Састанак предстојатеља Српске и Руске Православне Цркве

Патријарх српски г. Иринеј, на духовним сабрањима поводом 10-годишњице устоличења Патријарха московског и све Русије г. Кирила

На позив Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, а поводом десетогодишњице Помесног сабора Руске Православне Цркве, као и његовог избора за Предстојатеља Московске Патријаршије, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј ће боравити у Москви од 28. јануара до 3. фебруара 2019. године, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом бачким г. Иринејем.

У њиховој пратњи налазиће се Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве при Московској Патријаршији, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа бачког, високопречасни протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, и часни ипођакон Дејан Накић, лични секретар Патријарха српског.

извор: www.spc.rs

   Његова Светост Патријарх српски Иринеј који борави у вишедневној посети Москви поводом духовне прославе 10-огодишњице Патријарашке службе Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Кирила, посетио је у среду, 30. Јануара 2019. године Воскресењски Новојерусалимски Манастир. Патријарха српског је у Манастиру дочекао манастира архимандрит Теофилакт, а у делегацији Српке Православне Цркве били су и Преосвећена господа Епископи: моравички Антоније, мохачки Исихије и ремезијански Стефан.
   Новојерусалимски манастир или Воскресенска црква је манастир Руске православне цркве у граду Истра, удаљеном око 40 км од Москве. Основао га је руски патријарх Никон 1656. године. Река Истра симболично представља реку Јордан, а манастирске грађевине свети град Јерусалим. При изградњи Воскресенске цркве коришћени су нацрти цркве Светог Гроба Господњег у Јерусалиму.
   Манастир је преживео Октобарску револуцију 1917. године, али су га разорили немачки нацисти у Другом светском рату.
   Топоними око манастира су промењени у имена библијских светих места. Тако је брдо где је манастир изграђен названо Сион. Источно од њега је Маслинска гора, на северу - гора Тавор. Река Истра, преименована је у Јордан. Поједина манастирска здања изграђена су по узору на јерусалимске светиње као што је Воскресенска црква (1656-1685), насталих у обличју Светог Гроба Господњег у Јерусалиму.
   1919. манастир је затворен а монаштво растерано. Од 1921. године комунистичке власти га претварају у музеј.
   1941. године, током Другог светског рата минери нацистичке СС дивизије "Рајх" дигли су у ваздух Вознесењску цркву. Поред храма уништени су и бројни архитектонски споменици.
1959. године обновљен је музеј.
   Остаци манастирских здања и део његових поседа враћени су тек 1994. године Руској православној цркви када је и започета обнова манастира.