Шта би, драги моји, био живот наш без Исусове молитве – Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме? И шта је без те молитве цели свет? Оно што даје смисао целом животу и нашем бићу, због тога што даје Бога, јесте наша молитва Христу Исусу.
Kажу да ће до свршетка живота доћи онда када људи престану да се моле. Али, да ли је могуће да ће они некада престати да се моле? Не, јер ће увек постојати они који воле Господа. А док такве душе постоје, свет неће пропасти. Непрестана молитва га тајанствено напаја.
Да се молимо и наше тајне кадионице да буду спремне, јер, као што рекосмо, где год да идемо са молитвом на уснама и у срцу, одмах постајемо скиније Божије, постајемо богоносци.
Дакле, браћо моја, припремите духовне кадионице, припремите мирисе у душама својим, јер Бог ни сунце није изабрао, нити је заволео и задовољио се храмом Соломоновим, оним најбогодостојнијим. Уништио га је! Због чега? Јер је хтео да срце сваког од нас молитвом Исусовом буде дом Његов.
Преузето из књиге: Печат истинити
Аутор: Архимандрит Емилијан
Превод са јелинског: Маја Рашовић, број страна: 351
Уредник издања и издавач: Манастир Жича, 2004.
Нема коментара:
Постави коментар