Епископ ЗХиП Г. Григорије
Требиње, 15. јула 2007.г.
 |
| Петровдан, 2016. ЕМИСИЈА НА БХТ1 О ПЕТРОПАВЛОВОМ МАНАСТИРУ мај, 2016. |
Манастир Св. Апостола Петра и Павла смештен је надомак места Чичева у Петропавловом пољу, на четвртом километру југозападно од Требиња. Поменуто поље окружено је са три стране брдима иза којих се пружа море, а са четврте отворено према граду који је истовремено и довољно близу да задовољи евентуалне потребе Манастира, и довољно далеко да му обезбеди неопходни мир. Недалеко од Манастира пролазе два значајна пута: један новоизграђени, који води ка Херцег Новом удаљеном од Требиња око 40 км и други – према Дубровнику, удаљеном око 25 км. Близина ова два туристичка центра, као и близина познате Павлове пећине, смештене на удаљености од око 45 минута хода по неприступачном терену у стенама изнад Манастира, чине га – нарочито у летњим месецима – све чешћим свратиштем верника, поклоника, али и страних туриста. Петропавловско општежиће успостављено је крајем августа 1998. године, када је за потребе сестринства саграђен нови конак са манастирским параклисом (посвећеним Сабору Пресвете Богородице 26. децембра / 8. јануара). Осим конака, манастирски комплекс сачињавају две Цркве: једна посвећена Св. Ап. Петру, у данашњем облику обновљена 1906. године за време Св. Митрополита Петра Зимоњића и то на темељима из друге половине IV века, и друга посвећена Св. Ап. Павлу, која је првобитно била само крстионица а тек средином V века претворена у Цркву, обновљена 2007. године ктиторском добротом Господина Родољуба Драшковића који је пореклом из Херцеговине (из села Сливље код Гацка). Господин Родољуб Драшковић је успешан послован човек, који и поред великих пословних обавеза има и јаку жељу да помогне Херцеговини из које је потекао. У Цркви Св. Ап. Павла су у току радови на живописању храма које раде сестре из Манастира Градац код Рашке (Жичка Епархија). Манастирска земља изван капија углавном је под виновом лозом, воћњацима и маслинама.
Подаци о манастирским црквама
Поред конака са капелом (параклисом) и помоћних зграда, комплекс Петропавловог манастира обухвата и две цркве. Прва, већа, подигнута је 1906. године за време епископовања Св. Свештеномученика Митрополита Петра Зимоњића и то на темељима који – према мишљењу археолога – датирају још из друге половине четвртог века.
Друга, мања, обновљена 2007. године, у ствари је дограђена уз већ постојећу базилику и представљала је триконхос подигнут над старијом крстионицом, откривеном током археолошких истраживања протеклих година. По свему судећи, базилика посвећена Ап. Петру служила је као Саборни храм у коме су обављана богослужења, а триконхос са крстионицом посвећен Ап. Павлу био је место где се обављало крштење и где су (што се види из остатака 16 гробова у њему пронађених) неретко били сахрањивани верни.
Према мишљењу проф. Ђорђа Јанковића који је са тимом археолога у триконхосу Ап. Павла вршио ископавања током 2001. године, ова два храма потичу из античког периода. Истинитост његове претпоставке да је ово место било Саборни храм места Зиза и можда епископско седиште тога времена, показало би да је Требињска Епископија тога времена могла бити утемељена још у античко доба. Предање преношено са колена на колено околног становништва, а везано за боравак Ап. Павла и Ап. Тита на овим просторима у време њиховог мисионарског путовања ка Далмацији – још је једна потврда велике старости оба храма. Поред тога, о њиховој старости сведочи изузетна сличност са појединим храмовима грађеним у приближно исто време (Базилика Св. Давида у Солуну и Ечмиадзин код Еривана, а када су у питању триконхоси – црквице северне Илирије и Далмације из периода IV до VI века). Истраживања показују да су храмови више пута рушени. Базилика је први пут страдала почетком В века, при походу западих Гота из Грчке на Италију, а други слој рушења се везује за поход Авара у Далмацију крајем VI и почетком VII века, којом приликом су страдале и још неке цркве из околине Требиња. Сматра се да након пожара у време Авара (између 597. и 615) ова црква све до 1906. није обнављана. Ископавања и нова истраживања у овом храму свакако би дала потпуније податке. У триконхосу Ап. Павла вероватно се служило нешто дуже. Но после 1377. (година поновног успостављања римокатоличког епископског седишта у Требињу), обе се цркве користе за сахрањивање. Појава да се два храма подижу један уз други, особена за касноантички и рановизантијски период у Далмацији и шире, објашњава се потребом да се уз Саборни храм подигне и црква посвећена месном мученику, посреднику или заштитнику, што је Апостол Павле за ове просторе, изгледа одувек био…
Петропавловска обитељ данас, са игуманијом Павлом, броји 9 сестара: седам монахиња и две искушенице.
ЕКОНОМИЈА И ПОСЛУШАЊА
Осим времена типиком предвиђеног за богослужење, своје време сестре проводе на послушањима од чијих се прихода Манастир изграђује и живи.
Манастирску економију чини виноград са засадом од око 25 000 чокота винове лозе винских сорти, и то ће у блиској будућности бити главна делатност Манастира, воћњак и маслињак. Такође, сестринство је на послушању и у манастирским радионицама од којих су тренутно активне:
Радионица за шивење и вез (обични и златовез), и то свештеничких и владичанских одежди, литија, црквеног одјејанија, дарака и сл.
Радионица за иконопис, у којој три сестре уче и стварају по узору на старе мајсторе византијске уметности
Радионица за производњу тамјана, у којој се прави тамјан са мирисима етеричних уља биљака карактеристичних за подручје источне Херцеговине: лаванде, кадуље, вријеска, метвице.
Радионица за калиграфију, у којој се – такође по узору на византијску уметност – израђују честитке, разгледнице, украшена васкршња јаја и слични предмети израђени овом техником.
Захваљујући благој клими и великом броју сунчаних дана у години, падине околних брда су обрасле разноврсним лековитим биљем, па је брање и сушење тога биља у сезони његовог цветања, као и израда разноврсних чајева и мелема од њега, још једна од активности којом се сестре у слободно време баве.
У оближњој школи монахиње предају веронауку, а у дане суботе и недеље су са децом која ту школу похађају организована дружења у Манастиру кроз разне секције или излете у природу. Манастир стипендира двоје студената, који су управо још од самих почетака Манастира долазили на богослужења и учествовали у раду дечијих секција при Манастиру.
Сестре, такође редовно посећују и помажу старе и болесне који живе у селима у околини Манастира.
Манастир је – у духу Епархије чији је органски дио – током читаве године, а нарочито у летњем периоду отворен за посете бројних гостију, пре свега православних хришћана из земље и читавог света. Можда је управо последња чињеница разлог што се међу сестрама Манастира налазе и монахиње из других земаља, Европе и Америке.
извор: eparhija-zahumskohercegovacka.com
Нема коментара:
Постави коментар