Лазарева субота...
Васкрсење Лазарево.
Христос васкрсава пријатеља Лазара који је већ четири дана у гробу. А већ је почео да заудара.
Смрад сви осећају, приказује се то и на иконама. Нимало романтично, ни мало достојанствено. Смрт - распадање материје. Одвајање душе и тела. Тужно, бесмислено и одвратно.
И Христос пролива сузе за умрлим, пролива сузе над судбином свог пријатеља али и над судбином свих људи. Још увек није завршио своју мисију и отворио људском роду врата кроз смрт ка Богу и Његовој вечној љубави.
И одлучује да припреми људе за немогуће тако што ће Лазара да васкрсне и пре него што сам сиђе у ад и развали врата тамнице, пре него што направи заувек отворен пролаз свима који желе с Њим у усиновљење за вечност.
Још увек не силази у ад, али Лазару наређује:
"Лазаре, изиђи напоље!"
Изађи из адске таме да покажемо људима немоћ смрти пред Богом. Да их припремимо за коначну победу над смрћу.
"Лазаре, изиђи напоље!" - а у одјеку чујемо позив свима упокојенима, знаним и незнаним, позив који ће стићи са оне стране, од васкрслог Христа, позив да прођу кроз таму смрти и изађу у сусрет Њему, васкрслом.
"Лазаре изађи, Петре изађи, изађи Павле, изађи Чедомире, изађи Љубомире, изађи Марија, изађи Ана, Анка, Марина, Kатарина, изађите Милоше, Јоване, Амфилохије, Атанасије, Милутине, Иринеју, Владимире, Стојанка, Спасоје, Сретене, Анђелија, Миланка, Матеја, Мирослава, Евгенија, Саво, Надо, Илија, Андрија, Тихомире, Витомире, Добрила, Иконија, Ивана, Вељко, Јулка, Данило, Весна, Мирославе, Зоране, Драгане, Душанка, Вера...
...изађите јер вас Ја зовем у Вечну Љубав."
И они који су му веровали овде, вероваће му и тамо. Пружиће руку ка њему и изаћи из таме у вечну светлост.
"Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?"
Верујемо Господе и с тобом ћемо у Јерусалим у слави твојој, у слави Онога који мртве васкрсава. С Тобом ћемо у понижење до краја. У понижење Богочовека који није дошао да му служе него да свима служи, Онога који је дошао да на себе узме сваку људску муку и бол, да иако Бог као човек искуси ужас смрти, да добровољно уђе у тамну пећину смрти би на другој страни развалио врата која смрт деле од живота, од вечног Живота у Божијој Љубави.
С Тобом идемо до краја да бисмо с Тобом стигли на прави почетак.
свештеник Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар