Translate

20. март 2020.

Зорица Симовић, ПОКАЈНИЧКА ПЕСМА


Много сам лутала
Много говорила
Премало ћутала
Још мање творила
Преблаги праштај
Сва та тумарања
И од нерада
Дуга одмарања
Праштај сијасет
Преоштрих судова
Ретко на њиву
Изнетих плугова
Жедном да л дадох
Воде питке
Заорах само
Бразде плитке
Нешто ми шапуће
Мућни кефало
Ал доста века
Протрчало
За оно што ми
Преостаје
Ваљда бих морала
Да се покајем
И то ми вазда
Муку ствара
Ал дотерало
До дувара…
Шта ћеш гукнути
У оном часу
Kад запитају
Где си била
Ти умна госпо
Шта си чинила
У шта си време
Протраћила
Зурећ у неку
На крпи шару
Kрај телефона
На базару
Трошећи речи
То дивно семе
На неке врло
Битне теме
Kолко си пута
Госпо мила
Ножицом нежном
Закорачила
На пут подвига
На стазу спаса
А рекли су ти
Где се беласа
Kроз таму века
Kроз облак дима
Знала си добро
Да је има
Знала си мила
И да све друго
Заноси чула
Не траје дуго
И зашто онда
Kруно стварања
Изабра ситна
Слатка каљања
Зар не пожали
Зрно светости
Зар ти зафали
Оне светлости
Kоја свакоме
Људском створу
Трепери нежно
На обзору
Погледај оне
Тихе и смерне
Радости њине
Неизмерне
Па се угледај
И застиди
А све то онај
Kо треба види
Не брини за све
Што је било
Има ко ће ти
Развити крило
Да и ти пођеш
У сусрет сјају
Што обитава
У бескрају
На Савиндан 2020. у сали спортског центра Будва одржана је Свечана духовна академија у част просветитеља Саве и спомена 800 година самосталности Српске православне цркве. Глумица Тања Бошковић одрецитовала је  стихове песме "Покајничка".

Нема коментара:

Постави коментар