Мошти преподобног Симона монаха свечано дочекане у манастиру Жича

   Мошти Светог Краља Стефана Првовенчаног, потоњег Преподобног Симона монаха, први пут су од 1919. године изнете из манастира Студеница и са благословом и молитвама Његовог Преосвештенства Епископа Жичког г. Јустина, свечано су пренете јуче, 29. септембра 2015. године, у манастир Жича.

   Преосвећени Епископ  жички г. Јустин началствовао је данас, 30. септембра 2015. године светим евхаристијским сабрањем, поред светих моштију Преподобног Симона монаха, у храму Вазнесења Гоаподњег у манастиру Жича. Преосвећеном Епископу Јустину саслуживао је архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница са свештеномонаштвом, свештенством Епархије жичке и гостом из Епархије тимочке, јеромонахом Захаријем (Митић), сабратом манастира Буково.

   Сабраном верном народу о светом краљу беседио је игуман Тихон, и кроз историјски приказ његовог живота и дела подсетио о светом и чудесном животу светог Стефана, који је предводио српски народ као краљ и који се сада моли за српски народ пред Престолом Творца.
Након Литургије, уследило је поклоњење верника светим моштима, уз усрдне молитве, да походећи српском земљом, свети Краљ утврди и оснажи свој народ у временима немирним и пуним искушења.
   Свете мошти преподобног краља српског Стефана Првовенчаног стигле су у манастир Жича претходног дана, када су свечано дочекане од стране Епископа Јустина и игуманије жичке мати Јелене и њеног сестринства, а потом унете у храм Вазнесења Господњег. Акатист преподобном Симону монаху служио је владика Јустин. Након акатиста, владика Јустин је, у беседи, позвао верни народ да сви искористимо ових седам дана и притекнемо на молитву преподобном Симону, јер је са нама неко ко све наше молитве и помисли може да принесе Господу Богу. Владика је узмолио светог краља да он припреми велику прославу, осам векова самосталности Српске Цркве, да нам донесе свој небески мир и благослов, да излије на нас благодат и љубав јер је он грађанин Небеског Јерусалима.
   Мошти ће боравити у манастиру Жича до вечерас у 17 сати, када ће бити пренете у храм Свете Тројице у Краљеву, где ће се налазити до 3. октобра. Потом ће у свечаној литији мошти бити донесене у Саборни храм Светог Саве у Краљеву, у коме ће бити изложене на поклоњење вернима до 7. октобра ове године.

   извор: eparhija-zicka.rs

Св. муч. Вера, Нада, Љубав и мајка им Софија

   30/17. септембар

   Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија – мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде." Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше. Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.

Софија премудра Господа прослави, 
Три прекрасне ћерке на жртву Му стави: 
Па ћеркама збори: не бојте се, кћери, 
Крепите се Христом, истрајте у вери, 
Не бојте се муке ни љуте невоље. 
Не жалите тела, – на небу је боље: 
Боље ће вам тело Бог на небу дати: 
Не жал'те лепоту, – лепшом ћете сјати 
У Божијем царству, међу ангелима, 
К'о цареве кћери међу царевима; 
Не жал'те живота, та шта живот вреди? 
И стотина лета мери се са педи? 
Бесконачан живот на небу вас чека, 
Живот без свршетка, живот без почетка. 
Не жал'те за друштвом земних пријатеља, 
Та тамо је друштво дивних светитеља. 
Нит' жал'те за друштвом земаљских сродника. 
На небу је друштво славних мученика. – 
Тако света мајка учи кћери свете, 
Док једна по једна у небо одлете, 
Три голуба бела, невина и чиста, 
Одлетеше хитно у наручје Христа. 
А за њима мајка душом се уздиже 
Своје славне кћери у Рају сустиже. 
Сад се за нас моле, мајка са кћерима, 
И молитве њихне Бог милосни прима.

РАСУЂИВАЊЕ

Владалац богобојажљив и веран Богу права је благодат небеска за сав народ. Краљ Вацлав Чешки беше такав владалац. Његова ревност према светињи вере и строгост у животу напомиње нам древне подвижнике. Дан је посвећивао државним пословима а ноћ молитви. Са својим старим слугом Подивојем често је босоног по зими ходио на јутрењу у цркву. И често је сам месио и пекао просфоре, а обавезно онда када се сам хтео причестити. Његовом бригом подизани су многи храмови, у којима се посведневно служила служба Божја. Нарочито се бринуо о сиротим и бедним. Био је мирољубив, али ипак велики и неустрашив јунак. Када суседни кнез Радислав нападе на Чешку земљу, Вацлав му посла писмо питајући га, шта га побуђује да ратује са њим? Горди Радислав одговори. да он тражи, да Вацлав уступи њему сву Чешку и свој престо. Тада Вацлав скупи велику војску и изађе пред свог непријатеља. Па видећи две силне војске, сажали му се да толики људи гину, те посла овакву поруку Радиславу: „спор иде између мене и тебе; ти желиш да владаш Чешком а ја не уступам. Дозволи, да ту ствар решимо бојем међу нама двојицом. На што крвава битка двеју војски?" Кнез Радислав се сагласи на двобој; но би побеђен од Вацлава, и на коленима мољаше овога за опроштај.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам безакоња Јудеја и казну Божју (И Цар. 14), и то:

1. како и народ и цар Ровоам чинише што је зло пред Господом;
2. како подигоше идоле по храмовима; и како беше у земљи много аџувана;
3. како цар Мисирски удари на Јерусалим и опљачка све злато из храма.

БЕСЕДА

о јединству бића Оца и Сина 
Ја и отац једно смо (Јов. 10, 30). 

   Што је више чудеса чинио Господ Исус и што се више приближавао смрти, све је отвореније говорио о Себи. Многобројна чудеса и дужина времена, довољна за размишљање, дејствовали су и на незлобне и злобне: незлобни су постали пријемчиви за откривење високих тајни Божјих, а злобни су злобом све више себе помрачавали и онеспособљавали за пријем тих тајни. Зато злобни узеше камење да га убију. Ја и отац једно смо. Отац и Син једно су по суштини бића, но нису једно по ипостасима, јер иначе не би се звали са два имена – Отац и Син. Све особине бића Очевог има и Син, има и Дух Свети; али особине ипостаси Очеве припадају само Оцу, и особине ипостаси Сина припадају само Сину, и особине ипостаси Духа припадају само Духу. Но кад је реч о божанској суштини Син може казати: Ја и Отац једно смо; и Отац може казати: Ја и Син једно смо; и Дух Свети може казати: Ја и Отац једно смо, и ја и Син једно смо. Јединство Свог бића са Оцем изразио је Господ Исус и даљим речима: отац је у мени и ја у њему. Може ли се јасније говорити о божанству Сина? Може ли се људским језиком јаче изразити јединство триипостасног Бога? Догма о божанству Сина Божјега као и догма о јединству бића божјега откривене су и положене самим Господом Исусом Христом. Нека нико, дакле, не поклања вере обманама неких неверника и јеретика, као да сам Господ Исус није објавио Своје божанство него да је та догма тобож доцније истакнута у цркви. Да Христос није објавио Своје божанство, зашто би Јевреји рекли Њему: градиш се Бог? И зашто би се дигли камењем на Њега?

   О Господе Исусе, Сине Божји, једнобитни са Оцем и Духом Светим, помилуј нас и спаси нас силом и добротом Божанства Твога, свесилнога и свеблагога. Теби слава и хвала вавек. Амин.

   Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

о.Рафаило(Бољевић), ТВРЂАВА МОЈА, Манастир Подмаине, Крстовдан, 2015.

Манастир Студеница

Архимандрит Георгије Капсанис, Крст Христов и његов значај у нашем животу

   Часни крст као символ и знак Христа

   Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста.
   Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина.
    Крстимо се често, стављамо знак крста на груди, у станове, на аутомобиле, на радна места, и као што пева Црква: "Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана. Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменљив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они су му одговорили: "Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији." Онда их је он поново упитао: "Чега се од свега тога највише бојите?" И одговорили су му: "Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину."Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст, крштење и божанско причешће.

Лоза Светог Симеона

 

   По хиландарском типику уочи Крстовдана (26. септембар), бере се грожђе са чудотворне лозе која расте из гроба Преподобног Симеона. Сутра, на сам празник, на крају Свете Литургије, благосиља се грожђе Светог Симеона. По отпусту, док се дели нафора, игуман раздаје свима присутнима по пар зрна од овог грожђа. Крстовдан је једини дан у години када могу сви да једу од овог чудотворног грожђа.

   Већ сутрадан, црквењаци предају преостале плодове Свете лозе манастирском пекару, који у пекари суши убрана зрна како би се очувало током читаве године за бездетне парове.

извор: svetogorac.blogspot.rs

Хришћанин у данашњем свету

   Бити хришћанин данас значи бити исповедник. Али, то није онај исповедник који галами о својој вери и ко је намеће другима. То је онај који се стара да живи благочестиво, не подилази под законе и морално стање друштва, не врши погодбе са савешћу и не оправдава своје недостатке неморалношћу околине. Бити исповедник значи сачувати јединство речи, дела и помисли како у заједници јединомишљеника тако и изван црквене ограде.

Свети Теофан Затворник, Мисли за свaки дан у години, НЕДЕЉА ОСАМНАЕСТА ПО ДУХОВДАНУ

   ПОНЕДЕЉАК

   Ирод је оличење раздраженог самољубља, које од непријатности због узнемирене савести, разобличене правдом, очекује да се избави насиљем. Свети Јован Претеча је оличење правде коју гони самољубље, нашавши погодну прилику. Ма колико се правда умекшавала снисхођењем у обртима речи, какве само нежност љубави која не жели нанети другоме ране у срцу може да изнађе, ипак ће лик праведности пред очи савести да стане и подигне буру изобличења. Кратковидост индивидуалности не може да схвати да изобличавање не долази споља, него изнутра. Стога се свом својом силом стара да устане на спољашњег изобличитеља. Затворииши му уста, она очекује да заглуши и унутрашњи глас. Међутим, у томе не успева. Јер, брига и не треба да се тамо усмерава. Треба умирити савест. Тада се унутрашњи мир не може нарушити, ма колико било спољашњих изобличитеља. Он се њима може само пробудити, пошто се присиљава да унутар себе сабере умирујућа убеђења - веру у распетог Господа, искреност покајања и исповести, чврстину решења да се ништа не ради против савести. Ето на шта треба да обратимо пажњу! Јер, ко ће све Јоване затворити у тамнице! Речи правде Божије шире се свуда по земљи, и свака од њих за тебе може бити Јован изобличитељ.

Тропар Часном Крсту

                                                          извор: Apolitikia

Манастир Прерадовац(Епархија шумадијска), Крстовдан, 2015.

Евхаристијско сабрање у Овчарском Никољу

   На велики празник  Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, зимска капела овчарског манастира Никоље прославила је своју славу. Духовну радост са сестринством манастира и многобројним верним народом дошао је да подели и Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин који је служио свету архијерејску Литургију у овом манастиру.

   Мноштво верника испунило је манастирску порту где је дочекало свог духовног оца, Епископа Јустина, коме су на Литургији саслуживали Архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј-ставрофор Ненад Величковић, протојереј-ставрофор Драгољуб Костић парох трећи ужички, јеромонах Виталије Милошевић из манастира Студенице, протојереј Владан Милосављевић, парох љубићки, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Каранац. У току Литургије, владика Јустин је у беседи подсетио да се на празник Крстовдана слави успомена на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни Крст на коме је распет Исус Христос на Голготи и указао на значај крста, не као предмета или амајлије већ као знака чврстог веровања у распеће и васкрсење Господа Исуса Христа преко кога се и ми спасавамо. У току причешћа владика Јустин је посетио и причестио болесну игуманију Евпраксију и монахињу Ану.
   Након Литургије, прекађивања и ломљења славског колача, сестринство на челу са настојатељицом манастира Јелисаветом, приредило је за госте и вернике трпезу љубави. У току ручка, Епископу Јустину и окупљенима се, у име настојатељице и сестринства манастира, обратио протосинђел Давид, служашчи у манастиру Никоље, речима добродошлице и захвалности подсетивши да верни народ свагда посећује и помаже своје цркве и манастире и да су сви увек добродошли.

   ипођакон Немања Спаловић,
   историчар-архивист
   извор: eparhija-zicka.rs

Нови успех православне мисије на Филипинима

Групно крштење 187 Филипинаца данас на Југу Филипина, место Кијамба, област Сарангани! Свештеници Руске Цркве, о. Станислав Распутин и о. Силуан Томпсон су обавили Свету Тајну у региону у коме су врло активни исламски терористи.

26.9.2015.
извор: www.svedokverni.org

Спаси Господи

извор: TVBashtorg

Отац Гаврило, ПЕСМА ЧАСНОМ КРСТУ

                                                извор: Arhimandrit Gavrilo

Манастир Вазнесење

монах Арсеније(Јовановић), ПРАВОСЛАВЉЕ - ПРВО И ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ ЧОВЕЧАНСТВА

Манастир Острог, 19.9.2015.

Тело Христово

Тело Христово,монахиња Теодора(Васић), Манастир Ваведење

Манастир Вазнесење

ИСКУШЕЊА ВЕЗАНА ЗА ПРИЧЕШЋЕ

   Свете Тајне – Тело и Крв Христа су најдрагоценија Светиња на земљи. Већ овде, у реалијама земаљског света Евхаристија нас чини заједничарима Небеског Царства. Зато хришћанин треба да се труди да буде изузетно опрезан кад је у питању ова Тајна. Има искушења која вребају хришћанина који жели да се причести. Треба да их знамо и да се заштитимо од њих. Једна искушења претходе примању Светих Тајни, а друга следе после Причешћа.

Манастир Вазнесење

Поводом прославе дана Краљева – Преподобног Симона монаха

Господи помилуй-Kirie eleison- monastery Hilandar

извор: Ioan Kolev

ДИЈАЛОЗИ

   Сви облици говорне активности се своде на дијалог. Ако нема онога ко ће чути и схватити, схватити и одговорити, нема разлога да се говори. Постоје врло једноставни и разумљиви дијалози као што је:

– Да ли су виршле свеже?

– Јутрос су стигле.

– Измерите ми килограм.

– Хоћете ли «јухор» или «карнекс»?

– «Карнекс».

– Двеста рубаља. Следећи.

   Оваквих дијалога у којима саговорници стоје лицем у лице, чују се и разумеју се има мноштво. Од њих се састоји свакодневица.
   Међутим, постоје и сложенији облици дијалога. На пример, писца и читаоца. Обојица су учесници у врло сложеном комуникационом процесу, иако их дели и време и простор. Још један облик «сложенијег» дијалога јесте дијалог између Бога и човека.

Манастир Вазнесење

Свети владика Николај о старцу Силуану Атонском

НЕКОЛИКО РЕЧИ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА О КЊИЗИ ЈЕРОМОНАХА СОФРОНИЈА И О СТАРЦУ СИЛУАНУ, СА КОЈИМ ЈЕ ВИШЕ ПУТА ЛИЧНО РАЗГОВАРАО

   Када неко посети Свету Гору и види смерне калуђере, може помислити да они живе досадним и бесциљним животом. То тако изгледа гледано споља, јер мало ко може да проникне и схвати каква се непрестана и страховита борба води у њиховим душама. Та борба је готово натприродна, невидљива, и то не само борба против демонских сила, господара мрака, него исто тако бар за почетнике - и против крви и меса, тј. против телесних жудњи и страсти. Ово је сажети садржај прве књиге.

Отац Арсеније Арсенијевић: "Икона Царства Небеског - то је породица"

Манастир Вазнесење

преузми везу:

http://slovoljubve.com/emisije/rec-pastira-otac-arsenije-arsenijevic-ikona-carstva-nebeskog-je-porodica

   Сведоци смо великих удара на породицу путем разних институција и система који ненормалност потурају као нормалност. Управо о правој, а не изопаченој породици, беседио је данас о. Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда и парох нашег радија. Да ли је породица без деце породица, шта је основа љубави супружника, како да се православна породица избори са искушењима овога света? Отац Арсеније је, дотакавши се и ових питања, истакао да се "начин живота види по плодовима" и подсетио нас да је "Бог увек изнад сваке таме".

   извор: Радио Слово љубве, 16.9.2015.

Архимандрит Сава Јањић, Однос хришћанске вере према еволуцији

   Однос хришћанске вере према еволуцији био је остао једна од кључних тема између богослова и научника од времена када је Чарлс Дарвин 1859. г. објавио своју књигу „О пореклу врста путем природног одабирања или очувањем повлашћених раса у борби за живот“. Намерно наводим цео назив Дарвинове књиге (која је иначе позната под насловом „О пореклу врста“) како бих истакао главне принципе на којима овај британски биолог заснива своје учење.

Свештеник Георгије Максимов, Актуелност мисионарења у светлости савремених изазова

   Предлажемо размишљање делатног мисионара садашњице у коме могу да се виде решења и за оно што је веома актуелно у Србији данас, миграција људи који се налазе у великом броју у нашој земљи, а што на жалост, црквени људи често не виде – шансу коју нам Бог даје да послужимо спасењу ближњег. Да ли неко види Промисао који је те људе довео да прођу управо кроз Грчку и Србију, земље у којој живи Црква? Зашто не бисмо показали љубав према њима и сведочили им Христа? Упркос увреженом стереотипу „да се треба прво побринути за своје, па тек онда за друге“, реалност говори да би делатна брига о ближњем изазвала подизање мисије и међу нашим народом. Такође, многи људи би могли на тај начин да пронађу себи место на пољу Цркве и себи самима реално помогну кроз помагање ближњем.

Братский хор Свято-Успенского Святогорского монастыря: Благословен еси, Господи

Фото: Алексеј Колосов
www.pravoslavie.ru

о. Данил Сисојев , Одговор Светог Писма на проблеме младих

извор: www.svedokverni.org

Слике Свете Горе кроз објективе савремених фотографа

   Солунски музеј фотографије, у сарадњи са Светогорским центром, представио је изложбу „Света Гора: на путу између слике и фотографског погледа“, као део музејског циклуса „Светови и слике“.

Архимандрит Јован (Крестјанкин), БЕСЕДА О СВЕТИМ БОГОРОДИТЕЉИМА

   У име Оца и Сина и Светога Духа!
   Радујте се, Јоакиме и Ана, радујте се јер нам се рађа Заступница радости и живота.

    Пријатељи наши! Јуче смо празновали Рождество Оне, Која је постала Мајка васцелог човечанства, Која је својим рођењем поставила почетак нашем спасењу. Једино је Она увела у васељену Христа – спасење душа наших, јер је Она једина и јер се једино Њом земаљско сјединило с небеским. Нека пред величином догађаја који се савршио у тај дан не буде места за сећање на било шта друго!

Помилуј ме, Боже...Псалам 50.

2014.

Псалам 50.

За крај, Псалам Давидов,

кад му дође Натан Пророк,

када је ушао код Вирсавеје (жене Уријине).

(МТ: Псалам 51)

3.Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој,

и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје.

4.Опери ме добро од безакоња мога,

и од греха мога очисти ме.

5.Јер безакоње моје ја знам, и грех је мој стално преда мном.

6.Теби јединоме сагреших,

и зло пред Тобом учиних.

   Рим. 3,4    Да се оправдаш у речима Својим,

 и победиш када Ти суде.

7.Гле, у безакоњима се зачех,

и у гресима роди ме мати моја.

8.Гле, истину љубиш,

и јављаш ми непознатости 

и тајне мудрости Твоје.

9.Покропи ме исопом, и очистићу се;

опери ме, и бићу бељи од снега.

10.Дај ми да слушам радост и весеље,

да се обрадују кости потрвене.

11.Одврати лице Твоје од грехова мојих,

и сва безакоња моја очисти.

12.Срце чисто саздај у мени, Боже,

и Дух прав обнови у утроби мојој.

13.Не одбаци ме од лица Твога,

и Духа Твога Светога не одузми од мене.

14. Дај ми радост спасења Твога,

и Духом владалачким утврди ме.

15.Научићу безаконике путевима Твојим,

и безбожници ће се обратити к Теби.

16.Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога,

обрадоваће се језик мој правди Твојој.

17.Господе, отвори усне моје,

и уста моја казиваће хвалу Твоју.

18.Јер да си хтео жртве, ја бих Ти принео;

за жртве свеспаљенице не мариш.

19.Жртва је Богу дух скрушен;

срце скрушено и унижено Бог неће одбацити.

20.По благовољењу Своме, Господе, чини добро Сиону,

и нека се подигну зидови Јерусалимски.

21.Тада ћеш благоволити жртву правде,

приносе и жртве свеспаљенице,

тада ће принети на жртвеник Твој теоце.

   ПСАЛТИР СА ДЕВЕТ БИБЛИЈСКИХ ПЕСАМА, Превео Владика Атанасије (Јевтић), Манастир Хиландар, Манастир Грачаница, Манастир Цетињски, Манастир Тврдош, Братство Светог Симеона Мироточивог, Васкрс, 2000.

Помилуј ме, Боже - глас шести

                                         

Помилуј ме, Боже

У манастиру Милтону (Епархија канадска) премијено приказан најновији документарни филм Продукције „Пријатељ Божији“ - „Помилуј ме, Боже...“ . Премијери је присуствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј

Са благословом Његове светости патријарха српског Г. Иринеја, у навечерје Празника Рождества Богородичиног, премијерно је  приказан најновији филм из продукције „Пријатељ Божији“ под називом  „Помилуј ме, Боже...“ 

Овај документарни филм за своју основну тему има молитву као темељ духовног живота. Филм је  приказан  после свечаног празничног бденија у Манстиру Преображења Господњег у Милтону (Канада), а премијери филма је присустовао и Његова Светост Патријарх српски Г Иринеј, администратор Епархије канадске, као и свештенство и верни народ. 

Његова Светост се том приликом обратио присутнима изневши своје утиске о филму, поучивши их о суштини и природи Цркве Христове и њеној мисији у овоме свету.

извор: www.prijateljboziji.com

Кубанский казачий хор: Господи, помилуй

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

Светлост Вазнесења

Храм Вазнесења Господњег, Чачак, 21.9.2015.

Отац Александар Шмеман, Рођење Пресвете Богородице

Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави свој васељени, јер из Тебе засија Сунце Правде (Истине), Христос Бог наш Који, разрушивши проклетсшво, даде нам благослов и, уништивши смрт, дарова нам живот вечни.

Достојно јест

Достојно јест, пева најбољи појац Новог скита, монах Дамаскин старац келије Светих Бесребреника. Ученик познатих појаца келије Данилеја.

извор: svetogorac.blogspot.rs

Созерцање, рођење Богородичино

Колико се род људски
Саплитао по урвинама смрти
И тражио лека себи
Мимо благовести и промисла

Колико нам је требало
Да се роди чиста
Чистоти одређена са страхом
Смирујућим, а не гордим

Колико је Адам, човек
Црвене земље орао
Ловио, отимао, батргао се
Док се не роди ти

Колико је пророка требало
Да падне под страшним
Виђењима и камењем
До почетка воспитања твога

Колико муке и труда оде
У ратове, походе јалове
Још више је требало човеку
Душу као твоју да изнедри

Твоје је рођење молитва
Услишена, не пристајање
На зло, одрицање мржње
Одежда невиности човеку

Приправљена

Александар Марић
извор: Поетски летопис

Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, Недеља седамнаеста по Духовдану

   ПОНЕДЕЉАК

   Сазнавши да Господ пролази, јерихонски слепац поче да виче. И његов глас је допро до Господа. Ништа што је окружавало Господа није могло да му засмета да чује. И позвавши га, Господ му поврати вид. Тако је и у свако време и на сваком месту: Господ не само да пролази већ и борави. Он управља целим светом. По људском суду Он, дакле, има много брига. При томе га и збор анђела окружује својим славословљем. Међутим, ако ти решиш да подигнеш свој глас, слично јерихонском слепцу, ништа неће засметати да твој глас допре до Господа. Он ће чути и испунити твоју молбу. Ствар није до Господа. Он је близу и све што ти је потребно, код Њега је већ спремно. Само се на тебе чека. Реши се да подигнеш свој глас до те мере да Господ може да те чује и одмах ћеш све добити. Која је то мера? Вера, нада и преданост вољи Божијој. Међутим, и те мере имају своје мере. Какве треба да буду те мере? Питај онога ко се молио и добио тражено. Он ће ти рећи: "Молио сам се ја за то и то и добио сам тражено. Сада ми је потребно ово и ово. Молим се и не добијам, а знам и због чега: јер, никако не могу да дођем до мере молитве какву сам раније имао". Одатле проистиче да се та мера не може одредити са стриктном тачношћу. Само је једно тачно одређено: да дело зависи од нас, а не од Господа. Чим доспеш до способности да примиш, неизоставно ћеш добити.

Тамo далеко, Хор монахиња Ново-Тихвинског манастира

«КОМФОРНО ХРИШЋАНСТВО ЈЕ ИЗБЕГАВАЊЕ НОШЕЊА КРСТА»

О разводњеном хришћанству, све бржој исламизацији, новим «европским вредностима», мржњи према истинском хришћанству и о томе какве могу бити последице свега овога. Разговор с епископом Душанбеским и Таџикистанским Питиримом

Радоња-Роман-Герасим

   Радоња је био најстарији син господара Охрида, севастократора Бранка Младеновића. Дакле, брат Вука Бранковића. Био је ожењен сестром деспота Јована Угљеше и живео је у серској области. По смрти супруге и две кћери напустио је световни живот и посветио се раду и молитви у Светој Гори. Замонашио се у Хиландару под именом Роман. Браћа су га помагала, као и манастир.

Манастир Светог Павла

   С друштвеним уздизањем његове породице Бранковића у Србији, расла су и његова стремљења на Светој Гори. Узео је велику схиму и добио име Герасим. Заједно са још једним замонашеним властелином, Арсенијем Багашом купио је од манастира Ксиропотама запустеле рушевине бившег манастира Светог Павла. У овом манастиру некада се подвизавао Павле Ксиропотамски, испосник који је проповедао хришћанство међу Словенима. Тако је монах Герасим поставио темеље светогорској задужбини породице Бранковић, манастиру Св. Павла. У Хиландару или Св. Павлу положио је и тело најмоћнијег међу браћом, Вука Бранковића.
   Када је Герасимов синовац, деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456) завладао Србијом, манастир Св. Павла је процветао, упркос турској владавини. Он је изградио нову цркву, утврдио зидине храма, осликао богомоље, иконама и драгоценостима снабдео ризнице. После смрти деспота Ђурађа о породичној задужбини бринула се Ђурађева кћерка, султанија Мара, а затим и потомци Бранковића у Срему.

   Борисав Челиковић, 50 КАЗИВАЊА О СВЕТОЈ ГОРИ И ХИЛАНДАРУ, Легенда, Чачак, 2003.

јерођакон Силуан(Поповић), О ПРАЗНИЦИМА, Манастир Подмаине, 6.9.2015.

Избеглице у Библији

                       Сва путовања воде на крају к нама самим

Проф. др Драгомир Сандо, Веронаука - унутрашња потреба за Богом

Манастир Вазнесење

преузми везу Радија Слово љубве:

/www.slovoljubve.com/vesti/prof-dr-dragomir-sando-veronauka-unutrasnja-potreba-za-bogom

Прота проф. др Драгомир Сандо, председник Катихетског одбора АЕМ, говори за Слово љубве поводом 15. годишњице повратка веронауке у школе у Србији о значају предмета који, подсећа, разоткрива тајне Бога, помаже да нађемо смисао постојања, разумемо друге и подстиче на жив и искрен однос са Богом и ближњима. Послушајте о данашњој ситуацији у реализацији веронауке, методологији рада, уџбеницима и помоћним средствима који се користе у настави, као и вероучитељима, њиховом статусу и личности, те очекивањима и тешкоћама са којима се сусрећу, плановима.

10.9.2015.

     Савремене игре и играчке такође не оријентишу децу на позитивне вредности културе и на духовне узоре, него усађују тежњу ка свему греховном: ка насиљу и мржњи, блуду и распуштености, грамзивости и користољубљу, као и спремности на потчињавање злим дусима. Поставља се овакво питање: или ће деца бити у стању да усвоје, доживе и примене у свом животу начела која одређује и захтева хришћанска свест ( то јест, просто - да љубе Бога, Цркву, да чују без презира и досаде реч Божију, да радосно осећају атмосферу црквеног живота и да умеју макар неформално колико-толико да доживљавају молитвену реч), или ће одвраћајући заводљиви утицај света постићи свој циљ и победити.

Абраменкова у: Игре и играчке наше деце: забава или ноћна мора, 2005.

Доживљаји благодати божије, Архимандрит, Георгије (Капсанис) проигуман Григоријата

   Увод

   Да би се човек борио против сопственог зла, против себичности, али и против телесних жеља и злобе, мора да окуси Благодат Божију, да се наслађује слашћу Духа Светога. А управо спознаја Христа је оно што Хришћанина одржава у својој борби да постане угодан Богу.
Могуће је, међутим, уколико не пазимо, да нас наша слабост или сам ђаво толико понесу да нас одведу на погрешне путеве, у мутне воде.
   Наше учешће у животу Православне Цркве, једине истините вере у Богочовека Христа, односно од срца прихватање и примање у загрљај њених Светих Предања и свакодневне праксе, представља безбедан пут да ћемо видети лик њеног Женика, обезбеђује нам наду у вечни живот, да окусимо већ сада истиниту, вечну Божију мудрост.
   „Окусите и видите да је Господ непорочан“, уз сва она ограничења и све претпоставке које познаје наша Црква, која је рађала, рађа и рађаће Светитеље, у заједници са Богом, са спознајом вечнога живота.
   Одговор апостола Филипа, дат још увек сумњичавом пријатељу, Натанаилу, нуди и Православна Црква онима који оспоравају изворност доживљеног искуства: „Дођи и види“.
Дођи, постани живи члан Цркве у послушности Христу и постани ученик Христов, потисни у себи дух самољубља, избори се против тежњи ка преварама и тада ћеш видети, бићеш радостан, научићеш. Окусићеш истинитост личне спознаје коју Бог, Својом бесконачном љубављу, даје онима који Га траже искрено, из душе.

   Фебруар 1997.

Манастир Григоријат

ТЕРИРЕМ 4.глас, ПЕВАЈУ ВАТОПЕДСКИ МОНАСИ

извор: svetogorac.blogspot.rs

Света Гора, монах из Африке Пахомије Каракалски
фото: ФБ страница филма Отац

ПРАВЕДНИЦА, Приче из живота баке Параскеве

    Мој пут ка Богу није започео са безначајног места...

Азбука победе: П

   Прости великодушно човеку који ти досађује на путу добра. Најбољи коњи узимају се за трку с препонама. Што веће препоне, то се већма разгорева дух ревности и жеља за победом код тркача. Кад је цар Давид бегао испред бунтовног сина свог, неки Симеј грдио је цара и називао га крвопијом и зликовцем. Па када слуге Давидове хтеше убити Симеја, рече Давид: "Нека грди, јер му је Господ рекао: грди Давида! Па ко смије казати: зашто тако чиниш?". Праштањем и трпљењем Давид је победио и прославио се.

Епископ Николај, Азбука победе, Сабрана дела, књига 8, Глас цркве, Шабац, 2013.

Јовања-Пустиња-Лелић-Петница

6.9.2015.

ГОСПОД БЛАГИ ЗОВЕ СВЕ

извор: Књига Знамење Пирот

Пут духовне обнове

2015.