 |
| Храм Васкрсења Христовог у Нишу Хиландарски метох |
"...Нису звона декорација у нашим богомољама, већ значајан део нашег богослужбеног циклуса. Није случајно да наша звона ћуте око Великог петка, онда када и Божија уста ћуте, а развеселе се на васкршњем јутрењу. као што су некада јерихонске трубе обарале зидове града, тако сада глас звона зауставља опаке олује и град и громове и непогоде ваздушне. 'У звонику се догађа чудо, а без чуда нема спасења' , узвикује доајен српске архитектуре, покојни Пеђа Ристић.
Писац Српске трилогије, Стеван Јаковљевић, пишући о почетку Великог рата 1914. године, каже: 'Звони...звони...дрхтаво и тужно одасвуд из даљине, из неког села, са неке цркве...Откуд ово у глуво доба? Звук звона пробудио је у српском сељаку исконску снагу да издржи све муке рата и свих Голгота и да дође до победе. Стога је непријатељ поскидао сва звона у окупираној Србији и однео у своју земљу да би угушио њихов глас. Да буде Србија без гласа, глува.' А једна ученица гимназије из Новог Сада...пише:'Верујем у мелодију звона који својим вибрацијама у нас улива спокој и подсећа нас где смо, увек близу Светлости. О, Христе, светлости тиха!'
Нека ми буде дозвољено да још једном цитирам споменутог архитекту, који је пројектовао цркву Светог Василија Острошког..:'Звук црквених звона чува у нама матерњу мелодију и духовни пејзаж наше Отаџбине.' Да, Мајка и Отаџбина, а колико смо данас удаљени од смисла ових светих речи?
Да се вратимо светим речима које је наш Владика изговорио:'Господе, улиј у њих силу благодати, како би верне слуге Твоје, чујући глас звоњења њихова, утврђивали се у побожности и вери и јуначки одолевали ђаволским нападима.' Да, звона побуђују на молитву. Ниси у храму, оправдано си одсутан, а чујеш звона - стани и мислима се пренеси у храм, јер се тада тамо врши 'велика тајна побожности.' И Бог ће те чути и оправдати. То је прво. Друго: чујеш звона - похитај у цркву на молитву и слављење Имена Божијег дању и ноћу, јер 'дан дану јавља, а ноћ ноћи казује' ( Пс. 18,3). Звона позивају на славопој Христу...."
протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије "Светих Кирила и Методија"
У Недељу митара и фарисеја, 9.2.2020.
након Свете Литургије коју је служио Његово Преосвештенство Епископ нишки Арсеније у храму Васкрсења Христовог у Нишу и освећења звоника са три звона
ПРАВОСЛАВЉЕ, бр. 1270, 15.2.2020.
ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ СЛУЖИ ГОСПОДУ
Приношење
Производња:
Острог – Београд
2009.
Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ)
Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ
ТВ серија која нас уз тумачења и историјска објашњења на занимљив начин води на путовање кроз Литургију има девет епизода, у трајању од по 30 минута.
 |
| opetiopet.com |
Литургија је путовање ка Царству Божјем и кроз Тајну чињење присутним Царства Божјег у историји. Циљ уметничко-мисионарског пројекта ЛИТУРГИЈА (ТВ серија, књига, интернет сајт) је да на занимљив начин, уз употребу атрактивних уметничких средстава, помогне савременим хришћанима да ступе на праг велике Тајне Цркве.
На серији ЛИТУРГИЈА сниманој по сценарију Епископа др Јована, у режији ђакона Ненада Илића, рађено је скоро пуне две године. После почетног снимања у Манастиру Острог, снимање се наставило у неколико епархија СПЦ са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, митрополита Амфилохија, и епископа Хризостома, Артемија и Игњатија. Много су помогли монаси и монахиње историјских српских манастира Студенице, Жиче, Пећке патријаршије, Дечана, Раванице, Манасије, Нова Павлице и свештеници и парохијани београдских цркава – Саборне цркве, Цркве Светог Саве и Цркве светог Василија Острошког на Бежанијској коси, али и многи други. Посебно је била значајна помоћ иконописаца – студената Академије за за уметност и консервацију СПЦ.
Документарна серија ЛИТУРГИЈА рађена је по највишим професионалним стандардима сличних серија произведених на Западу, али носи на себи печат високе византијске културе чији се одјек и данас налази у старим српским манастирима. Мистична лепота православног богослужења инспирисала је велику екипу, углавном млађих стваралаца, да уз коришћење савремене технике, употребу посебних ефеката покушају да наставе православно црквено стваралаштво у новим медијима. Екипу сниматеља као директор фотографије предводи Драган Ракићевић – Циле, монтажери су Владимир Петровић и Урош Тимотијевић, а посебан допринос укупном естетском утиску доносе специјални ефекти за које су заслужни Зоран Чулић и дигитални живописац – ђакон Милорад Милосављевић
извор: SrpskiAndjeoTv
Нема коментара:
Постави коментар