„Хајде да прославимо, људи, Христово Рождество". Време рођендана Христовог почиње, време поста и припрема за Велики празник.
Али, Празник је постао прелест, потопљен у трговину
Обично је Божић посебан дан, посебно време у години када заборавимо на Бога. Односно, ми само доживљавамо комерцијализовани Божић. (Традиционални божићни слаткиши у Грчкој, божићни сто ..), светлост на улицама града, илузорни венци, вештачке јелке, храна, „гурабе и меломакароно“, размена божићних поклона, предвиђање викенда, тринаеста плата … Рождество је готово: са напуњеним стомаком и девастираним срцем. Христа нема нигде. Ово све готово нема никакве везе са истином и веома је разочаравајуће: празник је постао прелест, спуштен у трговину. И, вероватно, неко од оних који покушавају да зараде за хлеб, могу пронаћи извињење, али ова потреба уништава изванредан смисао и дубину одмора.
Преваре: „комерцијални“ Божић је прва превара. Али постоји још једана, и она је подмуклија. Ово је превара „друштвеног“ Божића: Божић видимо као „празник љубави, породични одмор“. Празник када све се сретнемо и донирамо новац за социјалне пројекте, прикупљамо за сиромашне пакете пиринча, тестенина, кромпир, пилетине, флашу уља. То су сва добра дела, дакле, и Црква их поздравља, и то морамо чинити, али добра дела за Божић а не само Рождество. Можемо принети малу милостињу да сиромашан купи нешто на пијаци, оставити неке новце на послужавнику, и, евентуално, ићи у дистрибуцији поклона сиромашним породица епископије, али не доживети у свом животу Божић.
Па шта је Божић? Како да га упознамо? Можда би требало учинити нешто још значајније ове године, што ће за неке од нас – вероватно, за мене – пружити последњу такву могућност? Шта је значење Божића?
Добра дела за Божић не одговарају Божићу
Када кажемо „Божић“ или „Божић у“, у нашем уму, ови концепти имају тенденцију да буду повезани са обиљем свих врста роба, размену поклона, украса, путовања, наравно … Ови ставови наводе нас на странпутицу. Али, с друге стране, дају нам разлог да се мало променимо. Хајде да пробамо обиље – барем ове године – заменити једноставношћу и у њему срећно живети предстојећи Божић. Не у сиромаштву, као Христос, али без сувишка. Нека наш сто буде довољно пун да задовољи наше потребе, али не и претоварен храном. Уместо да ми, добро нахрањени, дамо поклоне богатом храном, покушајмо да негујемо милост у нашим душама и лишимо се нечега ради нашег суседа. Ако немамо новца, узети мало времена за патње, мало стрпљења – усамљени човек тешко живи, ради оних којима је то потребно, идите у болницу. И ово ће бити најбољи поклон Христу. Уместо украшавања свега около, украшавајмо наше душе. Несрећа је, ако је наша кућа пуна звона, јелке и цвећа, а наше срце покрива паучина. И како је дивно, када је срце украшено, а кућа сређена, али скромна!
Уместо дугих путовања, направићемо једно – путовање мудраца: идемо у Витлејем да видимо шта се десило тамо, шта нам је Господ објавио (Лука 2, 15). Да би разумели шта је Витлејем, потребно је мало тишине. Ово је догађај који се некада догодио у једном од палестинских села? Или је то држава коју осјећам, упоредо са уклањањем мудраца? Мало ближе разумевању шта је Божић? О чему он говори? Како је наше спасење рођено у једноставности пећине и понизности воље? Како Бог издваја своју љубав и облачи се у људску природу? Како се Бог смањио и пружио нам највећу прилику да постанемо као и Он?
Божић је благословено време које се поново отвара пред нама. Отвара се као јединствена прилика за све. Ово ће нас стално подсећати ових четрдесет дана, и целог нашег живота. Немамо много посла: отворимо очи, проширујемо уши и примајмо духовне поруке како бисмо могли да будемо у истинитом Витлејему и радујемо се целим бићем Божићу. Тада ће Божије Рождество потврдити да је „Бог у нама“, а не само „са нама“, него баш у нама: Божје царство је унутар у вама (Лука 17, 21).
Желим да се после четрдесет дана које је Бог дао свима нама, без изузетка, будемо достојни да видимо Христа, не само рођеног у јаслама у Витлејему, већ – што је најважније – ушушканог у јаслама наших душа.
извор: beseda.rs
Али, Празник је постао прелест, потопљен у трговину
Обично је Божић посебан дан, посебно време у години када заборавимо на Бога. Односно, ми само доживљавамо комерцијализовани Божић. (Традиционални божићни слаткиши у Грчкој, божићни сто ..), светлост на улицама града, илузорни венци, вештачке јелке, храна, „гурабе и меломакароно“, размена божићних поклона, предвиђање викенда, тринаеста плата … Рождество је готово: са напуњеним стомаком и девастираним срцем. Христа нема нигде. Ово све готово нема никакве везе са истином и веома је разочаравајуће: празник је постао прелест, спуштен у трговину. И, вероватно, неко од оних који покушавају да зараде за хлеб, могу пронаћи извињење, али ова потреба уништава изванредан смисао и дубину одмора.
Преваре: „комерцијални“ Божић је прва превара. Али постоји још једана, и она је подмуклија. Ово је превара „друштвеног“ Божића: Божић видимо као „празник љубави, породични одмор“. Празник када све се сретнемо и донирамо новац за социјалне пројекте, прикупљамо за сиромашне пакете пиринча, тестенина, кромпир, пилетине, флашу уља. То су сва добра дела, дакле, и Црква их поздравља, и то морамо чинити, али добра дела за Божић а не само Рождество. Можемо принети малу милостињу да сиромашан купи нешто на пијаци, оставити неке новце на послужавнику, и, евентуално, ићи у дистрибуцији поклона сиромашним породица епископије, али не доживети у свом животу Божић.
Па шта је Божић? Како да га упознамо? Можда би требало учинити нешто још значајније ове године, што ће за неке од нас – вероватно, за мене – пружити последњу такву могућност? Шта је значење Божића?
Добра дела за Божић не одговарају Божићу
Када кажемо „Божић“ или „Божић у“, у нашем уму, ови концепти имају тенденцију да буду повезани са обиљем свих врста роба, размену поклона, украса, путовања, наравно … Ови ставови наводе нас на странпутицу. Али, с друге стране, дају нам разлог да се мало променимо. Хајде да пробамо обиље – барем ове године – заменити једноставношћу и у њему срећно живети предстојећи Божић. Не у сиромаштву, као Христос, али без сувишка. Нека наш сто буде довољно пун да задовољи наше потребе, али не и претоварен храном. Уместо да ми, добро нахрањени, дамо поклоне богатом храном, покушајмо да негујемо милост у нашим душама и лишимо се нечега ради нашег суседа. Ако немамо новца, узети мало времена за патње, мало стрпљења – усамљени човек тешко живи, ради оних којима је то потребно, идите у болницу. И ово ће бити најбољи поклон Христу. Уместо украшавања свега около, украшавајмо наше душе. Несрећа је, ако је наша кућа пуна звона, јелке и цвећа, а наше срце покрива паучина. И како је дивно, када је срце украшено, а кућа сређена, али скромна!
Уместо дугих путовања, направићемо једно – путовање мудраца: идемо у Витлејем да видимо шта се десило тамо, шта нам је Господ објавио (Лука 2, 15). Да би разумели шта је Витлејем, потребно је мало тишине. Ово је догађај који се некада догодио у једном од палестинских села? Или је то држава коју осјећам, упоредо са уклањањем мудраца? Мало ближе разумевању шта је Божић? О чему он говори? Како је наше спасење рођено у једноставности пећине и понизности воље? Како Бог издваја своју љубав и облачи се у људску природу? Како се Бог смањио и пружио нам највећу прилику да постанемо као и Он?
Божић је благословено време које се поново отвара пред нама. Отвара се као јединствена прилика за све. Ово ће нас стално подсећати ових четрдесет дана, и целог нашег живота. Немамо много посла: отворимо очи, проширујемо уши и примајмо духовне поруке како бисмо могли да будемо у истинитом Витлејему и радујемо се целим бићем Божићу. Тада ће Божије Рождество потврдити да је „Бог у нама“, а не само „са нама“, него баш у нама: Божје царство је унутар у вама (Лука 17, 21).
Желим да се после четрдесет дана које је Бог дао свима нама, без изузетка, будемо достојни да видимо Христа, не само рођеног у јаслама у Витлејему, већ – што је најважније – ушушканог у јаслама наших душа.
извор: beseda.rs
Нема коментара:
Постави коментар