Лицемерје потиче од лажних учитеља
„Да се нико не усуди пркосити Божјим и народним светињама, него да овај народ стане пред заставу Христову и прослави Свету Тројицу”– владика Николај Велимировић, „Kроз тамнички прозор”, Kосови Луг, Подгорица, 2019. године
Ми данас оживљавамо уз знамења која су победоносна, у смислу духовног препорода и заједништва у Христовој победи над смрћу. Народ хоће, свима који разумеју, да овим литијама каже да има поуздање у Бога живога више него ли у немоћне и смртне људе који немају духа разума и премудрости. Дан у којем ће Господ бити узвишен овде је већ свануо – кроз предивне и величанствене литије. Слика литије на Жабљаку, када се народ кроз снежну олују креће пут свог храма, обишла је и задивила сав европски свет.
Kада пише о Европи, владика Николај је позива да види како српски народ зна да исповеда Христа и колико је близак Његовом голготском распећу, али и васкрсењу. Европа се, по њему, загледала у Понтија Пилата, па окреће главу и пере руке кад неко невин страда. „Лицемерје и поквареност друштва потичу од лажних учитеља и погрешних речи”, каже Николај. „У културним народима нашег века јавили су се безбројни учитељи. Они су потиснули и одгурнули правог учитеља Христа. И како су кога уши сврбележ, тако су му они речима својим чешали уши, за паре, за част, за власт, за сласт. Непрестано су се учили но никако нису могли докучити шта је истина” (стр. 48). Овде он подсећа на јеванђелску слику – када је Пилат питао Христа шта је истина, а Он ћутао. Ћутао је – јер је питање било погрешно постављено. До правог смисла истине долази се кроз питање: Kо је истина? – Исус, оваплоћена љубав, Син Божији објављује да је највиша истина Бог, као вечна љубав прикована на крсту.
Оно што је новозаветни човек имао као најдрагоценији домет вере је – да истински смисао има персонално својство и да ми у том смислу партиципирамо у животу Цркве, афирмишући и своју личност до стицања венца вечне славе у Христу. Свака слава мимо Христа је пролазна. Хиљаде књига и новина радије пишу о пролазној слави земаљских силника, него ли о вечној слави својих светитеља и добротвора. Ево, поводом ових литија, имамо да сви медији преносе похвале које народ кличе својим светитељима и учитељима који су се узвисили до Небеског царства Христовог. Николај је у Дахау, молећи се Христу, веровао да ће се у будућности једног дана догодити и то да на све четири стране света одјекне глас радовања његовог народа, који брани своје светиње. У том смислу, појавила се на друштвеним мрежама и једна порука која преноси пророштво једног од највећих монаха у Православљу, оца из Грчке, старца Порфирија: „Живот Цркве у српским земљама ће се обновити и православна побожност у српском народу поново ће процветати, упркос дуготрајном духовном пустошењу током 20. века. Видим Христа како ходи Српском земљом и одабира оне који су његови". Kада неки кажу да је мало оних који су у литијама, они, у ствари, дају подстицај који је истакао и Порфирије – да се увећа број оних који ће се наћи да су Христови. Сви говорници испред храмова, обраћајући се учесницима литије, истакли су жељу да се сви заједно нађемо као Христови. Свети Николај каже: „Христово бреме је трпљење што води крајњој побједи, грешничко је бреме нестрпљење што води очајању” (стр. 57).
Једна од литија, која је кренула из Пипера, од Манастира Ћелија Пиперска, места где је недавно постављен споменик страдалом Душку Јовановићу, имала је подршку и учешће монахиња, сестара из манастира, које су певале током целог пута до Храма Христовог Васкрсења црквене песме и молиле се за благослов и спасење свих. Узор највишег трпљења и смирености, љубави и жртве, наш народ је увек имао у обитељима својих манастира. Сам Свети Василије градио је свој манастир и помагао другим манастирима. Острог је током три века помагао да се многи манастири и цркве, не само у данашњој Црној Гори већ и све до Хиландара и Јерусалима, обнове што више. Свети Стефан Пиперски, који је следбеник Светог Василија, бранио је православну веру од кривотворења и у свој манастир стално привлачио нове подвижнике и монахе – да славе истинитог Бога и утичу на препород народа. Пиперска литија задивила је Подгорицу бројношћу и лепотом кротости и побожности.
протојереј-ставрофор Драган Станишић
(наставиће се)
ИЗВОР: mitropolija.com
 |
| Manastir Piperi |
Нема коментара:
Постави коментар