ПРОСВЕШТЕНИЈЕ
Ти по другом људство
У умноме стању
Пађаш и прерађаш
И у ред га прави
Човјека доводиш;
Без тебе би оно
Глупо и слијепо
Расло, гинуло
Kа друга животна.
Без теб` човјек ничим
На чојка не личи
Осим једним стасом
И тјелесним видом,
А душом је гори,
Злобни и јаросни
Од барса и тигра.
Ти свакојзи ствари
Дајеш изглед други;
Од грубе је чиниш
Благородну, сјајну;
Ти умекшаш јарост
Хајљућих звјеровах.
Ти си људству дало
И ум му улило,
Ти поредак има
И законе своје
Јер да није тебе,
Би све оно било
Жертва своје гнусне
Дивјачности љуте.
Све поземне ствари
Од теб` јесу прави
Ток и ред узеле.
Ти си душа људства,
Без којег је човјек
Мртав умом вјечно.
И остале ствари
Све би мртве биле
Без твога поретка.
Несрећан је народ
Kога зраке твоје
Не свијетле сјајне,
А тај вечно срећан
Kоји тебе диже
Споменик хвалне
И храмове сјајне.
Нема коментара:
Постави коментар