Translate

3. мај 2019.

СЛАВА

Христос васкрсе!
Кад сам открио своју веру, наравно да сам одмах почео да читам владику Николаја. И много ми је значило.
Али Николају су ме заправо приближили други. Други су ми тражили да правим о њему представе, пишем књигу, снимим филм. Хвала им због тога. Бавећи се Николајем постао сам његов рођак. И било је потпуно природно да узмем да га славим поред Светог Алимпија мојих предака као породичну славу.
Наше сродство се ојачало тиме што ми се отац пре три године упокојио у навечерје славе Светог Николаја Српског. Предао сам га Светом на старање. Телесни род духовном роду. 
Први пут нисам за славу Светог Николаја са својом породицом. Они славе у Београду, а ја нисам чак ни у мом новом месту боравка, у Холандији, него у седишту Западноевропске епархије, у Француској, због састанка епархијског управног одбора.
Гледам ову фотографију његове америчке усељеничке картице. И ја сам сличну добио у Холандији. 
   Радећи на филму о њему бавио сам се и његовим животом ван Србије, у узбеглиштву. Цитирао његове чувене речи: "кад кућа гори, пожар се не гаси изнутра"...
   А сад сам некако и ја на његовом путу. Околности данас нису исте, мени је лакше него старом Николају заљубљеном у Србију. Мада и ја волим Србију много више од свих ових западних земаља. Али често посећујем своју вољену земљу, и тешко да ћу се икада од ње одвојити као што је то велики Николај морао. Доживотно.
   Овде, далеко од Србије, увидео сам да Николај није само највећи у нашој цркви после Светог Саве, није само светитељ заштитник моје породице, неко пре свега свети заштитник целе српске дијаспоре.
   Честитам славу свима који славе Светог Николаја. Честитам славу целој српској дијаспори на свим меридијанима. Пренос моштију Светог Николаја у Србију, повратак Светог Николаја у Србију, водича свих оних стотина и стотина хиљада Срба који би макар у смрти хтели да се врате у Србију у којој због наших греха и незахвалности није било за све ни посла ни места.
   А то што се Свети Николај после дугог избеглишта вратио у Србију нека да свим Србима веру у то да под његовом заштитом Србија неће никада пропасти. Страдаћемо, дотакнућемо дно, али пропасти са Христом и Светим Николајем нашим великим заступником код Христа - нећемо.

   отац Ненад Илић
   извор: www.facebook.com

Нема коментара:

Постави коментар