Translate

04. јун 2017.

Манастир Света Тројица (Драгачево)

Путем од Чачка за Лучане кроз село Дучаловиће стиже се до манстира Света Тројица.
Комисија Кнеза Милоша је 1836. године, имала задатак да набави писмене податке о постанку манастира у Србији, па доноси закључак да је манастир Тројице стар колико и Благовештење, за које се сматра да је из 13. века. Оно што се сигурно зна је да су га градили сретењски монаси.
 По својој лепоти манастир Тројице издваја се од других овчарских манастира. Црква са два звоника, конаци и зид око порте страдали су нешто због трошног земљишта, нешто од полава. Црква је обнављана у више наврата док коначно због своје трошности није запустела, 1896. године. После 1940 године Владика Жички Николај уз помоћ сретењског игумана Атанасија поново обнавља манастир да би у два маха 1941. године био бомбардован од Немаца. Коначно, 1979. године сасвим је обновљен. Црква је пример средњевековног стила рашке школе.
Посебну вредност целој грађевини даје кубе са богато обрађеним прозорима. Иконостас је рад Николе Марковића, из 1868. године. Од живописа сачуване су две фреске из 17. века: на уласку у храм представа Свете Тројице, а у унутрашњем делу Богородица са Христом.

КРОЗ СРПСКУ СВЕТУ ГОРУ, приредила Гордана Петковић, Чачак, 2002.
Манастир Света Тројица, Силазак Светог Духа на апостоле - ПЕДЕСЕТНИЦА, 4.6.2017.
"...У Сретењу се у то ратно време налазио и отац Јустин Поповић, који је често силазио у манастир Тројицу да се види с братством. Године 1943, кад се Гојко тамо налазио пре одласка у Ковиљачу, дођу Бугари, којима су Немци предали крајеве до Таре и Златибора, да по Овчару гоне четнике и партизане и претресају терен. Тако наиђу и у Свету Тројицу....У манастирској порти почели су претрес целог братства, поготову цивила...Другом приликом, после непуних месец дана, опет се пронесе глас: 'Долазе Бугари!'...Старији јеромонах Пахомије Краљ...позва Гојка да се удаље тога дана из манастира и склоне негде у планину. Гојко пристане и одмах оду готово на врх Овчара...Ту склоњени, отац Пахомије Краљ и Гојко проведу цео дан. Увече, кад се све наизглед смирило, ова се два привремена тројичка сабрата...врате у Свету Тројицу. Кад су дошли, имали су са грозом шта чути и видети: Бугари су у току дана опколили манастир и јаничарски грубо претукли све које су ту затекли, поготову цивиле. Под тим батинама умрли су одмах искушеници Лука Радојчић и Радосав Кузмановић, а млади монах Теофан Ђокић је полудео од бугарских батина и кроз две године умро. Крвнички је тада претучен и монах Јован Радовић. Сам је Бог, кроз доброг духовног старца Пахомија, позвао Гојка да се тога дана склони, иначе, изгледа, не бисмо у њему касније имали ни доброг и честитог монаха Павла, ни дугогодишњег угледног косовског владику, ни...српског патријарха".
                                                
ИСКУШЕНИК ЛУКА РАДОЈЧИЋ из Дучаловића. Убили су га бугарски војници кад су претресали Овчар и манастир Свету Тројицу 1943. године.

ИСКУШЕНИК РАДОСАВ КУЗМАНОВИЋ такође је из Дучаловића. Претучен је као и Лука од Бугара 1943. толико да је од батина умро.

МОНАХ ДАМАСКИН ГЛАВОЊИЋ рођен је у Вичи, срез драгачевски, 1907. године. Дошао је у манастир пре Другог светског рата и боравио у неколико манастира. У Љубостињи је водио рачуна о манастирском имању и шуми, такође и у манастиру Никољу по Кабларом. Али се највише задржао у манастиру Тројици. Одатле је са оцем игуманом Пахомијем Краљем и монахом никољским Јоакимом пошао у Свету Гору у манастир Хиландар, негде шездесетих година. Тамо је живео око двадесет година, умро и сахрањен на мнастирском гробљу код костурнице.

МОНАХ ТРИФУН МИЈАИЛОВИЋ рођен је 6. августа 1879. године у Котражи, краљевачки округ. Крштено му је име Милорад. Није учио школу. Дошао у манастир Жичу 1939. године. Замонашен је у Жичи 29. јуна 1940. После бомбардовања Жиче 1941. године, прешао је у Свету Тројицу, где ја остао до своје смрти 1949. године.

Архимандрит Јован Радосављевић, ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКИ МАНАСТИРИ, Беседа, Нови Сад, 2002.

Нема коментара:

Постави коментар