Дајте ми једно место у позоришту
за моју причу.
Биће тамо тиха и неприметна.
Ономе ко буде играо Кнеза Лазара
притрчаће
да буде отирач за ноге.
Ако се појави нека жена играјући
фреску
сопоћанску
биће дим из кандила
да је очађави,
да је заклони
од „Арнаутина с ножем“
и врабаца одњиханих
у крошњама врба
које чине окриље свих блатишта
што се шуњају низ реке
и компромитују мајске пљускове
плодности.
То би био цео њен задатак у
гледалишту
то, да бди и чува.
Ако пак остане још који прамен
моје приче
после свега овога
нека вам послужи да јој се ругате.
Да се тако одморите
Да умијете смехом своје уморне
образе
и збуњене очи дајући им
бар за тренутак,
по неку варницу аутентичности.
Светомир Бојанин
1953.год.
Благодарје, бр. 6, 2019.
 |
| Богородица Љевишка у Призрену, задужбина српског краља Милутина из XIV века, под заштитом УНЕСЦО-а и бодљикаве жице у XXI веку |
Нема коментара:
Постави коментар