За земаљског живота, вољом безбожних прогонитеља, постао је затворник, исповедник за веру Христову. Из манастира Ћелије, пуне три деценије, ретко где је одлазио. Ипак, његова мудра и љубављу испуњена реч стизала је до боготражитеља далеко ван светиње са обале Градца. Данас, стиже још даље.
Да му молитве принесе, верни народ предвођен својим пастирима, у Ћелије се сабира из целе православне васељене. Лета Господњег 2017., на празник Преподобног Јустина Ћелијског, свету архијерејску Литургију служили су Епископ ваљевски г. Милутин, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Архиепископ михаловско-кошички г. Георгије, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, Епископ рашко-призренски г. Теодосије, Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, уз саслуживање архимандрита Методија, проигумана манастира Хиландара, архимандрита Доротеја, старешине Светотројичног манастира у Бредареду (Шведска), као и бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија. Овогодишњи дан Преподобног Оца Јустина био је, како је рекао Епископ Милутин, „мали сабор“ у ћелијској долини.
-Прошавши Албанску голготу са српском војском, краљем Петром и митрополитом Димитријем, млади богослов Благоје Поповић у храму Светог Александра Невског у Скадру (данас порушен) прима монашки постриг и постаје монах Јустин, добивши име по ранохришћанском светитељу Јустину Философу. У времену распећа своје Цркве и свог народа, прима на себе Христов крст и од тада па све до земаљске кончине, као Симон Киринејски, носио је Христову голготу, своју голготу и голготу свог народа. Отац Јустин био је живоносни сведок Христа Бога, распетог и васкрслог, беседио је на светој архијерејској Литургији Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, један од ученика новопросијавшег светитеља Српске Цркве, кога поштује васцели православни свет.
-Отац Јустин знао је да онај ко понесе Часни крст, тај ће добити силу и светлост Васкрсења Христовог. Ево, старац наш Отац Јустин доживео је своје васкрсење. Кроз њега и преко молитава ћелијских сестара уграђених у ову светињу, васкрсавамо и ми, сабирајући се на овом светом месту, у овој светој гори. И ми васкрсавамо, надахњујући се и васпитавајући се силом Божјом и примером светих Божјих људи, који су освештали простор средишне Србије… Овде су засијале мошти Светог владике Николаја и оца Јустина, два чудесна светила. То је оно што је овај народ изнедрио! У овим распамећеним и безбожним временима, Бог је послао нама своје нове апостоле, а преко нас и читавој Европи и свету, истакао је митрополит Амфилохије.
-Благодарећи Господу на сунчаном дану и светлости којом отац Јустин сија у ћелијској долини, Епископ ваљевски г. Милутин изразио је велику радост што се око његовог кивота архијереји, свештенство и народ сабирају и ове године из свих крајева света: Косова и Метохије, Херцеговине, Аустралије, Словачке, Црне Горе, Свете Горе… творећи тако један „мали сабор“.
Преподобни отац Јустин боравио је у специјалној мисији у Словачкој. Нуђена му је и епископска служба у тој земљи, али ју је, сматравши се недостојним, одбио. Ипак, те просторе ава Јустин никако није заборавио. Посећивао их је, са свештеницима разговарао и, попут ондашњих српских епископа (Доситеј Загребачки…), помагао обнову Православља у Чешкој и Словачкој, подсетио је Архиепископ михаловско-кошички г. Георгије, који другу годину заредом на празник Светог Оца Јустина долази у манастир Ћелије.
-Веома ценим мисију и рад српског епископата и помоћ нашој Цркви. Наши свештеници долазе на територију Српске Православне Цркве где духовно узрастају. Кад гледам ваша лица, видим да међу нама нема разлике. Један смо народ, не само због сличности језика. На првом месту због једине, свете, саборне и апостолске Цркве, што је наш Свети ава Јустин лепо опевао. Он није био обичан теолог. Он је био теолог поезије, део је светојустиновског слова Архиепископа михаловско-кошичког г. Георгија. Преневши благослове Митрополита чешких земаља и Словачке г. Растислава, архиепископ Георгије је посебно благодарје у његово име изразио владики Милутину, на части да у овдашњим светињама служе свештеници Цркве чији је поглавар.
-Игуманија манастира Ћелије мати Гликерија евоцирала је успомену на благослов, који је преко ње и блаженопочивше сестре Јустине, отац Јустин упутио 1971. године „својим чедима Атанасију, Амфилохију и Артемију“, тада младим монасима који су боравили у Атини. Тим благословом, обзнанио је митрополит Амфилохије, ава Јустин позива нас да будемо сведоци Богочовека Христа, Који у Себи сабира све знане и незнане светове; да сведочимо Христа, савршеног Бога и човека, заједно са свима светима. Дивни благослов, који данас изговарам са радошћу и са тугом, рекао је митрополит Амфилохије. -Са тугом, имајући у виду одвајање од Српске Православне Цркве некадашњег Епископа рашко-призренског Артемија.
-Ава Јустин никада није походио Свету Гору. Био је у својеврсном затвору ради исповедања вере и није могао да оде и поклони се многим светињама. Али, духом је био са светогорским монасима и за време телесног живота, а откако се Господу преселио још више је с њима. Прву службу оцу Јустину написао је један светогорски химнограф, а његове беседе и одломци из књига свакодневно се читају у Врту Мајке Божје, беседио је по благослову епископа Милутина, за трпезом љубави проигуман српске Царске лавре Хиландара архимандрит Методије. Такође, у тексту Сабора светогорских игумана и представника о предсаборским документима Васељенског сабора, који је недавно одржан на Криту, на више места навођени су изводи из дела оца Јустина. Кад је као студент пожелео да постане монах, архимандрит Методије често се молио управо њему и Светом владики Николају и долазио у Ћелије на Благовести…
-Данас, више од двадесет година касније, долазим као монах и свештенослужитељ на ово свето место. И на мени је једно чудо аве Јустина. Он ме укрепио да начиним тај корак – оставим свет и да се замонашим. Зато, моја молитва оцу Јустину је да се моли Господу за спасење душа свих нас и наших ближњих, за које смо се овде молили, рекао је архимандрит Методије, преносећи благослов Хиландара, немањићке задужбине на Светој Гори, месту које вековима наткриљују молитве Пресвете Богородице. Светој Гори, на коју ава Јустин никада није дошао кораком, али чији је део био и остао у молитвеној љубави црноризаца васцелог Православља.
Да ће ава Јустин данас „кренути“ пут Свете Горе и Словачке, радосна је вест коју је учесницима сабрања казао владика Милутин. Честице његових моштију, са благословом ваљевског архијереја, понеће на дар архимандрит Методије и архиепископ Георгије својој сабраћи и верном народу.
Ј. Ј.
извор: www.spc.rs
Да му молитве принесе, верни народ предвођен својим пастирима, у Ћелије се сабира из целе православне васељене. Лета Господњег 2017., на празник Преподобног Јустина Ћелијског, свету архијерејску Литургију служили су Епископ ваљевски г. Милутин, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Архиепископ михаловско-кошички г. Георгије, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, Епископ рашко-призренски г. Теодосије, Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, уз саслуживање архимандрита Методија, проигумана манастира Хиландара, архимандрита Доротеја, старешине Светотројичног манастира у Бредареду (Шведска), као и бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија. Овогодишњи дан Преподобног Оца Јустина био је, како је рекао Епископ Милутин, „мали сабор“ у ћелијској долини.
-Прошавши Албанску голготу са српском војском, краљем Петром и митрополитом Димитријем, млади богослов Благоје Поповић у храму Светог Александра Невског у Скадру (данас порушен) прима монашки постриг и постаје монах Јустин, добивши име по ранохришћанском светитељу Јустину Философу. У времену распећа своје Цркве и свог народа, прима на себе Христов крст и од тада па све до земаљске кончине, као Симон Киринејски, носио је Христову голготу, своју голготу и голготу свог народа. Отац Јустин био је живоносни сведок Христа Бога, распетог и васкрслог, беседио је на светој архијерејској Литургији Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, један од ученика новопросијавшег светитеља Српске Цркве, кога поштује васцели православни свет.
-Отац Јустин знао је да онај ко понесе Часни крст, тај ће добити силу и светлост Васкрсења Христовог. Ево, старац наш Отац Јустин доживео је своје васкрсење. Кроз њега и преко молитава ћелијских сестара уграђених у ову светињу, васкрсавамо и ми, сабирајући се на овом светом месту, у овој светој гори. И ми васкрсавамо, надахњујући се и васпитавајући се силом Божјом и примером светих Божјих људи, који су освештали простор средишне Србије… Овде су засијале мошти Светог владике Николаја и оца Јустина, два чудесна светила. То је оно што је овај народ изнедрио! У овим распамећеним и безбожним временима, Бог је послао нама своје нове апостоле, а преко нас и читавој Европи и свету, истакао је митрополит Амфилохије.
-Благодарећи Господу на сунчаном дану и светлости којом отац Јустин сија у ћелијској долини, Епископ ваљевски г. Милутин изразио је велику радост што се око његовог кивота архијереји, свештенство и народ сабирају и ове године из свих крајева света: Косова и Метохије, Херцеговине, Аустралије, Словачке, Црне Горе, Свете Горе… творећи тако један „мали сабор“.
Преподобни отац Јустин боравио је у специјалној мисији у Словачкој. Нуђена му је и епископска служба у тој земљи, али ју је, сматравши се недостојним, одбио. Ипак, те просторе ава Јустин никако није заборавио. Посећивао их је, са свештеницима разговарао и, попут ондашњих српских епископа (Доситеј Загребачки…), помагао обнову Православља у Чешкој и Словачкој, подсетио је Архиепископ михаловско-кошички г. Георгије, који другу годину заредом на празник Светог Оца Јустина долази у манастир Ћелије.
-Веома ценим мисију и рад српског епископата и помоћ нашој Цркви. Наши свештеници долазе на територију Српске Православне Цркве где духовно узрастају. Кад гледам ваша лица, видим да међу нама нема разлике. Један смо народ, не само због сличности језика. На првом месту због једине, свете, саборне и апостолске Цркве, што је наш Свети ава Јустин лепо опевао. Он није био обичан теолог. Он је био теолог поезије, део је светојустиновског слова Архиепископа михаловско-кошичког г. Георгија. Преневши благослове Митрополита чешких земаља и Словачке г. Растислава, архиепископ Георгије је посебно благодарје у његово име изразио владики Милутину, на части да у овдашњим светињама служе свештеници Цркве чији је поглавар.
-Игуманија манастира Ћелије мати Гликерија евоцирала је успомену на благослов, који је преко ње и блаженопочивше сестре Јустине, отац Јустин упутио 1971. године „својим чедима Атанасију, Амфилохију и Артемију“, тада младим монасима који су боравили у Атини. Тим благословом, обзнанио је митрополит Амфилохије, ава Јустин позива нас да будемо сведоци Богочовека Христа, Који у Себи сабира све знане и незнане светове; да сведочимо Христа, савршеног Бога и човека, заједно са свима светима. Дивни благослов, који данас изговарам са радошћу и са тугом, рекао је митрополит Амфилохије. -Са тугом, имајући у виду одвајање од Српске Православне Цркве некадашњег Епископа рашко-призренског Артемија.
-Ава Јустин никада није походио Свету Гору. Био је у својеврсном затвору ради исповедања вере и није могао да оде и поклони се многим светињама. Али, духом је био са светогорским монасима и за време телесног живота, а откако се Господу преселио још више је с њима. Прву службу оцу Јустину написао је један светогорски химнограф, а његове беседе и одломци из књига свакодневно се читају у Врту Мајке Божје, беседио је по благослову епископа Милутина, за трпезом љубави проигуман српске Царске лавре Хиландара архимандрит Методије. Такође, у тексту Сабора светогорских игумана и представника о предсаборским документима Васељенског сабора, који је недавно одржан на Криту, на више места навођени су изводи из дела оца Јустина. Кад је као студент пожелео да постане монах, архимандрит Методије често се молио управо њему и Светом владики Николају и долазио у Ћелије на Благовести…
-Данас, више од двадесет година касније, долазим као монах и свештенослужитељ на ово свето место. И на мени је једно чудо аве Јустина. Он ме укрепио да начиним тај корак – оставим свет и да се замонашим. Зато, моја молитва оцу Јустину је да се моли Господу за спасење душа свих нас и наших ближњих, за које смо се овде молили, рекао је архимандрит Методије, преносећи благослов Хиландара, немањићке задужбине на Светој Гори, месту које вековима наткриљују молитве Пресвете Богородице. Светој Гори, на коју ава Јустин никада није дошао кораком, али чији је део био и остао у молитвеној љубави црноризаца васцелог Православља.
Да ће ава Јустин данас „кренути“ пут Свете Горе и Словачке, радосна је вест коју је учесницима сабрања казао владика Милутин. Честице његових моштију, са благословом ваљевског архијереја, понеће на дар архимандрит Методије и архиепископ Георгије својој сабраћи и верном народу.
Ј. Ј.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар