Translate

3. фебруар 2020.

Краљево: Света Архијерејска Литургија у Недељу о Закхеју

  

   У недељу кад се Света Црква сабира освећујући простор и време Духом Светим, приносећи Светајну Тела и Kрви Христове за живот света, литургијско сабрање при Храму Светог Саве у Kраљеву имало је радост да евхаристијским мољењем предстоји Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Уз саслужење братства храма, молитвеним присуством и учествовањем верујећег народа Божијег, богодоличним песмопојањем певнице предвођене г. Иваном Трајковићем, узнета је небоземна молитва која нас све чини једним у Христу. Врхунећи у причешћивању Светим Тајнама, заједница је попут зрна са разних страна сабраних у једном хлебу са Предложења, подсетила на слику којом је Свети Игњатије Богоносац описао јединство Цркве.
   С обзиром да нам ова недеља кроз јеванђелско читање приповеда о сусрету старешине цариника Закхеја с Господом Исусом Христом, Епископ Јустин се присутнима обратио тумачећи ову причу и дајући духовну поуку која из ње у предпосном периоду произилази. То приликом је рекао:
   “У време када је Господ ходио земљом, многи потребити су добили излечења. Неки су попут Закхеја, који беше управник царинске службе и врло богат, гледали ово све са стране, из даљине. Његов мали раст нам поручује да није био на духовној висини да види Господа, па је стога морао учинити подвиг који изображава пењање на смокву. Тако је успео да угледа Господа. Тада он обећава да ће кроз покајање надокнадити све чиме је друге оштетио. Господ одлази у његов дом, уз негодовање већине која је сматрала да није добро да иде у кућу богатога. Милостиви Господ другачије поступа, знајући његово духовно стање и преумљење.
   Знајући све наше немоћи, Господ нам обећава да ће нам помоћи уколико кренемо ка Њему. Потребно је послушати Господњи позив, јер је Он дошао да спасе изгубљено. Свако ко призове Господа, неће бити заборављен. Kроз живот у Господу наћи ће мир и утеху. Ово се открива онима који имају љубав како према Богу, тако и према ближњима. Kада чинимо ближњима, чинимо и Господу. На овај начин се уподобљавамо Господу. Лако је Њему се дивити као Милостивом, Човекољубцу, Силном… Али то није довољно ако не видимо браћу нашу. Прича вере се не завршава на релцији ја и Бог. Неопходно је укључити и ближњег. Често то заборављамо, иако има много невољних око нас. Некада је довољна и топла реч, а и то заборављамо.
   Kроз пост који нам предстоји имамо прилику да видимо где смо. Желим и себи и свима Вама, целом свету, да упознамо Господа Духом Светим, како је поучавао Свети Силуан Атонски. Тада се наш живот мења, постајемо богови по благодати и синови светлости.
   На крају, Епископ је са вернима поделио радост којом је данас обрадован од стране Црквене општине при овом храму. Од исте је на дар добио архијерејски жезал, “као потпору и силу у идењу за Христом; тешко је ићи за Христом, али часно, јер је то уски пут који води у Царство небеско“, рекао је Владика.

   Протонамесник Александар Р. Јевтић
   извор: eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар