Промоција књиге "Са Тибета на Свету Гору старцу Пајсију", Зајечар

извор: Timepsite B

Промоција књиге "Са Тибета на Свету Гору старцу Пајсију" аутора Јаниса Коцабасиса. Преводи монах Макарије из Манастира Хиландара
Музичка школа, 25. септембар 2017. године
II Фестивал хришћанске културе, Зајечар

   Предговор

    У последње време, у такозваном западном свету примећује се интересовање за источњачке религије, чији се методи и пракса често постављају као паралела подвижништву (аскетизму) православне духовности.
     Иако се само по себи разуме да нема и да не може ни постојати било каква веза и поређење између откривења православне хришћанске вере и учења и шароликих лажних учења других религија, није мали број људи које оне у наше време привлаче и доводе у заблуду, што често има и трагичне последице.
    Један такав случај уплитања дечака у учење и праксу тибетанског будизма описује и писац ове књиге, чији је наслов “Са Тибета на Свету Гору, старцу Пајсију, ”Повест која се излаже на живописан начин, ма како то чудно изгледало, апсолутно је истинита и на јединствен начин открива не само истину у односу на будизам, него и истинску силу православне вере и молитве.
     Пошто је писац познавао јунака повести коју описује и пошто је живео у духовном окружењу Свете Горе, он успева да читаоцу пренесе истинске и живе слике и да помоћу њих открије истину која је многима још увек непозната.
    Велики одјек који је ова књига имала у јавности и чињеница да су прва два издања већ распродата разлог је што се појављује и њено треће идање, што ће онима, који је још нису прочитали и који трагају, дати прилику да упознају зачуђујућу повест овог дечака који је, на чудесан начин, поред старца Пајсија познао светлост истините вере које је био лишен.
    Честитам писцу, г. Јанису Коцабасису на његовом успешном труду и желим да ова повест додирне душе оних који ће је прочитати, као и да им открије велике истине које су у њој скривене.

     Митрополит Верије, Наусије и Кампање Пантелејмон

    Предговор за издање на српском језику

    Свети апостол Павле у II посланици Тимотеју (стих 16) тврди:«Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за васпитање у праведности,...», а ако је богонадахнуто онда је и истинито! Неки у истинитост Светог Писма или не вјерују или сумњају! Њима је немогуће да неко уђе у огањ и остане жив, а поготво да не буде опаљен огњеним пламеном, као што то можемо да прочитамо у књизи Пророка Данила (уп. 3,15-26; уп. Житија Светих за април 21, Свештеномученика Јануарија и мученика Теодора). Али њихово невјерије поричу (бивши) сатанисти!
     У својему животопису бивша сатанисткиња Дорин Ирвин (Дореен Ирвине) описује какве је све “моћи” имала од анђела таме - Сатане. Између осталог, могла је да: лебди у ваздуху, да буде невидљива, да убија птице мишљу, да чита мисли другима, да говори стране језике, Она нам још дочарава како је постала краљица црне мађије у Западној Европи. Кандидаткиње су морале да прођу кроз дугачки огањ који се извијао најмање 2 метра; на средини ватре, као што описује, у сусрет јој је изашао демон који ју је узео за руку и извео из огња. Послије оваквог демонског “чуда” и поклоњења од стране 1000 врачара (магиса) постала је краљица црне мађије.
    Исто тако нам описује како су се скупиле њезине “сестре по вјери” и додаје:«нису дошле, како нам кажу бајке, на метлама, него у елегантним лимузинамаи одсједале су у најскупљим хотелима».
    И тако и у незнању, несвјесно, признаје да врачаре (магисе) Западне “цивилизоване” Европе далеко заостају у служењу Луциферу у односу на “заостале” врачаре и враче Африке, који могу да лете на шећерним или бамбусовим трскама и преко тисућу километара, а да им је “бензин - крв мале дјеце /Боже сачувај/” који се убризгава у трску путем шприца. По Божијем допуштењу лете и падају, а пад домородци називају -Бог да прости- “нестало је бензина”! Ово нам све описује у својој књизи (непреведена) монах Дамаскин Григоријатски под називом “Дјеловање мађије у Африци”. У уводу књиге (стр. 11) тврди:«Пошто сам живио око 15 година у ПРАВОСЛАВНОЈ СВЕШТЕН OЈ МИСИЈИ у Средишњој Африци, увјерио сам се да су методе врачара (магова), за испуњење воље демонима, страшније, неуобичајније и неупоредиво рђавије од сатанских дјела магова Европе и Америке»!!!
    Јунак ове наше књиге није користио: метле, трске, стабљике кукуруза, бродове или авионе да би путовао са континента на континент и 'испуњавао своје жеље'! Јоргакис је био већи маг од свих споменутих у ове двије ропе наведене књиге! Заробљен, својом слободном вољом, Христовом Љубављу он је сада свештеник Христове Цркве у иностранству. Да би постао свештеник “морао је да се враћа на мјесто злочина (Тибет)” и да се поново увјери да је “сила” сатанска ништа пред Свесилом Свемоћног Христа Бога. Ако Бог да, у другом дјелу, који још није објављен, аутор ће да опише много занимљивих дешавања у животу Јоргакиса као и њихов сусрет послије много година.
    Оно што је описано у овој књизи не потврђује само истинитост Светог Писма него и Свештених ријечи које се пјевају у храмовима Божијим:«Часним Крстом Твојим Христе ђавола си посрамио и Васксењем Твојим гријеховни жалац си отупио, и спасао си нас од врата смртних- славим те Јединородни (Сине Божији)»!
    Ова књига за данашње прилике може да је за неке (пре) скупа али, они који је буду прочитали, увјериће се да се духовна корист од њезиног садржаја не може изразити никаквим новцем.

     инок Макарије Хиландарац


Садржај

Истина, 15
Моје путовање на Свету гору, 1?
Код старца Пајсија, 31
Јоргакисова повест, 36
Живот на Тибету, 38
Та тТибета у Чикаго, 41
Из Чикага у Шведску, 44
Из Шведске у Јерусалим, 53
У Градини Пресвете Богородице, 59
Откривење старца Пајсија, 61
У манастиру Пантократору, 76
У манастиру Филотеју, 77
У манастиру Велика лавра, 80
Код старца Јефрема Катунакијског, 85
У манастиру Дионисијату, 98
У манастиру Григоријату, 100
У манастиру Симонопетра, 102
Показивање, 107
Печат, 116
Сатанско дејство, 122
Сујеверја , 124
Најјаче оружје, 126
Медијуми, гатање помоћу карата, гледање у
талог од кафе, тарот, 131
Астрологија, 137
Беламагија, 141
Црна магија, 144
Девет демонских чинова, 147
Велико откривење, 149
Гордост, 152
Блуд, 154
Среброљубље, 158
Заводљива музика, 160
Гнев , 161
Чамотиња (униније), 163
Идолопоклонство, 165
Демон раила, 168
Истина је светлост живота, 172
Светлописни додатци, 175

    Аутор Јанис Коцабасис из Иматије

    Јанис Коцабасис је рођен 1955. у Куфаља код Солуна и одрастао у Агио Петру код Килкиса. Стекао је двоје дјеце са својом супругом Маријом Каламбуком учитељицом и данас живи у Верији.
    Његова љубав за Православље и православно предање, подстакла га је да се образује у нивоу лицеја у црквеној школи ставропигијалног манастира Свете Анастасије Узорјешитељнице у Василици код Солуна. Посјетио је многе обитељи у Грчкој и иностранству, као и Света Мјеста у Палестини.
    Непрестано трагање за истином учинило га је и ходочасником Свете Горе, гдје је “сусрео и обгрлио” светогорске величине православног монаштва: Старца Јефрема Катунакијског и Старца Пајсија. Тамо је и упознао, тада младог Јоргакиса М., чији живот је постао разлог да напише своју прву књигу:«Са Тибета на Свету Гору Старцу Пајсију».
    Његов додир са светогорским величинама православне вјере оставиле су снажан утисак на његову душу. Наставио је да изучава хришћанско предање док је своју слободну мисао продубљивао изучавајући ислам и будизам.
     Изучавао је вишу теорију европске и византијске музике на Орфејском конзерваторијуму у Атини. Службовао је као појац у парохијским и манастирским пјевницама веријске обпасти. Поје у обитељи Панагија Сумела код Верије. Предаје европску и византијску музику. Изучава дјела Огаца Цркве. Његовим књигама раздјељује са свима Свјетлост Божанске Истине.

     извор: www.mikroknjiga.rs