Света Гора Атонска је символ љубави, потпуне посвећености монаха Богу и побожности верних ромејских самодржаца који су јој даривали самоуправу, забрану уласка женама и многе друге сличне предности. Још увек остаје као живи остатак некада снажне и светле ромејске, Византијске царевине. Њен духовни допринос кроз векове је велики и непроцењив.
Упркос искушењима кроз које је прошла, Света Гора остаје неизмењена. Заиста, данас је познатија и привлачи све више поклоника. ,,Биће у последњим данима јасно Гора Господња” јер свет има потребу за њом. Њу одржава благодат Божија и заступништво Владичице Богородице.
Kњига под насловом Синаксари светогорских стараца наводи описе живота, подвиге и учење двадесет и пет светогорских стараца.
Све наведено у књизи Из подвижничког и исихастичког светогорског предања јесу дела (подвижнички подвизи и падови) и практично учење Светогораца. Записана су да би нас покренули на покајање и подражавање њиховог подвижничког живота или нас учинили пажљивијим према њиховима страдањима.
Аутор књиге, познат издавачу, из смирења не наводи своје име.
Kњига је подељена на следеће делове:
А. Догађаји. У овом делу су са дидактичким циљем записана чуда, јављања Светитеља или демонâ, падови и прелести неких монахâ.
Б. Поуке. Према грчком алфабету су наведена имена Стараца уз њихово кратко учење и подвиге у виду скраћених поука. Многи од њих су познати, док су о појединима написане књиге, али су поуке које су наведене непознате и неиздате. Поуке су кратке али у себи имају велику снагу јер потичу из светогорске праксе и борбе и изражавају стари дух.
В. Поуке и приче Старца Пајсија. Старац Пајсије приповеда о старчићима које је упознао и наводи различите догађаје. Говори уопштено о духовном животу а посебно о монашком животу износећи различите савете и поуке. Веома је видно Старчево поштовање према светогорском предању, заинтересованост за његово продужење, док су његове примедбе и савети корисни савети за монашку борбу. Због дужине материјала представља посебну јединицу.
Г. Дух старих Светогорацâ. Он се види и у осталим деловима књиге, али је наглашен у петом делу у причама отаца.
Издавач: Манастир Жича, 2019.
Преводилац: Марина Вељковић.
Број страна: 181 стр.
извор: zica.org.rs
Нема коментара:
Постави коментар