Појте Богу нашему, појте!

НАШЕ ОПШТЕЊЕ СА БОГОМ НЕКА БУДЕ ПЕСМОМ О ЊЕГОВОЈ НЕПРОЛАЗНОЈ СЛАВИ

Манастир Вазнесење

   Најлеше служење Богу бива појањем. Људски глас је музика, а све друго у једној песми јесте музичка пратња. У Старом Завету најлепши украс јерусалимског храма и тадашњих богослужења нису били раскошни, златни сасуди храмовни већ многољудни хор Левита. Цар Давид је враћао из унинија цара Саула (првог јеврејског цара) управо песмом и свирањем псалтира. Две Мојсијеве библијске песме доказ су надахнућа и важности песме као средства за укрепљење народа Божијег у најтежим тренуцима његове историје. Новозаветна литургијска Трисвета песма своје корене има у песми анђела коју чује пророк Исаија (око 740. год. пре Христа), свет, свет, свет је Господ Саваот (=Господ над војскама), а седам векова касније Свети Јован Богослов на острву Патмос чује исте речи (Отк 4, 8).

   У Новом Завету мноштво је црквених песника и химнографа. Многи од њих се посветише за вечност. Такав је Свети Јован Дамаскин, Роман Мелод и Јован Кукузељ кога Преславна Богомајка дарива са два небеска дуката (златника) због његовог појања.
   Свети, равноапостолни руски краљ Владимир сазнаје од својих изасланика о анђелском пјесмопјенију које су чули у Царуграду. То је био разлог да краљ Владимир прими Православну веру и крсти своје народе. У то време (10. век) у Цркви Премудрости Божије у Цариграду на Литургији појао је хор од три стотине појаца, а Литургију служило ство свештеника и ђакона. Свако присутан, на таквом богослужењу, уживао је свим чулима не знајући да ли се налази на земљи или на небу.
   Али каква је то врста љубави која надахњује црквено песништво и гони их на такав подвиг? То је љубав и надахнуће Духа Светог које проистиче из потребе за лепотом богоживљења на земљи. Оно што песнички прегалац прескочи или пренебрегне Дух Свети допуни и украси. Због Духа Светог се осећа и види красота појања у Цркви.
   Љубав изражена стихом надахњује, крепи и мисионарски подстиче друге на делатно стваралаштво у вери. Јер је вера најважнија за спасење: праведник ће од вере живети, говори Господ. Вера подстиче на благородно захваљивање Богу, а због Бога и ближњег то је најлепше песмом.
   О значају песме говори и Свети Владика Николај: Песма може да мења и ослобађа човека из тешких животних ситуација. Сетимо се српске војске из 1914. год, која у зиму прелази Албанију и у тешком здравственом стању, десеткована војска, стиже на острво Крф. За само неколико месеци, та иста војска осокољена песмом и другим народним стваралаштвом бива опорављена и спремна за наставак рата. Песма је оздравитељка тела и духа, каже црквени песник. Она је мотив за радост живота.
   Почетком осамдесетих година прошлог века блаженопочивши патријарх Герман, ношен на крилима мисионарског духа, у београдске парохије прима само свештенике са изузетним вокалним и певачким способностима, желећи да на тај начин покрене успавани духовни живот престонице. То ће се показати као пун погодак. Међу новим београдским свештеницима био је и Љубодраг Петровић који ће као старешина у Црви Светог Александра Невског покренути низ мисионарских активности после оснивања православне мисионарске школе. Од прота Љубе и његове школе настаје квасац којим ће Бог дати да ускисне сво тесто престонице. У овом подвигу он је имао подршку у два јеромонаха, Атанасија и Амфилохија, који су данас истакнути епископи наше Цркве. Из ове школе изаћи ће мноштво свештеника који су пелцер наученог торжественог појања пренели, из ове цркве, у своје будуће парохијске храмове.

   Све Свете тајне извиру из Свете тајне над свим Светим тајнама, из Литургије. И све је прожето песмом и благодарњем. У Русији за време Литургије поју сви. Одговарају на Литургији, говоре Оче наш и Символ вере. Лепота богослужења је у красоти саборности, где се нико не преузноси због свог гласа већ се труди да служи Богу у заједници слободе. Ипак најлепше појање на богослужењима је дечије појање. Деца поју срцем, чисто онако како их научите. Они певањем осећају Бога у себи. У последње време Београд (као и цела Србија) има мноштво дечијих хорова са бројном талентованом децом. Многи од тих хорова су црквени, па постоје чак и хорови ученика веронауке (Хор "Свети Симеон Богопримац" из ОШ "Васа Пелагић" у Котежу). Љубав овако марљиве деце подстиче и старије да ревносније служе Богу.

   На Светој Литургији сви су позвани у хор: анђели, одрасли и деца, јер Литургија и значи заједничарење неба и земље. Свети Оци су вечни живот посматрали као непрестано општење (дијалог са Богом). А наше општење са Богом нека буде песмом о Његовој непролазној слави и жртви за све нас у све дане до краја историје.

СВЕТО ПИСМО ЧИТАЈ

(мелодија "Српкињица једна мала")

Сва је земља Свето место
веруј Богу и не стрепи.
Ал' је Света Земља престо
пупак света, бисер лепи.

Најсветије ту се писа
Бог и човек сретали се
овде Христос смрт избриса
Крст свој даде молећи се.

Свето писмо Духом цело
надахнуто писци пишу
сем'десет седам књига дело
земља - небо, кроз њих дишу.

Стари Завет сенка Бога
хиљаду је писан лета.
Истина са пуно тога
историја Божјег света.

Бог нам шаље укрепљење
пророковано спасење
Бога Речи ваплоћење
Новог Завета знамење.

Јеванђеља брод је плован
чет'ри стуба јарбол има.
Матеј, Марко, Лука, Јован
ко га жели плови с њима.

Одговор ће свако наћи
Библија га листом нуди.
С духовником ћеш се снаћи
шта прочиташ тим се труди.

Свако вече а и даном
Читај главе два завета
Храни себе овом храном
Душа да ти је детета.
Живот дужи овим планом
Вечност пружа књига света.

   Хаџи Драган Б. Поповић
   Аутор је дугогодишеи водич по светим местима Блиског Истока и Русије
   ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, свеска 344, јул/август, 2015.