезумио. Свет, свет овај почиње да се понаша као да је у паклу. Такав је свет, браћо, без Христа и другачији не може бити.
Он, једина Блага вест, а после Њега – ко? Пресвета Богородица, Пресвета Богомајка. Она је прва после Њега остварила у овоме свету Његово Свето Еванђеље. Она сва безгрешна, попут Сина Свог Кога је родила, Господа Христа, толико света, Светија од Херувима и Серафима. Како су дивне и потресне песме када описују како Свети Архистратиг Небеских Сила Гаврило, безгрешни Анђео Божји, са страхом приступа људском бићу Богородици, првом људском бићу без греха у телу. У томе је величина Пресвете Богомајке. До Ње, сви су људи у телу грешили и грешили, умирали и умирали, служили демонима и служили демонима. Она прва савладала све то, одбацила све то и постала савршенија од Херувима и Серафима. Зато је Она и почаствована те небивале части у свима световима, узнесена изнад свих Херувима и Серафима до Престола Трисветог Божанства. Тако је, браћо моја, људска природа узнела се изнад анђелске природе. Тако је прослављен човек у Пресветој Богомајци. Тако је прослављена жена.
Гле, Њој Свети Арханђео објављује: „Господ је с тобом, радуј се, Благодатна“[7]. Није више онај који је Еву навео на грех, онај црни мрачни непоменик, ђаво. Прва Она прима Господа, стаје уз Господа, сва против греха, сва против смрти, сва против ђавола, сва без греха, сва без смрти, сва без ђавола. Таква је слава, таква је Блага вест Пресвета Богомајка. И Она таква, где је Она? Изнад свих Небеса – Она царица, Она Црква Христова; она Господа родила, дала Му тело, а давши Му тело Она је основала Цркву Христову у овоме свету. Црква Христова, шта је то? Ето, у Њој су све благовести, у Њој је сам Господ Христос. Учи се у Светом Еванђељу и вели се да је Црква тело Христово, а Господ је Глава Цркве[8] – духовна глава Цркве, а духовно тело смо ми Христово[9]. То значи сви ми живимо у Његовој Благовести, у Његовој Благовести.
Све што је у Цркви, браћо, све је Блага вест Божја. Свето Причешће – каква Блага вест! Сам Господ Христос даје се и теби и мени у Светоме Причешћу. Има ли веће Благовести? Пази шта си добио? – Господа Бога! Добио си цело Еванђеље, живо Еванђеље; живи по њему, причасниче. Каква Благовест молитва! Каква Благовест пост! Каква Благовест покајање! Када душу очистиш од греха, када заплачеш пред Господом у гресима својим. Каква Благовест се лије кроз твоју душу. Или када постиш, и Господ пошаље сузе умиљења, и ти рониш сузе над својим страшним гресима, плачеш за браћом својом и над целим родом људским, и вапијеш Господу: „Господе, опрости и помози“. Све је то у Цркви Христовој Блага вест: свака молитва, свака Света Тајна, свака света врлина. Центар и збир свих тих Благовести је Господ Христос, а са Њим Пресвета Богомајка, Пресвета Богородица.
Зато данашњи празник, браћо моја, Њен празник спада у највеће празнике. Благовест – ето Пресвете Богомајке. Све Благе вести Она је донела људскоме роду; све Благе вести Она даје и данас; све Благе вести које нас васкрсавају из свих смрти, које побеђују све грехе, које одгоне од нас све ђаволе, долазе од Ње, Пресвете Богородице, Пресвете Богомајке. Њој бескрајно хвала што нам је родила Господа Христа и однела победу над свима смртима, над свима гресима, над свима ђаволима, и осигурала нам Царство Небеско, да са Њом и за Њом славимо увек Чудесног и Незаменљивог Господа Христа, јединог Свеблаговесника у свима световима, у којима се креће људско биће и живи људска мисао и људска душа. Амин. Амин. Амин.
* * *
Сабране беседе. Празничне беседе – том I
svetosavlje.org
Нема коментара:
Постави коментар