Познати православни редитељ, писац и драматург ђакон Ненад Илић похвалио је филм „Камен воденични“, који су направили студенти Богословског факултета у Фочи, оценивши га као велико освежење, али и као храбар подухват.
Гостујући на Богословском факултету, на трибини о хришћанском филму, аутор романа „Цариградски друм“ и један од водећих стваралаца савремене православне културе рекао је да је овај филм, који је снимљен у Фочи, јако драгоцен и инспиративан за хришћанство уопше, јер доноси обнову искрене комуникације. „ Прва асоцијација док сам гледао филм била је- па ово треба одмах да се спакује да се подели по црквама, по целој српској цркви, да се одгледа после литургије, да се просто искрено поприча. Филм је обухватио све „вруће“ теме наше цркве, које су јако важне“, рекао је Илић. Студенти у филму на комичан начин критикују негативне појаве у цркви, указујући да суштина хришћанства није у пуком извршавању народних обичаја или црквених обреда, већ прије свега у чињењу добрих дела. Илић наглашава да борба против лицемерства почиње од самога себе. „Ако хоће човек да се бори са лицемерством, онда своје сопствено лицемерство мора прво да призна. Управо се ради о лицемерству унутар цркве, а ова врста отворености је једна јако охрабрујућа ствар, поготово што то раде млади људи унутар црквене средине на једном факултету који не спада у централне зоне, али очигледно са једним квалитетом који итекако може да буде поучан и за све остале. Нешто почиње да се дешава, Богу хвала“, констатовао је Илић.
Он је рекао да се студенти на овај начин одупиру и све присутнијој малодушности и бежању од суочавања са проблемима.“Коначно да видим младе људе који не желе да се повлаче, него просто имају идеју да се за почетак смеју нашим слабостима и заблудама, па да онда просто пожеле нешто више од тога. Направили су то на један врло фин и убедљив начин, у форми која би у интернационалним оквирима таквог жанра филма била потпуно успешна“, уверава Илић. Он је нагласио да су малограђанштина и форма присутни и у цркви, што је понижавајуће, те да црква носи велику одговорност, па стога не би смела дозволити да буде малограђанска институција. „ Ако нас то потпуно победи, ако изгубимо свест да нисмо довољни у томе, ако изгубимо хумористички отклон, који су студенти у филму показали, онда смо изгубили све. Зато је ово драгоцено, ово је просто опомена, али на један начин који није „прст у око“, није мучење, него на духовит и шаљив начин- смеј се, брате мили, мало смо недовољни, Боже помози, бићемо бољи“. Члановима филмске секције, Илић је пожелио да не одустану од идеала, којима теже у овом филму. „ Они ће у животу првенство да се баве богословским наукама, а овај излет у филмску зону је просто неочекивано успешно изведен. Најважније је да не одустану од тог искреног погледа на свет. Ако успеју да остану са тим, они ће донети много користи и нашој цркви и нашем народу и Бог нек им је на помоћи“, поручио је Илић.
извор: www.foca-24. info
Филм „Камен воденични“ је снимила драмска секција Богословског факултета у Фочи, а који на самокритичан и шаљив начин разбија предрасуде о „правилима“ испољавања вере и говори о суштини хришћанства. У филму је приказана расправа о томе ко је већи и бољи јерник, при чему се инсистира на формалностима, а занемарује суштина вере.
На једној страни је председник црквеног одбора који веру тумачи кроз народне обичаје и поистовјећује је са припадношћу нацији, а на другој верници који су се погордили, не видећи уопште своје, а указујући стално на туђе грешке.
Слично као у причи из Новог завета о добром Самарићанину, лик у студентском филму, којег сви учесници препирке о вери оговарају да је лош човјек и да не долази у цркву, на делу се показује племенитијим и од свештеника и од „редовних“ вјерника.
Аутор филма, наставник сарадник на Богословском факултету Ведран Голијанин каже да су покушали да прикажу стереотипе, људе који долазе у цркву, али не дозвољавају да црква уђе у њих.
„Погрешно схватање Бога, грађење Бога како се он мени свиђа је прављење идола. Код нас је много таквих стеротипа и овај филм их приказује комично, не негативно, јер би то било заиста ружно. Порука филма је – хајде да се поправимо, да радимо оно што је суштина сваке религије, а то је помагање потлаченима и сиромашнима“, рекао је Голијанин.
Члан драмске секције Јован Башевић, који у филму тумачи лик председника црквеног одбора, истиче да је филм више путоказ ка идеалу, него критика реалне ситуације. „Лик који тумачим је типичан човјек који се не разуме у неке ствари, а мисли да је најпаметнији“, рекао је Башевић.
Декан Богословског факултета Дарко Ђого рекао је да је један од највећих потенцијала хришћанства да испољава критику према свему ономе што се прилепи уз хришћанство, а оно то није.
„Мислим да смо сви, када смо одгледали филм, осетили племенито прочишћење и да смо сви осетили гдје је центар хришћанства. Студенти су то одлично изразили. Филм је изузетно критички оријентисан и доста људи га не би могло да свари, али баш зато што погађа суштину, што одваја кукољ од пшенице је одличан уметнички филм“, нагласио је Ђого.
Осим драмске, представиле су се музичка и иконописачка секције, које су креативни студенти самостално формирали, а које су од овог семестра под окриљем Факултета.
Извор: Срна
ПОТРЕБАН АКТИВНИЈИ ДОДИР ЦРКВЕ СА НАРОДОМ
Православни редитељ и писац, ђакон Ненад Илић рекао је данас да је Црква дужна да реагује и понуди решење, јер се цивилизација претворила у „велики тржни центар“, а у пијачну раван се свело све, па и култура и духовност. Он је на трибини на Богословском факултету у Фочи истакао да је на Цркви највећа одговорност и да се не сме ограничити само на богослужење, које јесте најважније, него се мора изаћи у народ и имати много активнији додир са светом.
„Када дође свака врста човјековог понижења, било економском неправдом, терором медија и уопште наметнутим начином живота који престаје да буде људски, први који мора да проговори за човека је Црква. Она народу мора да загреје срце, како би људи прешли раздаљину до тих високих вредности о којима немају времена да размишљају“, рекао је Илић.
Он сматра да постојећа потрошачка цивилизација иде ка своме крају и да је, на прелазу између двије цивилизације, када обично долази до великог лома, потребно успостављање новог, како га је назвао, племенитог конзервативизма, који подразумева одбрану вечитог у односу на пролазно.
„Потребно је да будемо паметни и да се стварно ојачамо, да заједнички пробамо да стекнемо снагу пред тим цунамијем који долази. То се стиче само обнављањем система вредности, осећаја заједништва, да нам то буде котва за коју ћемо да се ухватимо“, рекао је Илић.
Он је истакао да је културу потреба, заменила култура жеља, те да је присутан терор технике над човеком, који је принуђен да се такмичи са компјутером и да истовремено ради више послова.
„Брзо прескакање са теме на тему доводи до страшне површности, а ми немамо времена ни да приметимо да смо заробљени површношћу“, рекао је Илић.
Он је додао да је срећа постала оружје терора, јер ко није срећан, још је и крив што није срећан, док су жртва и служење другом, без чега нема љубави, у потпуном запећку.
Он је поручио да Црква више не би смела само да се згражава над таквим стањем у друштву, већ да би морала понудити контрасистем и имати темељан приступ проблемима.
Извор: Срна
Гостујући на Богословском факултету, на трибини о хришћанском филму, аутор романа „Цариградски друм“ и један од водећих стваралаца савремене православне културе рекао је да је овај филм, који је снимљен у Фочи, јако драгоцен и инспиративан за хришћанство уопше, јер доноси обнову искрене комуникације. „ Прва асоцијација док сам гледао филм била је- па ово треба одмах да се спакује да се подели по црквама, по целој српској цркви, да се одгледа после литургије, да се просто искрено поприча. Филм је обухватио све „вруће“ теме наше цркве, које су јако важне“, рекао је Илић. Студенти у филму на комичан начин критикују негативне појаве у цркви, указујући да суштина хришћанства није у пуком извршавању народних обичаја или црквених обреда, већ прије свега у чињењу добрих дела. Илић наглашава да борба против лицемерства почиње од самога себе. „Ако хоће човек да се бори са лицемерством, онда своје сопствено лицемерство мора прво да призна. Управо се ради о лицемерству унутар цркве, а ова врста отворености је једна јако охрабрујућа ствар, поготово што то раде млади људи унутар црквене средине на једном факултету који не спада у централне зоне, али очигледно са једним квалитетом који итекако може да буде поучан и за све остале. Нешто почиње да се дешава, Богу хвала“, констатовао је Илић.
извор: www.foca-24. info
Филм „Камен воденични“ је снимила драмска секција Богословског факултета у Фочи, а који на самокритичан и шаљив начин разбија предрасуде о „правилима“ испољавања вере и говори о суштини хришћанства. У филму је приказана расправа о томе ко је већи и бољи јерник, при чему се инсистира на формалностима, а занемарује суштина вере.
На једној страни је председник црквеног одбора који веру тумачи кроз народне обичаје и поистовјећује је са припадношћу нацији, а на другој верници који су се погордили, не видећи уопште своје, а указујући стално на туђе грешке.
Слично као у причи из Новог завета о добром Самарићанину, лик у студентском филму, којег сви учесници препирке о вери оговарају да је лош човјек и да не долази у цркву, на делу се показује племенитијим и од свештеника и од „редовних“ вјерника.
Аутор филма, наставник сарадник на Богословском факултету Ведран Голијанин каже да су покушали да прикажу стереотипе, људе који долазе у цркву, али не дозвољавају да црква уђе у њих.
„Погрешно схватање Бога, грађење Бога како се он мени свиђа је прављење идола. Код нас је много таквих стеротипа и овај филм их приказује комично, не негативно, јер би то било заиста ружно. Порука филма је – хајде да се поправимо, да радимо оно што је суштина сваке религије, а то је помагање потлаченима и сиромашнима“, рекао је Голијанин.
Члан драмске секције Јован Башевић, који у филму тумачи лик председника црквеног одбора, истиче да је филм више путоказ ка идеалу, него критика реалне ситуације. „Лик који тумачим је типичан човјек који се не разуме у неке ствари, а мисли да је најпаметнији“, рекао је Башевић.
Декан Богословског факултета Дарко Ђого рекао је да је један од највећих потенцијала хришћанства да испољава критику према свему ономе што се прилепи уз хришћанство, а оно то није.
„Мислим да смо сви, када смо одгледали филм, осетили племенито прочишћење и да смо сви осетили гдје је центар хришћанства. Студенти су то одлично изразили. Филм је изузетно критички оријентисан и доста људи га не би могло да свари, али баш зато што погађа суштину, што одваја кукољ од пшенице је одличан уметнички филм“, нагласио је Ђого.
Осим драмске, представиле су се музичка и иконописачка секције, које су креативни студенти самостално формирали, а које су од овог семестра под окриљем Факултета.
Извор: Срна
ПОТРЕБАН АКТИВНИЈИ ДОДИР ЦРКВЕ СА НАРОДОМ
Православни редитељ и писац, ђакон Ненад Илић рекао је данас да је Црква дужна да реагује и понуди решење, јер се цивилизација претворила у „велики тржни центар“, а у пијачну раван се свело све, па и култура и духовност. Он је на трибини на Богословском факултету у Фочи истакао да је на Цркви највећа одговорност и да се не сме ограничити само на богослужење, које јесте најважније, него се мора изаћи у народ и имати много активнији додир са светом.
„Када дође свака врста човјековог понижења, било економском неправдом, терором медија и уопште наметнутим начином живота који престаје да буде људски, први који мора да проговори за човека је Црква. Она народу мора да загреје срце, како би људи прешли раздаљину до тих високих вредности о којима немају времена да размишљају“, рекао је Илић.
Он сматра да постојећа потрошачка цивилизација иде ка своме крају и да је, на прелазу између двије цивилизације, када обично долази до великог лома, потребно успостављање новог, како га је назвао, племенитог конзервативизма, који подразумева одбрану вечитог у односу на пролазно.
„Потребно је да будемо паметни и да се стварно ојачамо, да заједнички пробамо да стекнемо снагу пред тим цунамијем који долази. То се стиче само обнављањем система вредности, осећаја заједништва, да нам то буде котва за коју ћемо да се ухватимо“, рекао је Илић.
Он је истакао да је културу потреба, заменила култура жеља, те да је присутан терор технике над човеком, који је принуђен да се такмичи са компјутером и да истовремено ради више послова.
„Брзо прескакање са теме на тему доводи до страшне површности, а ми немамо времена ни да приметимо да смо заробљени површношћу“, рекао је Илић.
Он је додао да је срећа постала оружје терора, јер ко није срећан, још је и крив што није срећан, док су жртва и служење другом, без чега нема љубави, у потпуном запећку.
Он је поручио да Црква више не би смела само да се згражава над таквим стањем у друштву, већ да би морала понудити контрасистем и имати темељан приступ проблемима.
Извор: Срна
Gdje može film da se pogleda?
ОдговориИзбришиHvala!