"У време оно, идући Исус покрај мора Галилејског виде два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, где бацају мрежу у море, јер бејаху рибари. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим", чујемо у Јеванђељу Друге недеље по Духовима.
Радимо у Цркви и оно и ово, слушамо или мање слушамо ову или ону Божију заповест, а тога што су без размишљања послушали Петар и првозвани Андреј - рекло би се најмање се сетимо.
Како смо успели до те мере да заборавимо на своју мисију у овом свету?
Како смо успели до те мере да заборавимо на обавезу коју носи дар вере и препознавања Христа?
Малодушно слежемо раменима и кажемо "како Бог да".
Па није Он ништа обећао малодушнима и пасивнима, него онима који пођу за Њим и постану "ловци људи"!
Онима који пођу за Њим да регрутују борце за Царство Божије.
У читању Апостола за овај дан апостол Павле нас подсећа: "Нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон".
Нису праведни они којима је Бог дао дар да јасније чују позив, него они који одговоре на позив!
Велика је наша обавеза.
Велика је наша одговорност.
Нема и не може бити никаквог "статуса кво" између Цркве и света.
Није га било чак ни кад су Црква и држава били у много већем садејству. А камоли кад пропадајућа секуларна држава вуче народ за собом.
На другом месту, у посланици Ефесцима, Апостол Павле је кроз символе описао како се опрема свети борац, свети ловац људи:
"Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског:
Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба.
Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.
Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,
И обувши ноге у приправу јеванђеља мира;
А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог;
И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.
И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са сваким трпљењем и молитвом за све свете",
Стално треба себи самима и једни другима да понављамо - не треба ми и не смемо да мрзимо грешника, наравно.
Али не пуштајмо грех да слободно делује и трује мале. И боримо се за сваког ближњег. Боримо се и за своје непријатеље. Не знамо ми где све Дух дише.
Ако и ловимо људе, нећемо их ми уловити својом силом, него Његовом.
Молимо се али и чинимо оно на шта нас је Христос позвао!
Ради се о борби у којој немамо право да се уморимо, о лову који не сме да се прекине.
ђакон Ненад Илић
Радимо у Цркви и оно и ово, слушамо или мање слушамо ову или ону Божију заповест, а тога што су без размишљања послушали Петар и првозвани Андреј - рекло би се најмање се сетимо.
Како смо успели до те мере да заборавимо на своју мисију у овом свету?
Како смо успели до те мере да заборавимо на обавезу коју носи дар вере и препознавања Христа?
Малодушно слежемо раменима и кажемо "како Бог да".
Па није Он ништа обећао малодушнима и пасивнима, него онима који пођу за Њим и постану "ловци људи"!
Онима који пођу за Њим да регрутују борце за Царство Божије.
У читању Апостола за овај дан апостол Павле нас подсећа: "Нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон".
Нису праведни они којима је Бог дао дар да јасније чују позив, него они који одговоре на позив!
Велика је наша обавеза.
Велика је наша одговорност.
Нема и не може бити никаквог "статуса кво" између Цркве и света.
Није га било чак ни кад су Црква и држава били у много већем садејству. А камоли кад пропадајућа секуларна држава вуче народ за собом.
На другом месту, у посланици Ефесцима, Апостол Павле је кроз символе описао како се опрема свети борац, свети ловац људи:
"Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског:
Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба.
Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.
Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,
И обувши ноге у приправу јеванђеља мира;
А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог;
И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.
И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са сваким трпљењем и молитвом за све свете",
Стално треба себи самима и једни другима да понављамо - не треба ми и не смемо да мрзимо грешника, наравно.
Али не пуштајмо грех да слободно делује и трује мале. И боримо се за сваког ближњег. Боримо се и за своје непријатеље. Не знамо ми где све Дух дише.
Ако и ловимо људе, нећемо их ми уловити својом силом, него Његовом.
Молимо се али и чинимо оно на шта нас је Христос позвао!
Ради се о борби у којој немамо право да се уморимо, о лову који не сме да се прекине.
ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар