Сава је одређивао облик црквених грађевина које су подизане у његово време. Његова схватања су најпотпуније присутна у храму Христа Спаса у Жичи. Основа просторне структуре Жиче је Немањина Богородичина црква у Студеници. Под утицајем светогорске и престоничке архитектуре, Сава је преко Жиче у рашку архитектуру увео следеће новости које су за резултат имале развијенији просторни облик: на северном и јужном вестибилу у Жичи се затварају врата и они се целом ширином отварају према поткуполном простору. овим захватом предворја се претварају у певнице. Уз припрату храма су постављени параклиси у облику умањених, али потпуних култних грађевина. Новост у просторној шеми Жиче у односу на Студеницу је и спољна припрата са кулом звоником и катихуменом. Од Жиче, минуциозна обрада материјала и спољна архитектонска декорација губе на значају, а вредност добија унутрашњи простор.
Архитектонски програм цркве Христа Спаса у мањој или већој мери поновљен је у архитектури Богородице Хвостанске, Придворици, храму Вазнесења Господњег у Милешеви и Светим апостолима у Пећи.
Свети Сава Српски, Каталог изложбе, Историјски музеј Србије, Београд, 2016.
Нема коментара:
Постави коментар