Преподобна мајка Ангелина, деспотица српска ПЕСМА МАЈКЕ АНГЕЛИНЕ, Манастир Вазнесење, 21.4.2013.

12. август/30.јул

   Преподобна мајка Ангелина, деспотица српска. Ћерка кнеза албанскога Ђорђа Скендербега и жена Стефана, деспота српског, сина Ђурђевог. Трпела изгнанство са својим мужем и делила с њим сваку горчину живота како у Србији тако и у Албанији и Италији. Васпитавала своје синове, Максима и Јована, у правом хришћанском духу. По смрти мужа замонашила се и предала сва молитви, делима милосрђа и зидању и оправљању светих храмова. верна супруга, изврсна мајка и савршена хришћанка, она је уистину заслужила назив "Мајка Ангелина", како је народ и сада назива. Чудотворне мошти њене почивају са моштима њеног праведног мужа Стефана и посвећених синова, Максима и Јована, у манастиру Крушедолу(уколико нису од Турака уништене).Упокојила се почетком 16. века и прешла у царство бесмртно.

Угодница Божја, света Ангелина,

Света и у браку, и ко монахиња,

Стрпљива у муци, у добру милосна,

У туђој жалости сведушно жалосна,

Гледаше у Бога, свог Утешитеља,

Блажаше се крстом Христа Спаситеља,

Утеха свом мужу, пример својој деци,

Деца свете мајке постадоше свеци.

Ко призове име Мајке Ангелине,

Брзо ће му мука свака да умине.

У туробно време кад се царство сруши,

Када грехом многи нашкодише души,

Када тама турска земљу охваташе,

Ангелина душе српске спасаваше

Указујућ' к небу и духом и прстом,

Тешећи их Христом, лечећи их крстом.

И сад она свакој болној души спеши,

И са већом силом и лечи и теши.

Ко призове име  Мајке Ангелине,

Брзо ће му мука свака да умине.

РАСУЂИВАЊЕ

   Треба разликовати грешника од покајника. Ако си узео на се улогу да изобличиш грешника, чувај се добро, да не изобличиш и покајника. Како је покајан грешник мио Богу, сети се из приче о блудном сину. Нека и теби, дакле, буде мио онај ко је постао мио Богу. Догодило се у она времена, да један монах падне у грех, због чега буде изнан из манастира. Тај монах оде св. Антонију, исповеди грех, покаја се, и остане код Антонија неко време. Тада га Антоније посла натраг у манастир, али тамо га не приме, него га поново изагнају. Опет дође покајник к Антонију. Опет га Антоније врати у манастир са оваквом поруком оцима манастира: лађа једна претрпела крушење и свој товар изгубила; с великом муком лађа та достигла у пристаниште, а ви хоћете да потопите и то што се спасло од потопљења! - Чувши ову мудру поруку оци с радошћу примише покајног брата у манастир.

Свети владика Николај, ОХРИДСКИ ПРОЛОГ, Сабрана дела, књига 13, Глас цркве, Шабац, 2013.