У име Оца, и Сина, и Светог Духа!
У данашњем Јеванђељу Господ приповеда Својим ученицима прекрасну причу о богаташу — човеку, који је сакупио велику љетину, толико велику, да његове житнице, амбари нису могли примити све накупљено. Највероватније, било је зрно, хлеб, неки плодови. Овај богаташ је почео размишљати шта да учини са толиким добром? Решио је: „Сада ћу сломити старе житнице и саградићу нове, сакупићу у њих све своје богатство и уживаћу: јешћу, пићу, веселићу се, и душа ће моја бити испуњена блаженством“.
„ Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе“, — тако говори Бог овом човеку (види Лк. 12, 16–21), који, у већој или мањој мери живи у свакоме од нас. Алавост, користољубивост, задобијање материјалних блага постали су идоли нашег времена. У свести човека и човечанства ове вредности су стале на место Бога, и помутиле наш разум.
Чини нам се, уколико добро материјално обезбедимо своје битисање, да ћемо тада обезбедити и блаженство живота, чак и саме душе. Али, Господ нам говори да се људима који се не богате у Богу, одједном све привидно богатство, задовољство, благостање претвара у ништа. Коме иде оно што човек остави за собом после смрти?
У прах се претварају сви напори и тежње, свакодневни труд. Међутим, најстрашније је то што је душа човека, који се обогатио трулежним добрима овог света, а не божанском благодаћу, нага, жалосна, несрећна и подлеже вечној смрти.
Шта значи богатити се у Богу? О овоме, заједно са нама, расуђује светитељ Филарет Московски. Он нас подсећа на јеванђељске речи о томе да треба својим животом, својим рукама, поступцима да градимо „житнице нетрулежне“, „нетрулежне ризнице“ духовног блага. На који начин? Кроз милосрђе, помоћ ближњима, кроз делатељну љубав.
Никакво богатство, никаква слава, никаква власт нису способне да заштите човека од пакла и вечне таме.
Видимо како моћници овог света падају, како се алави људи излажу руглу, на сваком кораку их називају лоповима и лихварима. Ипак, заборављамо да смо и ми често подјенако несрећни, алави, јер заборављамо Бога, не видимо око себе страдање ближњег свог и не притичемо му у помоћ.
Ето каква поучна, важна и страшна прича нам је данас испричана у Јеванђељском читању.
А апостол нам данас усељава велику радост и наду: сва дела таме, која видимо око себе и којима смо предавали свој живот, могу се одагнати Божанском светлошћу и светлошћу јеванђељског живота. Јер некада бејасте тама, а сада сте светлост у Господу, — говори апостол, — владајте се као деца светлости, јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини (Еф. 5, 8–9).
Нека би се благост, праведност и истина уселиле у наша срца и да доносимо ту јеванђељску светлост свету.
Амин.
Јеромонах Игњатије (Шестаков)
извор: www.pravoslavie.ru
У данашњем Јеванђељу Господ приповеда Својим ученицима прекрасну причу о богаташу — човеку, који је сакупио велику љетину, толико велику, да његове житнице, амбари нису могли примити све накупљено. Највероватније, било је зрно, хлеб, неки плодови. Овај богаташ је почео размишљати шта да учини са толиким добром? Решио је: „Сада ћу сломити старе житнице и саградићу нове, сакупићу у њих све своје богатство и уживаћу: јешћу, пићу, веселићу се, и душа ће моја бити испуњена блаженством“.
„ Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе“, — тако говори Бог овом човеку (види Лк. 12, 16–21), који, у већој или мањој мери живи у свакоме од нас. Алавост, користољубивост, задобијање материјалних блага постали су идоли нашег времена. У свести човека и човечанства ове вредности су стале на место Бога, и помутиле наш разум.
Чини нам се, уколико добро материјално обезбедимо своје битисање, да ћемо тада обезбедити и блаженство живота, чак и саме душе. Али, Господ нам говори да се људима који се не богате у Богу, одједном све привидно богатство, задовољство, благостање претвара у ништа. Коме иде оно што човек остави за собом после смрти?
У прах се претварају сви напори и тежње, свакодневни труд. Међутим, најстрашније је то што је душа човека, који се обогатио трулежним добрима овог света, а не божанском благодаћу, нага, жалосна, несрећна и подлеже вечној смрти.
Шта значи богатити се у Богу? О овоме, заједно са нама, расуђује светитељ Филарет Московски. Он нас подсећа на јеванђељске речи о томе да треба својим животом, својим рукама, поступцима да градимо „житнице нетрулежне“, „нетрулежне ризнице“ духовног блага. На који начин? Кроз милосрђе, помоћ ближњима, кроз делатељну љубав.
Никакво богатство, никаква слава, никаква власт нису способне да заштите човека од пакла и вечне таме.
Видимо како моћници овог света падају, како се алави људи излажу руглу, на сваком кораку их називају лоповима и лихварима. Ипак, заборављамо да смо и ми често подјенако несрећни, алави, јер заборављамо Бога, не видимо око себе страдање ближњег свог и не притичемо му у помоћ.
Ето каква поучна, важна и страшна прича нам је данас испричана у Јеванђељском читању.
А апостол нам данас усељава велику радост и наду: сва дела таме, која видимо око себе и којима смо предавали свој живот, могу се одагнати Божанском светлошћу и светлошћу јеванђељског живота. Јер некада бејасте тама, а сада сте светлост у Господу, — говори апостол, — владајте се као деца светлости, јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини (Еф. 5, 8–9).
Нека би се благост, праведност и истина уселиле у наша срца и да доносимо ту јеванђељску светлост свету.
Амин.
Јеромонах Игњатије (Шестаков)
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар