Понекад чујемо: "Ја сам хришћанин, и ја морам бити миран и радостан". Али то није хришћанство. То је равнодушност, то је светска радост. У човеку духовном нема места за такво световно спокојство. Његова душа је отворена рана. Њу боли за људе, за оно што се дешава. А за ту његову тугу Господ даје утеху одозго. Он осећа бол, али и прима Божанску утеху, јер Господ спушта на његову душу благослов са неба и он се радује Божанској љубави. Ето какава је истинска, духовна радост - необјашњива и прелива се из срца.
Преподобни Пајсије Светогорац
Нема коментара:
Постави коментар