Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
Цвијеће се види по земљи,
дође вријеме пјевању,
и глас грличин чује се у нашој земљи.
Смоква је пустила заметке своје,
и лоза винова уцвала мирише.
(...)
Изворе вртовима,
студенче воде живе
и која тече с Ливана!
Устани севере,
и ходи јуже,
и дуни по врту мом
да капљу мириси његови;
нека дође.
(Библија, Песма над песмама, глава II, III, одломак)
***
фото: Синајска обала Црног мора, Дахаб, 2021.
припремила: проф. др Душица Филиповић
Нема коментара:
Постави коментар