Пут за Гучу, од Чачка, води преко планине Јелице. Траса је неуобичајено кривудава, као да су путари заобишли свако дрво, ретке куће и понеки споменик – крајпуташ. Са врха планине пружа се леп поглед на питомо Драгачево.
Јелица је нижа, шумовита планина у Западној Србији. Простире се од Овчара низ Западну Мораву дужином од 27 километара. Недалеко од пута, који од Чачка прелази планину и води ка Гучи, налази се Градина или Јеринин град, рушевине града о коме се не зна ни ко га је основао, ни када је разорен. У граду се налазе остаци пет богомоља од којих је једна на самом врху.
По предању, неки је пастир, у време турске владавине, избегао злу коб својих рођака и комшија ходећи за овцама по планини. Када је ушао у спаљено село, само је прозборио: Горки ли сте горачићи! Турци су повели људе, жене и децу. Кад су пролазили поред рушевина Градине, девојка Јелица је побегла из колоне, и скочила са највишег зида срушеног града. Од тог времена се планина зове Јелица, а село које су Турци спалили Горачићи.
Легенда казује да је Свети Сава походио планину, и да су и он и коњ оставили трагове у тврдом камену. Први отисци се налазе на Коренатима, други на Поповића кршу,
а трећи на Савиној води. Из овог последњег избила је вода коју народ зове Светиња. Самује прелепа планина Јелица, обрасла густом буковом шумом, и чува у својим недрима приче, легенде и трагове древних градова и цркава. Поклоницима су ближи Овчарско–кабларски манастири, а посетиоце зов труба са пропланака Драгачева води у Гучу.
Становници Јелице су изузетно вредни људи. Оно што их посебно краси је њихова дружељубивост и гостољубивост.
Манастир Стијеник се налази испод величанствених стена врха Стијеник. По једном предању, цркву су саградила браћа Мрњавчевићи и ту причестили војску пред Маричку битку; по другом, Цркву посвећену Рођењу Светог Јована Претече, подигао је Свети Јован Стјенички, чије се мошти налазе у овој светињи. Највероватније је народ овог краја подигао цркву на месту где су Турци побили силну рају међу којом је било пуно деце. Њихове мошти су пронађене приликом обнављања цркве.
Занимљив је и манастирски конак. Приликом градње летње трпезарије сачувана су три стасала четинара, која су обухваћена кровом. Када се уз поток крене ка стенама, после неколико стотина метара, долази се до извора Светиња. На том месту, у дубокој и сеновитој јарузи налази се чесма Светог Авакума и прелепи водопади. Мало више у стенама Стијеника налази се девет пећина у којима су боравили стијенички калуђери – испосници, међу којима је био и Свети Јован Стијенички. Стјеничку цркву су Немци бомбардовали током Другог светског рата јер је у њој био четнички штаб.
Од манастира Стијеник, после четрдесетак минута пријатне шетње покрај речице која прави небројене каскаде, долази се до села Бања и Јежевица. У том месту се налази манастир Јежевица. Црква посвећена Светом Николи подигнута је у доба цара Душана. Као ктитор се помиње бан Милутин, синовац Страцимиров. У манастирској порти налази се петнаестак крајпуташа с краја XIX и почетка XX века. Село Јежевица је насеље чувених воћара и познато је по томе што свака породица гаји различиту сорту воћа. Некада је у селу било пуно воденица, од којих сада ради само једна.
Текст: Драган Боснић
извор: zvonce.spc.rs
Јелица је нижа, шумовита планина у Западној Србији. Простире се од Овчара низ Западну Мораву дужином од 27 километара. Недалеко од пута, који од Чачка прелази планину и води ка Гучи, налази се Градина или Јеринин град, рушевине града о коме се не зна ни ко га је основао, ни када је разорен. У граду се налазе остаци пет богомоља од којих је једна на самом врху.
По предању, неки је пастир, у време турске владавине, избегао злу коб својих рођака и комшија ходећи за овцама по планини. Када је ушао у спаљено село, само је прозборио: Горки ли сте горачићи! Турци су повели људе, жене и децу. Кад су пролазили поред рушевина Градине, девојка Јелица је побегла из колоне, и скочила са највишег зида срушеног града. Од тог времена се планина зове Јелица, а село које су Турци спалили Горачићи.
Легенда казује да је Свети Сава походио планину, и да су и он и коњ оставили трагове у тврдом камену. Први отисци се налазе на Коренатима, други на Поповића кршу,
а трећи на Савиној води. Из овог последњег избила је вода коју народ зове Светиња. Самује прелепа планина Јелица, обрасла густом буковом шумом, и чува у својим недрима приче, легенде и трагове древних градова и цркава. Поклоницима су ближи Овчарско–кабларски манастири, а посетиоце зов труба са пропланака Драгачева води у Гучу.
Становници Јелице су изузетно вредни људи. Оно што их посебно краси је њихова дружељубивост и гостољубивост.
Од манастира Стијеник, после четрдесетак минута пријатне шетње покрај речице која прави небројене каскаде, долази се до села Бања и Јежевица. У том месту се налази манастир Јежевица. Црква посвећена Светом Николи подигнута је у доба цара Душана. Као ктитор се помиње бан Милутин, синовац Страцимиров. У манастирској порти налази се петнаестак крајпуташа с краја XIX и почетка XX века. Село Јежевица је насеље чувених воћара и познато је по томе што свака породица гаји различиту сорту воћа. Некада је у селу било пуно воденица, од којих сада ради само једна.
Текст: Драган Боснић
извор: zvonce.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар